Ima nekoliko godina, od 2021., da u javnosti u Srbiji izlaze razni slu\u010dajevi seksualnog zlostavljanja \u2013 od \u0161kole glume Miroslava Aleksi\u0107a, Istra\u017eiva\u010dke stanice Petnica, preko u\u010ditelja jahanja koji je zlostavljao djevoj\u010dice, zatim Njema\u010dke \u0161kole u Beogradu, do profesora Fakulteta politi\u010dkih nauka i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Je li to domino efekt, koji se, usput, nije dogodio u Hrvatskoj \u2013 da su glumice koje su istupile osna\u017eile druge \u017eene i tako su se nastavile \u017eene osna\u017eivati i progovarati?<\/strong><\/p>\n Tada je krenulo rafalno, bukvalno smo iz meseca u mesec saznavali za nove slu\u010dajeve i \u017eene su imale kolektivne trigere. Prvo je zapravo Danijela \u0160tajnfeld<\/strong> u svom dokumentarnom filmu iznela da ju je silovao lokalni filmski mo\u0107nik, kako je tada rekla, pa su iza\u0161le glumice o zlostavljanju Miroslava Aleksi\u0107a<\/strong>, onda je Danijela imenovala glumca Branislava Le\u010di\u0107a<\/strong>, zatim je krenulo s Jagodinom, Petnicom, konji\u010dkom \u0161kolom, pa je bilo nekoliko desetina hiljada tvitova #NisamPrijavila. Kada sam \u010ditala o #MeToo u Hollywoodu, videlo se da je \u017eenama potreban ose\u0107aj da nisu same, da dele iskustvo seksualnog nasilja pa makar to bilo u digitalnom kontekstu, ali to nam je tada bilo daleko. Onda je ovde krenulo isto iz gluma\u010dkog sveta i prelilo se svuda i pokazalo nam da ni jedna sfera nije imuna na seksualno nasilje. \u017dene su postale spremnije da govore zato \u0161to su druge \u017eene spremne da ih slu\u0161aju i javno podr\u017ee.<\/p>\n Vi ste bili jedna od \u017eena koje su progovorile, i jedina imenom i prezimenom, o onome \u0161to se doga\u0111alo u presti\u017enoj Istra\u017eiva\u010dkoj stanici Petnica. \u0160to vam je to donijelo?<\/strong><\/p>\n Pre tri godine sam objavila tekst o Petnici, zapravo vi\u0161e o mehanizmima koji su stajali iza nasilja u Petnici. Bio mi je to jako te\u017eak period u \u017eivotu i danas nisam sigurna da bih mogla samo tako da se prospem pred javno\u0161\u0107u. Ne glorifikujem taj \u010din mada verujem da sam bila hrabra, ali mnogo je to vi\u0161e bio deo mog procesa suo\u010davanja s tim \u0161to se desilo, s tim \u0161to je Petnica bila u mom \u017eivotu i sa saznanjem da nisam bila jedina. U Petnici se negovao rivalitet, pogotovo me\u0111u devoj\u010dicama, i mislim da su to tendenciozno radili, da su nas dr\u017eali antagonizovane da ne bismo mogle da govorimo o tome \u0161to nam se desilo. Kada sam se nakon puno godina na\u0161la s devojkama koje su bile u Petnici, shvatila sam da sve nosimo iste pri\u010de, ne nu\u017eno sa istim akterima, ali nakon toga smo se sve pona\u0161ale isto \u2013 godine terapije i borbe s tim \u0161to nosi\u0161 s tog mesta, ali i dalje bez snage i spremnosti da imenuje\u0161 to iskustvo. Jer u tako malim i zatvorenim sredinama, kao \u0161to su i \u0161kole glume, seksualno nasilje je kao standardno iskustvo odrastanja. To je stra\u0161no i zbog toga je te\u0161ko shvatiti \u0161to ti se desilo. Godinama prije nego \u0161to je Petnica iza\u0161la u javnosti teorijski sam dobro znala \u0161to je seksualno nasilje, pro\u0161la sam i edukaciju za rad na SOS telefonu za \u017ertve nasilja, ali op\u0161te nisam razmi\u0161ljala o sebi. Tako da je taj tekst bio i proces suo\u010davanja da to \u010dime se bavim nije samo podr\u017eavanje drugih \u017eena, nego i moje iskustvo. To mi je transformiralo to iskustvo u povezivanje sa \u017eenama i borbu za \u017eenska prava i donelo mi je neku vrstu mira. A negativno je \u0161to sam ostala obele\u017eena time.<\/p>\n Kako?<\/strong><\/p>\n Pro\u0161lo je vreme od tada, ali i dalje postoji pojam “devoj\u010dice iz Petnice” i s tim povezano sa\u017ealjenje, kao i teza da u sve u\u010ditavam nasilje jer sam ga sama pro\u017eivela. Ali ne kajem se \u0161to sam to objavila.<\/p>\n Protesti \u017denske solidarnosti 2022. zbog intervjua tabloida Informer s vi\u0161estrukim silovateljem bili su najmasovniji \u017eenski protesti u novijoj povijesti Srbije i bili su druga\u010diji od ostalih protesta iz regije koje sam gledala \u2013 podsje\u0107ali su me na \u017eenske proteste u Latinskoj Americi. Kako biste ih vi opisali?<\/strong><\/p>\n Ti protesti nama i jesu bili inspirativni, recimo kada u Meksiku pred protest za Osmi mart policija \u0161titi policijsku stanicu jer znaju da bi je \u017eene mogle zapaliti jer je policajac optu\u017een za silovanje devoj\u010dice. Na na\u0161em zadnjem protestu je usred dana i pred policijom demoliran Informer, koji je u tom trenutku vedrio i obla\u010dio Srbijom ve\u0107 12 godina i niko mu ni\u0161ta nije mogao. Neko mo\u017ee re\u0107i da je to divlja\u010dki, ali je \u017eenama dalo ideju da ne moramo da budemo fine kada govorimo o tome \u0161to nam se de\u0161ava i da imamo pravo da se borimo na na\u010din na koji \u017eelimo. Na\u0161e je proteste razlikovala ta spremnost da se pregovara \u0161to su i gde granice i da ih se pre\u0111e. Nismo se cenzurisale. Protesti su bili i li\u010dni i politi\u010dki i pripadali su svim \u017eenama. Meni je paljenje imena nasilnika na tre\u0107em protestu bilo jako va\u017eno. Proteste nismo ni prijavljivale jer nismo htele da sura\u0111ujemo sa policijom koja \u010duva Informer. Nismo o\u010dekivale da \u0107e biti tako veliki protesti, ve\u0107 smo se samo brzo organizovale kada je iza\u0161ao taj intervjuu. To je \u010dar bivanja u neformalnom kolektivu \u2013 mo\u017eemo \u0161to ho\u0107emo i kada ho\u0107emo. I taj je prvi protest planuo, i onda ih je bio jo\u0161 \u010detiri i uspele smo da vi\u0161e od mesec dana to dr\u017eimo kao temu u medijima. To je bilo prvi put da je nasilje nad \u017eenama medijski tretirano kao va\u017ean politi\u010dki problem. Na\u0161 protest nije bio samo protiv Informera, nego protiv eksploatacije traume nasilja u medijima, a to su radili i drugi mediji i sve smo ih prozivale.<\/p>\n U vezi preispitivanja granica na protestima: s tih me protesta pred Informerom razveselila, priznajem, snimka aktivistkinje Vladice \u010culi\u0107 dok poku\u0161ava u dupe \u0161utnuti glavnog urednika Informera koji se kriomice u\u0161uljava u redakciju, mada istovremeno razumijem i beogradsku kolegicu, novinarku Tamaru Skrozzu, koja mi je na to moje iskazivanje male radosti rekla da nasilje ne bismo trebali nikada podr\u017eati pa ni kada je tako benigno. \u0160to vi ka\u017eete?<\/strong><\/p>\n Postoji ideja da na protestima mora da budemo iznad situacije, da budemo bolje od onih s druge strane. A ne mo\u017eemo da budemo iznad situacije kada smo dio te situacije koja nas gu\u0161i. I ne mislim da mo\u017ee da se izjedna\u010dava nasilje koje vr\u0161i sistem nad nama svakoga dana i otpor tome, koji nastaje iz o\u010daja i besa. \u010cak mislim da je to opasno, da relativizuje nasilje koje vr\u0161i ovaj re\u017eim, jer mi ve\u0107 u startu imamo manje resursa za borbu protiv vlasti, nemamo na svojoj strani sve ono \u0161to imaju oni. Zato mislim da moramo da budemo spremni da prelazimo odre\u0111ene granice, li\u010dne ili sistemske, onda kada procenimo da to doprinosi toj borbi. Verujem i da su se velike dru\u0161tvene promene de\u0161avale onda kada su ljudi bili spremni na tako ne\u0161to, ili najjednostavnije re\u010deno \u2013 na spremnost da se odreknu sopstvenog komoditeta.<\/p>\n Od protesta su mi posebno bili potresni prizori studentica Fakulteta politi\u010dkih nauka u Beogradu koje su svojim tijelima morale izboriti da se vi\u0161egodi\u0161nji nasilnik Slavi\u0161a Orlovi\u0107, protiv kojeg je postojala deset godina stara prijava studentice, ne izabere za dekana. Na isti na\u010din mi je bio potresan i protest studentica Akademije dramskih umjetnosti u Zagrebu protiv pijanog profesora koji ih je vrije\u0111ao. Potresni su mi zbog toga \u0161to su mlade \u017eene u obrazovnim institucijama, koje bi ih trebale \u0161tititi, prisiljene boriti se za goli minimum \u2013 da ih ne zlostavljaju profesori.<\/strong><\/p>\n Taj je protest bio u\u017easno va\u017ean. Postavio je presedan da je mu\u0161karac na vrhuncu karijere prvi put nai\u0161ao na zid, i to na zid koji su postavile studentkinje, a ne institucije ili njegove kolege koje su trebale da \u0161tite studentkinje. Nadam se da \u0107e to biti inspiracija studentkinjama na drugim fakultetima jer su se tih dana \u017denskoj solidarnosti javile studentkinje sa svih fakulteta u Beogradu \u2013 od tehni\u010dkih, Filolo\u0161kog, Filozofskog, Pravnog, Medicinskog… To je transgeneracijsko iskustvo, devojke jedna drugoj ostavljaju u amanet od koga treba da se \u0161tite. Stra\u0161no je \u0161to smo tada saznale da je prije deset godina tada\u0161nji dekan napravio kompromis s Orlovi\u0107em<\/strong> da se skloni prijava studentkinje ako on odbaci prijavu protiv te iste studentkinje. Mu\u0161karci u odelima prave kompromise, a devojke koje trebaju da pola\u017eu ispit kod tog \u010doveka ne prave kompromis, nego su stale imenom i prezimenom i rekle: Nisi moj dekan, ne \u017eelim te ovde. Zahtevaju da ne bude vi\u0161e ni profesor jer su stigle neke nove prijave studentkinja otkako se desio prosved. Tako da je taj prosved najve\u0107a pobeda od svih stvari \u0161to su se desile jer smo odmah videle produkt, i to je velika stvar. Profesori koji su bili protiv njegove kandidature su bili dosta suzdr\u017eani u medijima. Nisu ba\u0161 hteli da podr\u017eavaju studentkinje, kao da su taktizirali da vide kako \u0107e to da se razvija, i kada su videli da je javnost protiv toga da Orlovi\u0107 bude dekan, onda su po\u010deli da se povla\u010de sa svojih pozicija. Na kraju je on podneo ostavku na mesto na koje nije formalno ni bio izabran, jer je bio apsolutno poni\u017een.<\/p>\n Sva\u0161ta ste ve\u0107 naveli \u0161to se dogodio od te 2021. do danas, no \u0161to je za vas najva\u017enija promjena?<\/strong><\/p>\n To \u0161to mislim da \u017eene mnogo vi\u0161e veruju sebi i mnogo vi\u0161e veruju jedna drugoj. Kada se sada doga\u0111aju neke afere, pi\u0161u nam brojne \u017eene i \u017eele odmah na ulice. Ulice nisu vi\u0161e izbor samo kada se desi kra\u0111a izbora. Kada su po\u010deli protesti protiv Informera, govorilo se da odvla\u010dimo pa\u017enju sa va\u017enih tema i da treba da budemo ujedinjeni protiv ve\u0107ih stvari. Uvek ima ne\u0161to \u0161to je va\u017enije od \u017eena, i kada je bio protest protiv femicida i protiv aku\u0161erskog nasilja, isto se govorilo. Sada imam utisak da je \u017eene za to ba\u0161 briga, da su osna\u017eene i da \u017eele protestovati za \u017eene bez obzira na to \u0161to to mo\u017eda ne\u0107e rezultovati neposrednom pobedom. To je ogromna promena i mora da se odrazi na institucije.<\/p>\n Onda ne pretjerujem kada feministi\u010dki pokret u Srbiji vidim kao sve mo\u0107niju i masovniju politi\u010dku snagu?<\/strong><\/p>\n Kako \u017eene imaju vi\u0161e hrabrosti, snage, volje da politizuju pitanja koja su im va\u017ena i da se to ne postavlja kao incident, nego kao dru\u0161tveni i politi\u010dki problem pa onda mora i da se re\u0161ava u politi\u010dkoj sferi, tako po\u010dinje da se shva\u0107a da su \u017eene va\u017ene. To se de\u0161ava i mislim da je taj proces nezaustavljiv. Malo imam ose\u0107aj i da je ljude postalo strah besa \u017eena. Nakon protesta protiv nasilja na porodu videla sam da nas se lekari pla\u0161e, da ne\u0107e i\u0107i u emisije da diskutuju s nama. Drago mi je da se institucije pla\u0161e \u017eena i protesta. To mo\u017ee doneti promenu. Nije stvar zakonskih promena. Srbija ima Evropsku uniju kao pokretnu metu koju nikako da dosegne, a koja menja zakonodavstvo. Ali to ne menja svest \u017eena o tome da su na\u0161a pitanja politi\u010dka. Svest menjamo mi same name\u0107u\u0107i kao politi\u010dke probleme teme koje su nam va\u017ene. Mislim da sada prvi put imamo taj moment da \u017eene veruju da su va\u017ene ne zato \u0161to postoji obavezna kvota \u017eena u skup\u0161tini, nego zato \u0161to mogu same sebe da predstavljaju.<\/p>\n Na protestima pred Informerom se uzvikivalo “\u017denska revolucija!” Kako \u0107e izgledati \u017eenska revolucija i mo\u017ee li se provesti bez sudjelovanja mu\u0161karaca?<\/strong><\/p>\n To je \u010desto pitanje na na\u0161im seminarima koje radimo sa \u017eenama \u2013 kako zami\u0161ljamo \u017eenski svet. Onda \u017eene zami\u0161ljaju da mogu da \u0161etaju mra\u010dnom ulicom bez straha, jer domete na\u0161e ma\u0161te odre\u0111uje i ta\u010dka u kojoj smo. Ja zami\u0161ljam da \u0107emo sebe da vidimo kao politi\u010dki subjekt i da \u0107emo predvoditi revoluciju koja mora biti i antikapitalisti\u010dka, jer mnoga va\u017ena pitanja za \u017eene su pitanja odnosa proizvodnje. Mislim da \u0107e mu\u0161karci imati va\u017enu ulogu kao saveznici, ali nadam se da \u0107e biti vi\u0161e raspolo\u017eeni da postavljaju pitanja i da slu\u0161aju, nego da zadaju kurs te borbe. \u017densko oslobo\u0111enje moraju predvoditi \u017eene.<\/p>\n Koliko je to\u010dno da dana\u0161nji feminizam u Srbiji ne nose vi\u0161e samo privilegirane \u017eene, \u010dije vi\u0111enje stvarnosti rijetko uklju\u010duje znanje i svijest o \u017eivotima \u017eena koje \u017eive na margini, kako je to, sad ve\u0107 davno, pisala bell hooks?<\/strong><\/p>\n Te\u0161ko mi je to re\u0107i. Ja sam iz Kragujevca, iz radni\u010dke porodice, i kada odem ku\u0107i, vidim da \u017eene tamo prepoznaju \u017eenske probleme, ali ne i feminizam kao odgovor. Feminizam jo\u0161 nije dovoljno vidljiv da bi \u017eenama bio prvi odgovor kada se ne\u0161to de\u0161ava niti se neki problemi jo\u0161 uvek ne vide kao feministi\u010dki, na primer, dru\u0161tveni status trudnica i porodilja i \u017eenska radni\u010dka prava s tim povezana. Ve\u010dno je pitanje kako da se pove\u017eemo i nemam re\u0161enje za to, ali mislim da je va\u017eno da prigrlimo teme koje jesu feministi\u010dke, ali ih gotovo po pravilu otima i zloupotrebljava desnica. To su pitanja materinstva, radni\u010dkih prava \u017eena itd. Dakle, va\u017eno je prepoznati da je borba za materijalnu realnost u kojoj \u017eene mogu slobodno da odlu\u010de da budu ili ne budu majke itekako feministi\u010dko pitanje. Kada ih mi ne prepoznamo kao takve, ti problemi ne nestaju; samo se njima bave oni koji u maj\u010dinstvu vide prostor za tla\u010denje \u017eena i dece.<\/p>\n Feministi\u010dki kolektiv \u017denska solidarnost po\u010deo je 2018. kao zatvorena grupa na Facebooku gdje se stvarao siguran prostor u kojem su mlade \u017eene dijelile iskustva nasilja i me\u0111usobno se upozoravale na problemati\u010dne likove s ljevice. Kako mladi ljevi\u010dari tretiraju \u017eene, ima li generacijskih pomaka?<\/strong><\/p>\n Nisam vi\u0161e deo tih krugova tako da ne znam ima li pomaka, ali kada smo se okupile kao aktivistkinje sve smo bile deo tih alternativnih ljevi\u010darskih kolektiva. Me\u0111usobno smo se upozoravale koga treba izbegavati za partnerske odnose i za saradnju. Ne mogu da u potpunosti povla\u010dim paralele s feministi\u010dkim pokretom u Americi ’60-ih i ’70-ih, ali ima dosta sli\u010dnosti, recimo, radikalni feministi\u010dki pokret je nastao u sli\u010dnom kontekstu \u2013 \u017eene koje su bile deo levi\u010darskih kolektiva su nakon suo\u010davanja sa seksizmom razli\u010dite vrste odlu\u010dile da se samoorganizuju. I, naravno, ne mo\u017ee se vr\u0161iti generalizacija, ali sam ja li\u010dno \u010desto nailazila na nekakav “benevolentni” seksizam. Dakle ne samo po pitanju toga \u0161ta govore o \u017eenama, ve\u0107 koje teme vide kao zna\u010dajne, kakvo tuma\u010denje feminizma nude, da li \u017eene imaju istu poziciju kakvu imaju i mu\u0161karci u tim kolektivima.<\/p>\n razgovor vodila Barbara Matej\u010di\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kada su po\u010deli protesti protiv Informera, govorilo se da odvla\u010dimo pa\u017enju sa va\u017enih tema i da treba da budemo ujedinjeni protiv ve\u0107ih stvari. Uvek ima ne\u0161to \u0161to je va\u017enije od \u017eena, i kada je bio protest protiv femicida i protiv aku\u0161erskog nasilja, isto se govorilo. Sada imam utisak da je \u017eene za to ba\u0161 briga i to je ogromna promena<\/p>\n","protected":false},"featured_media":5223,"template":"","tags":[29,173],"atribut":[],"class_list":["post-5228","nada","type-nada","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","tag-intervju","tag-intervju-2-hr"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/sdf.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/Riznic2_Marko-Risovic-scaled.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/sdf.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/07\/Riznic3_Marko-Risovic-scaled.jpg\")