Osnivanje se desilo organski prije nekoliko godina, kroz neformalne razgovore i dru\u017eenja u Savezu antifa\u0161ista. Istori\u010dara Milovana Pisarrija poznajem preko deset godina, a zna\u010dajan dio nas, poput Mirka Medenice, Tamare \u0160midling ili Jasmine Lazovi\u0107, dolazi iz mirovnoga konteksta. Ti razgovori i dru\u017eenja su nam pomagali, \u010dini mi se svakom na svoj na\u010din, da artikuli\u0161emo nelagodnosti koje smo ose\u0107ali oko na\u010dina na koji se grade politike se\u0107anja, kako dr\u017eavne tako i politike se\u0107anja koje su izranjale u kontekstu civilnoga dru\u0161tva, da sagledamo \u0161ta nas zapravo \u017eulja, koja je to nelagodnost. Za mene je ona izranjala iz pitanja da li je na\u010din na koji se tome pristupalo, recimo, devedesetih ili po\u010detkom dvehiljaditih, i dalje odgovaraju\u0107i s obzirom na to da se \u010dinilo da on ne dopire toliko daleko koliko bi trebao. Strategije negiranja su postale puno slo\u017eenije. To vi\u0161e nije bukvalno poricanje, gde netko ka\u017ee da se ne\u0161to nije desilo. Vi\u0161e se nije \u010dinilo dovoljnim navesti ovo su \u010dinjenice ili ovo su brojevi, ti doga\u0111aji su se odvili tada i tada, jer se na to nadovezuju razli\u010dite interpretacije, gde netko i za najstra\u0161nije stvari mo\u017ee da ka\u017ee: “Da, dogodilo se, ali ne onako kako ti ka\u017ee\u0161 i za\u0161to ka\u017ee\u0161 da se dogodilo.” \u010cinjenice van konteksta ne zna\u010de puno. Od bilo kojih pet \u010dinjenica mogu\u0107e je ispri\u010dati potpuno la\u017enu pri\u010du, samo tako \u0161to \u0107e se kontekstualizovati tako da navedu na pogre\u0161ne zaklju\u010dke. Za mene je krenulo iz nekog ose\u0107aja da sav taj ogromni napor da se osvetli zlo\u010dina\u010dki karakter rata devedesetih i da se postavi pitanje razli\u010ditih nivoa odgovornosti i krivice za neke ljude i grupe, tada\u0161nji re\u017eim ili zvani\u010dnike toga re\u017eima, na kraju i dalje ostaje nemo\u0107an. Zbog toga je postalo potrebno preokrenuti perspektivu.<\/p>\n
Kako je iskustvo odrastanja u jugoslavenskom kontekstu usmjerilo va\u0161e istra\u017eiva\u010dke interese?<\/strong><\/p>\n Bila sam klinka, ali sam zaista mislila da je Jugoslavija najbolja zemlja na svetu. Ro\u0111ena sam u Ni\u0161u, ali nisam odrastala tamo. Moji roditelji su, zahvaljuju\u0107i tada\u0161njim obrazovnim politikama koje su bile usmerene na \u0161iroke slojeve stanovni\u0161tva, kao deca radnika-polutana dobili mogu\u0107nost da zavr\u0161e fakultete i \u017eive bolje od svojih roditelja. Danas \u017eivim u Beogradu. Jugoslovenski prostor je za mene istovremeno bio i moj, i veliki i premali. Ta\u010dka odakle mo\u017ee\u0161 da ide\u0161 dalje, istra\u017euje\u0161 ono \u0161to te okru\u017euje, \u0161to oblikuje okvire i ose\u0107aj pripadanosti. Zato sam uvek poku\u0161avala da razumem ono \u0161to me okru\u017euje i sebe u toj interakciji sa okolinom. Ono \u0161to se nekad naziva dru\u0161tvena realnost. To nije slu\u010dajno. Kada se stalno seli\u0161, mora\u0161 da ima\u0161 pristup informacijama. Ti se stalno uklapa\u0161 negde, ali nekako ima\u0161 i \u017ee\u0111 za informacijama. To je moja interpretacija za\u0161to me je politika uvek zanimala.<\/p>\n Kako danas promatrate jugoslavenske politike prema nacionalnim dr\u017eavama i u kojoj mjeri su one omogu\u0107ile ili nisu ono \u0161to je uslijedilo devedesetih?<\/strong><\/p>\n U nekom trenu sam krenula da se pitam: OK, ako je Jugoslavija bila tako savr\u0161ena kako je savr\u0161ena u mom de\u010djem se\u0107anju, kako je mogu\u0107e da su se dogodile devedesete? Zato \u0161to mi ne pri\u010damo o zemljotresu, mada i kod zemljotresa i drugih elementarnih nepogoda postoji neki sticaj faktora. I onda me to vratilo na \u010dinjenicu da je jako potrebno, bez obzira na to \u0161to i danas smatram da je Jugoslavija bila ogroman emancipatorski projekat, kriti\u010dki promi\u0161ljati tu istu Jugoslaviju. Samo u tom slu\u010daju je to nasle\u0111e uop\u0161te korisno i \u017eivo, onda se doista trudi\u0161 da obuhvati\u0161 ne samo dobre nego i ono \u0161to su bile zapravo lo\u0161e strane i ograni\u010denja, nekada i nenameravani u\u010dinci, kada se htelo jedno, a u realnosti desilo ne\u0161to drugo. Tek onda je na tom nasle\u0111u mogu\u0107e graditi i zami\u0161ljati druge budu\u0107nosti.<\/p>\n Sje\u0107ate li se prvih protesta u koje ste se uklju\u010dili i je li postojao neki konkretni doga\u0111aj koji vas je pogurnuo prema mirovnom radu?<\/strong><\/p>\n Zapravo se ne se\u0107am nijednog konkretnog doga\u0111aja. Ali se se\u0107am koli\u010dine mr\u017enje koja se indukovala kroz medije i koja je potpirivala sve najgore u ljudima. To me zapravo teralo da reagujem. Ne verujem da sam do kraja bila svesna \u0161ta se de\u0161ava. Tada sam imala devetnaest godina i bila sam na prvoj godini fakulteta. Se\u0107am se studentskoga protesta 1992. ili Mar\u0161a mira kada smo probali da odemo do Dedinja, do ku\u0107e Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Se\u0107am se koncerta “Ne ra\u010dunajte na nas”. Iskreno, najvi\u0161e ga se se\u0107am zbog toga \u0161to sam na taj koncert i\u0161la s grupom ljudi me\u0111u kojima je bio i momak u kojeg sam bila zaljubljena (smijeh). Zanimljivo mi je \u0161to pamtimo, a \u0161to se nekako zametne. Kolega me jednom prilikom pitao za suzavac ba\u010den nekada tokom koncerta. \u010cinjenica je da ga je netko bacio, zapisano je, postoje fotografije, ali ja se toga uop\u0161te ne se\u0107am.<\/p>\n Kada je rat u pitanju, u se\u0107anje mi se uglavnom urezala u\u017easnutost time \u0161ta se de\u0161ava. Po\u0161to sam bila zainteresovana za medije, ispratila sam celu tu histeriju, nacionalisti\u010dku mobilizaciju, preno\u0161enje mo\u0161tiju, pljuvanje Slovenaca, pa pljuvanje Hrvata, celi taj kontinuum. Se\u0107am se beskrajnih diskusija sa prijateljima, diskusija koje su postajale \u017eu\u010dne, gde danas znam da ve\u0107ina ljudi samo reprodukuje dominantne narative ne razmi\u0161ljaju\u0107i uop\u0161te \u0161ta oni zna\u010de. U tim razgovorima sam markirala nacionalizam, Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim kao onaj koji je najodgovorniji za ono \u0161ta se de\u0161ava i to iz jednostavnog razloga \u0161to je Milo\u0161evi\u0107 imao JNA. Milo\u0161evi\u0107a koji je personifikovao celi taj re\u017eim. Znala sam da \u017eivim tu gde \u017eivim i da moram ne\u0161to da uradim. To je taj ose\u0107aj da ipak ne\u0161to poku\u0161ava\u0161, a osim toga si mlad i ima\u0161 utisak da mo\u017ee\u0161 ne\u0161to promeniti.<\/p>\n U svome radu ste tematizirali i prisilne mobilizacije koje su u Srbiji dugo bile negirane. Kako i kada su one postale predmet va\u0161eg istra\u017eivanja?<\/strong><\/p>\n Se\u0107am se jednog popodneva 1995. kada je jedna ve\u0107a ekipa s faksa sedila na Ta\u0161majdanu. Bilo je lepo vreme, pili smo kavu, zezali se, studentarija. U jednom momentu su u\u0161li neki ljudi koji su krenuli da idu od stola do stola i legitimi\u0161u okupljene, da proveravaju li\u010dne karte i da bukvalno odvajaju neke momke. U toj na\u0161oj ekipi nije bilo nikoga iz Bosne ni iz Hrvatske tako da smo ostali u istom sastavu. Se\u0107am se da sam tada pitala kolegu \u0161ta se uop\u0161te de\u0161ava. On je rekao: “Nemam pojma, verovatno su ne\u0161to uradili.” Prvo sam to zaboravila, a onda kad sam se setila, tek kasnije kroz istra\u017eivanja devedesetih, u\u017easno me mu\u010dilo \u0161ta tada nisam oti\u0161la da pitam \u0161ta se de\u0161ava, za\u0161to odvajaju te momke, gde ih vode… Jer to \u010dak nije bila policija, zapravo se se\u0107am ljudi u civilu. Kasnije sam kroz istra\u017eivanja saznala da je u takvim situacijama uvek policija bila u blizini. Po gradu su imali kombije i u njih trpali prisilno mobilisane. To je jedna od stvari o kojima sam ba\u0161 dosta razmi\u0161ljala. Ali razmi\u0161ljala sam o tome nakon dvadeset godina. I to je ne\u0161to o \u010demu razmi\u0161ljam i danas. Videla sam ne\u0161to \u0161to nisam mogla da smestim u ni\u0161ta, ostala sam u neku ruku bez konteksta za kojim sam tek naknadno krenula tragati.<\/p>\n Otpor prisilnim mobilizacijama u antiratnom kontekstu pratila je i podr\u0161ka dezerterima, ljudima koji su odbijali nositi oru\u017eje i sudjelovati u razaranju i ubijanju. Podr\u0161ku su prije svega pru\u017eale \u017dene u crnom?<\/strong><\/p>\n U tom momentu postoji ogroman nesrazmjer u mo\u0107i. Preko puta dezertera stoji dr\u017eava. Preko puta nepo\u017eeljnih etni\u010dkih grupa isto stoji dr\u017eava. Za moje politi\u010dko sazrevanje stra\u0161no su bile va\u017ene \u017dene u crnom. Kada gledam njihovu istoriju, one su u svom radu uspevale da prepoznaju stranu koja je slabija i adresirale odakle proizlazi nasilje. Dezerteri nisu mogli sami da protestuju iz logi\u010dnih i razumljivih razloga. \u017drtve su u\u0107utkivane i brisane, one su pri\u010dale. Ta spremnost da isturi\u0161 sebe, da se zauzme\u0161 za druge, posebno “nepo\u017eeljne” druge, da da\u0161 glas onima kojima je glas oduzet. To duboko po\u0161tujem.<\/p>\n \u017dene u crnom su organizacija s kojom ste politi\u010dki stasali. Kako ste im se pridru\u017eili?<\/strong><\/p>\n Aktivizam \u017dena u crnom primarno je usmeren prema nacionalizmu i priznavanju zlo\u010dina i nepravdi koje su u\u010dinjene drugima, \u0161ta je potpuno logi\u010dno ako nam je poznat kontekst devedesetih. Tih godina i u onoj atmosferi, te \u017eene su, nekad ih je bilo deset, nekada trideset, od 1991. do 1995. svake srede stajale na Trgu Republike protestiraju\u0107i. Sad razmi\u0161ljam, \u0161ta god da uzmemo da mi organizujemo, da ka\u017eemo svakog petka prosvjedovat \u0107emo petnaest minuta, koliko bi izdr\u017ealo to. Pritom su one stajale uvek po sat vremena. Mislim da bismo dvaput ne\u0161to organizovale i ve\u0107 bi se raspalo. Odgodile bi, upala bi neka obaveza, pa bi pala ki\u0161a (smijeh). I \u0161to je jako va\u017eno, \u017dene u crnom su otvorena organizacija. Da bi postala \u010dlanicom, bukvalno samo treba da ode\u0161 na neko doga\u0111anje koje organizuju. Prvo stajanje na kojem sam bila izgledalo je tako da sam se na\u0161la u gradu, videla protest i pri\u0161la. Stala sam pored njih i znam da me Sta\u0161a Zajovi\u0107 pitala kako se zovem. Kada sam joj odgovorila, upitala me da li \u017eelim da do\u0111em na neki razgovor koje su organizovale narednih dana. Rekla sam da \u017eelim i to je bilo to. Tako da mi danas bude u\u017easno kada vidim zatvorenost aktivisti\u010dkih grupa.<\/p>\n Na tragu razgovora koje smo znale zagrebati o knji\u017eevnosti kao otvaranju vrata u mogu\u0107e budu\u0107nosti, u kojim imaginarnim svjetovima ste odrastali i u \u010demu danas vidite njihove tragove?<\/strong><\/p>\n \u010citala sam zapravo sve. Postojala je edicija “Plava ptica” koja je sadr\u017eavala ogroman broj knjiga. To su bile de\u010dje knjige, ali su obuhvatile sve, od istorijskih knjiga kao \u0161to je “Ivanhoe” Waltera Scotta do znanstvene fantastike. Znam da sam tom edicijom bila fascinirana i to me uvelo u knji\u017eevnost. Sad poku\u0161avam da se setim babine i dedine ku\u0107e, to su bukvalno bili nizovi knjiga u razli\u010ditim bojama, kupljeni preko tvorni\u010dkoga sindikata. Recimo, Turgenjev je ceo bio svetlozeleni, onda su bili francuski klasici, Zola, Balzac, to su bile bele knjige s nekim crnim natpisom. Brat i ja smo \u010ditali i tatine medicinske knjige. Tada sam bila fascinirana psihijatrijom, a on infektivnim bolestima. Valjda mu je to delovalo dovoljno opasno (smijeh). Psihijatrija mi je bila zanimljiva zato \u0161to se bavila ljudima, pa sam je mogla \u010ditati kao neku vrstu knji\u017eevnosti koja ukazuje na postojanje mno\u0161tva perspektiva, suptilnih razlika koje tek treba\u0161 primetiti, a koje sam kasnije osvje\u0161tavala i u istra\u017eivanjima. U Srbiji postoji izreka, a ne znam koristi li se i u Hrvatskoj, “knjige su knjige, \u017eivot je \u017eivot”. To sam slu\u0161ala kao klinka od bake. Kao, nije sve u knjigama. Ali su\u0161tina knjige su re\u010di, jezik. Pri\u010de nikada nisu samo pri\u010de. Niti su re\u010di ikada samo re\u010di. To je jedno la\u017eno odvajanje. \u010citanje uti\u010de na na\u0161u sposobnost da se distanciramo od sebe i vidimo druge, poti\u010de empatiju i razumevanje.<\/p>\n Znanstvena fantastika je tu mo\u017eda najproduktivnije mjesto?<\/strong><\/p>\n SF te tera da misli\u0161 i skre\u0107e ti pa\u017enju na \u010dinjenicu da sada\u0161njost nije ve\u010dna, da ne mora biti ve\u010dna i da ne\u0107e biti ve\u010dna. Ka\u017ee ti da svet mo\u017ee da bude druga\u010diji, ali i bolji druga\u010diji i gori druga\u010diji. Opet te nekako vra\u0107a na tebe ovde i sada. Ako gleda\u0161 ono \u0161ta radi\u0161, ono \u010dime se bavi\u0161, u kojem pravcu ide\u0161, da svet ide na bolje ili na gore druga\u010dije. Simmonsovi i Lemovi svetovi, i sada\u0161nji i budu\u0107i, kompleksni su i zahtevaju odluke. On je logi\u010dan u onom smislu da se ceo svet gleda u kompleksnosti interakcija razli\u010ditih njegovih delova. SF ti ne ka\u017ee da mo\u017ee\u0161 da ma\u0161ta\u0161 potpuno slobodno. On ti ka\u017ee da mora\u0161 da razume\u0161 tendencijske pravilnosti koje va\u017ee kada ide\u0161 od ta\u010dke A u sada\u0161njosti do ta\u010dke B koja je negde u budu\u0107nosti. Ne mo\u017ee\u0161 potpuno slobodno da izma\u0161ta\u0161 bilo \u0161ta. Zato volim SF jer spaja imaginaciju i sposobnost analiti\u010dkoga razmi\u0161ljanja. A kako ide vreme, mogu \u010dak u toku samog \u010ditanja da mapiram one tendencije koje su destruktivne i one koje mogu da vode ne\u010demu. Mislim da to ranije nisam mogla, ima veze sa nekim aktivisti\u010dkim i \u017eivotnim iskustvom i teorijom koju sam \u010ditala. Sada mogu prepoznati u kojem se pravcu ne\u0161to razvija. Dobra knji\u017eevnost te, \u010dak i ako nisi svestan toga, stalno vra\u0107a na pitanje vlastite odgovornosti, toga \u0161ta vidi\u0161, \u0161ta radi\u0161 s onim \u0161ta vidi\u0161, kako se nosi\u0161 sa kompleksno\u0161\u0107u i ambivalentno\u0161\u0107u, \u0161ta radi\u0161 kada su odluke pogre\u0161ne. To je na\u010din na koji te knji\u017eevnost usisava, s jedne strane ti nudi prostor za razmi\u0161ljanje, s druge te podse\u0107a da si tu i da mora\u0161 ne\u0161to s tim \u0161ta si tu. I u aktivizmu reaguje\u0161 na ne\u0161to \u0161ta prepozna\u0161, ako to radi\u0161 dobro, sagleda\u0161 kompleksnost toga, da je sve ambivalentno, prime\u0107uje\u0161 tendencije i potencijalne budu\u0107nosti.<\/p>\n Kako vidite odnos izme\u0111u znanosti i knji\u017eevnosti? I za\u0161to je kreativnost bitna ako prigrlimo da kao istra\u017eiva\u010di aktivno participiramo u dru\u0161tvenim odnosima koje poku\u0161avamo opisati i rastuma\u010diti? Kako biste objasnili taj tenzi\u010dni odnos izme\u0111u objektivnosti i odgovornosti znanstvenoga rada?<\/strong><\/p>\n I jedno i drugo zapravo zahteva imaginaciju. Ideja da u nau\u010dnom radu i teorijskim promi\u0161ljanjima ne koristimo imaginaciju je potpuno proma\u0161ena. Dobra teorija je nemogu\u0107a bez imaginacije. Razlika je u tome \u0161to nauka postavlja puno stro\u017ea ograni\u010denja za zami\u0161ljanje. Ono \u0161ta mo\u017ee\u0161 da si dozvoli\u0161 u knji\u017eevnosti, u nauci ne mo\u017ee\u0161. Ne verujem u objektivnost jer su i dru\u0161tveni nau\u010dnici dio sveta u kojem \u017eive i njime su isto tako oblikovani. Mislim da u istra\u017eivanjima moramo da jasno pokazujemo kako dolazimo do zaklju\u010daka, postavki i principa, da se trudimo da ne navedemo na pogre\u0161an put i da budemo svesni svojih filtera. Ti filteri su i iskustvo i na\u0161a politi\u010dka ube\u0111enja i sa te strane mora da postoji stalna refleksija. Na\u0161a odgovornost je da budemo konzistentni, intelektualno po\u0161teni, da budemo transparentni kako smo do\u0161li do toga \u0161to tvrdimo i da budemo otvoreni za kritiku.<\/p>\n razgovarala Nina \u010colovi\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ne verujem u objektivnost jer su dru\u0161tveni nau\u010dnici dio sveta u kojem \u017eive i njime su isto tako oblikovani. Na\u0161a odgovornost je da budemo konzistentni, intelektualno po\u0161teni, da budemo transparentni u svojim tvrdnjama, kao i otvoreni za kritiku<\/p>\n","protected":false},"featured_media":2676,"template":"","tags":[29],"atribut":[],"class_list":["post-1464","nada","type-nada","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","tag-intervju"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/sdf.hr\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/Stojcic2-1-scaled.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/sdf.hr\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/Stojcic3-2-scaled.jpg\")