Sretan ti Dan \u017eena, draga \u010ditateljice! Sretan Dan \u017eena i tebi, dragi \u010ditatelju! Petak je, godina gospodnja 2024., Dan \u017eena formalno tek 115. po redu, a tako mi se ponekad i \u010dini, kao da smo tu tek 115 godina. U\u010de nas, kratka je i jednostavna povijest \u017eena iz politi\u010dke, ekonomske, kulturne itd. perspektive, su\u017eena je i mala, da se zahvatiti dlanom i s njega otpuhati ne posebno upregnutim mu\u0161kim dahom, dok rukice sti\u0161\u0107u krunice a nogice kle\u010de na mrzlim plo\u010dama na Trgu Bana Josipa Jela\u010di\u0107a.<\/p>\n
Smije\u0161ni su, treba ih ignorirati, zanemariti, to su redikuli, govori se za kafi\u0107kim stolovima, komentira se pod \u010dlancima o pojavi kle\u010davaca na teritoriju RH. Gledam lica, mu\u0161ki. \u010citam imena komentatora, mu\u0161ki. Lako vama ignorirat budalu, pomislim, meni nije. Uglavnom, ljuta sam.<\/p>\n
Zato \u0107u vam s posebnim upozorenjem prenijeti proglas \u017eena kojima \u0107u se, ako ki\u010dma poslu\u017ei, pridru\u017eiti ba\u0161 8. marta u 18:00 na Trgu \u017ertava fa\u0161izma, rascijepan kroz pitanja postavljena N. A. <\/strong>(70, Split), nekada\u0161njoj radnici Jugoplastike umirovljene davne 1994. \u010cisto da nas podsjeti za\u0161to je va\u017eno znati da ni\u0161ta nije smije\u0161no oko borbe za \u017eenska prava i pravi\u010dno dru\u0161tvo, da ne treba ignorirati i jezikom omalova\u017eiti nekog kao budalu, jer \u0107emo onda ostati praznih ljudskoprava\u0161kih \u017eepova. Nema tu redikula, oni su samo pje\u0161adija, oni \u0161to istr\u010de prvi i koji nam se prvi pribroje kad oni za koje su istr\u010davali krenu proskribirati \u0161to je to pravo i pravda.<\/p>\n Ka\u017eu Faktivke, \u017eene koje organiziraju No\u0107ni mar\u0161 u Zagrebu: Osmi mart na\u0161 je dan, dan kada slavimo borbu koja traje desetlje\u0107ima, koja zove na otpor i na ulice, borbu koja daje nadu. Je li vam drago da nove generacije izlaze na ulice, da se bore<\/em><\/p>\n Drago mi je, kako mi ne bi bilo drago! Ali i nije mi drago. To zna\u010di da smo kao dru\u0161tvo izgubili neke vrijednosti koje smo imali. Radije bih da simboli\u010dno obilje\u017eimo taj dan i nastavi svaka svojim poslom. U neka se doba \u010dinilo da \u0107e i bit tako. Kad sam se ja zaposlila u Jugoplastici, davne 1973., do\u0161la sam tamo iz srednje konfekcionarske, na odjel termoplastike. Tamo se Dan \u017eena obilje\u017eava ovako. Organizira bi se domjenak. Svake godine. Za \u017eene. Svaka bi \u017eena dobila crveni karanfil. U prvom tromjese\u010dju je uvik rasla i pla\u0107a, tako da smo taj dan, posebno mi \u017eene, \u010dekale s ve\u0107im gu\u0161tom nego Bo\u017ei\u0107. Je, Bo\u017ei\u0107 se slobodno blagova svake godine, mislila sam jedno vrime da \u0107ete i zbog toga morat na ulice. Zamisli, obrazuje\u0161 nekoga, da\u0161 mu olovku u ruke, a \u0161ta budala radi, \u0161ara po povijesti. Di to ima! Nama bi direktor odr\u017ea govor, kao socijalizira nas je, socijalizamira (smijeh), citira bi Rosu Luxemburg<\/strong>\u2026 Ona je isposlovala da \u017eene budu slobodne. On bi nju citira da se mi nau\u010dimo cijeniti, da se osna\u017eimo me\u0111usobno. Znate li vi mladi za nju?<\/p>\n Znamo\u2026 Ali\u2026 Kakvo vi znate za nju<\/em><\/p>\n A \u0161ta vi mladi mislite da smo mi stari svi bili glupaci? To vam je novotarija sad, od tranzicije naovamo. \u017dene \u010diste ku\u0107u, a mu\u0161ki povijest.<\/p>\n Ali \u017eelin dodat i da nije svaka \u017eena bila priznata ni onda. Ova koja je radila je radila, ako je radila sa sela, radila je i po vrtlu, ako je \u017eivila s familijom, radila je i oko staraca. Mi smo non-stop radile. Ali najte\u017ee je bilo \u017eenama koje su bile ku\u0107anice i po zemlji, njih je malo ko vidija. Moja svekrva nije radila, ali je znala za Rosu isto. \u010citala je novine, ne\u0161to malo knjige, dru\u017eila se sa \u017eenama i govorila mi: “Radi, imat \u0107e\u0161 svoju pla\u0107u, niko te ne\u0107e zaje\u2026” Njoj bi neviste za Dan \u017eena nakupovale robe, a ona bi njima skuvala ru\u010dak. Njoj ta roba nije trebala, pa bi ona to sve mu\u017eevim sestrama, neudatima, poslala na selo. Pa su one priko nje imale sukanja, trave\u0161a, pumparica\u2026 \u017dena za \u017eenu, tako je to bilo di je moglo bit. Mo\u017eda bi njih trebalo intervjuirati.<\/p>\n Hvala na prijedlogu. Ho\u0107u. To jest, budem. Nego\u2026 Ka\u017eu Faktivke dalje: I ove godine pozivamo vas da hrabro i prkosno mar\u0161irate \u2013 u ime onih koje su nam kroz povijest pokazale kako se stvara pokret, u ime prijateljica koje pru\u017eaju osje\u0107aj sigurnosti u izlascima, u ime \u017eena koje hrabro pri\u010daju o nasilju u fakultetskim kabinetima i ginekolo\u0161kim ordinacijama, u sudnicama, na ulicama i u \u010detiri zida, u ime radnica likvidiranih i ste\u010dajnih poduze\u0107a koje ustrajno tra\u017ee isplatu desetlje\u0107ima ignoriranih dugova.<\/em><\/p>\n Ne razumin se u dana\u0161nja vrimena pa se ne bi tila ni mi\u0161at, je li. Vi mladi bi tribali nama re\u0107 \u0161ta tribate od nas, kako da vam mi doprinesemo, i mi bi vama tribali re\u0107 kako smo zami\u0161ljali svoju starost. Neki su i mladi popadali, kad se samo rata sitim. Te\u0161ko mi je \u010dut ovakve stvari, kad gledan da vam obrazovanje nije donilo \u0161ta vam triba, jer se uvik na\u0111e neka budala na putu, neko na polo\u017eaju ko diktira \u0161ta \u0107ete i u koja doba pojist, kolika \u0107e vam bit pla\u0107a, ho\u0107ete li imat pravo na porodiljni, godi\u0161nji, bolovanja… Ja sam radila tri smjene, jutro, popodne, no\u0107, pa si slobodan i ispo\u010detka. Mu\u017e je inzistira na tome da radim, imala sam ve\u0107u pla\u0107u od njega. On je radija u jednom manjem gradskom poduze\u0107u. Kad je Jugoplastika krenila u ste\u010daj\u2026 Znalo se da \u0107e lo\u0161e zavr\u0161it. Kutle<\/strong>, sindikati, privatizacija, ko je kriv\u2026 \u010cinjenica je da od parole tvornice radnicima ostalo tvornica radniku, to jest \u2013 direktoru. Puno \u017eena iz Jugoplastike je penziju do\u010dekalo na birou, po trafikama i du\u0107anima, neke i po bancima na Pazaru. Zamisli te muke, radi i po buri i po ki\u0161i pod ceradom\u2026 Tugo moja. Tu se i raspa Dan \u017eena. To je u tranziciji krenilo. Kad je do\u0161la ova dr\u017eava. Nije vi\u0161e bilo karanfila i govora, nego pogni glavu i \u010dekaj pla\u0107u. Vi\u0161e se nismo osje\u0107ali\u2026 Zajedno. Osje\u0107ali smo se izdano. Meni je sri\u0107a u nesri\u0107i bila to \u0161to mi se ki\u010dma raspala, pa sam isposlovala invalidsku penziju.<\/p>\n A kako ste se osje\u0107ali kad su ru\u0161ili tvornicu na Brodarici?<\/em><\/p>\n Nama je simboli\u010dki i zapravo sru\u0161en jedan ideal. Zatrta svaka ideja o jednakosti. Zato mi je drago \u010dut da izlazite na ulice i da se borite. Ne smite zaboravit. Sva\u0161ta se da izmislit i izmontirat o onim vrimenima, ali radnik se po\u0161tiva. Meni je najgore kad ka\u017eu da vas vra\u0107aju u pro\u0161lost, da vas unaza\u0111uju. Govorim vam ja, relikt pro\u0161losti, nama je bilo dobro. Vi \u017eivite u sada\u0161njosti, kako je reka premijer, da, da, o onome krimosu, vi \u017eivite u stvarnosti reduciranog izri\u010daja. Kad je takva sada\u0161njost, onda je sve podlo\u017eno interpretaciji. Morate se protiv toga borit! Morate imat pravo na svoju interpretaciju. Institucije koje vas \u0161tite u dru\u0161tvenom smislu. Ko \u0107e ina\u010de?<\/p>\n I ka\u017eu na kraju organizatorice mar\u0161a: Na nama je da prenosimo rije\u010di onih koje iz mjeseca u mjesec strepe za svoj \u017eivot. Na nama je da upiremo prstom za one \u010diji su prsti slomljeni od udaraca, na nama je da se borimo u ime onih koje privilegiju mar\u0161iranja nemaju jer se od prvog do prvog bore za puko pre\u017eivljavanje. Ne odustajemo jer rastu i inflacija i rasizam i broj ubijenih u Gazi. Rastu nasilje i desnica, raste broj femicida, ali raste bome i na\u0161 bijes. Jeste i vi ljuti?<\/em><\/p>\n Ljuta jesam, vi\u0161e radi vas mladih nego nas starih. I jer ste kao \u017eene preuzele tako velik teret na sebe. A opet, ko \u0107e nego mi.<\/p>\n Imate dosta progresivne ideje i razmi\u0161ljanja.<\/em><\/p>\n Nisam ja progresivna, nego smo mi zaboravili za\u0161to smo radili, kakvo smo dru\u0161tvo imali. To je tragedija. Oni neka kle\u010de. Dosadit \u0107e im. Nije to naviklo. Ali opet, nikad nemoj podcijenit budalu. Pje\u0161adija, dobro ste ih nazvali. Ni ne znaju \u0161ta su ni kome slu\u017ee. Najgore je slu\u017eit dru\u0161tvu koje nema ideju o sebi ili koje jedan dio svog dru\u0161tva smatra neva\u017enim. To nije dru\u0161tvo. To je jedno veliko ni\u0161ta. Pozdrav Faktivkama!<\/p>\n pi\u0161e Marija Andrija\u0161evi\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Jugoplastici se Dan \u017eena obilje\u017eava ovako. Organizira bi se domjenak. Svake godine. Za \u017eene. Svaka bi \u017eena dobila crveni karanfil. U prvom tromjese\u010dju je uvik rasla i pla\u0107a, tako da smo taj dan, posebno mi \u017eene, \u010dekale s ve\u0107im gu\u0161tom nego Bo\u017ei\u0107<\/p>\n","protected":false},"featured_media":4079,"template":"","tags":[177],"atribut":[],"class_list":["post-4382","nada","type-nada","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","tag-vrzino-kolo-hr"],"acf":[],"yoast_head":"\n