“‘Mati, pao je snijeg. Dobro mi je. \u010cuvaj sebe i djecu. Ne daj Tarzanu da boksa. On je jo\u0161 nejak’. Pismo, neki neugledni karton\u010di\u0107 zelene boje bez potpisa, donio je umoran, stari po\u0161tar. Dvadesetak \u0161krtih rije\u010di bilo je sve \u0161to je moglo do\u0107i. Zakon rulje, Jasenovac, nije dopu\u0161tao vi\u0161e i zato je ovo tu\u017eno pismo ostalo bez toplog zavr\u0161etka. Ostalo je i bez potpisa ‘va\u0161 tata’. Taj smo potpis \u2013 i mati, i mi, nas petero jedan drugome do uha \u2013 \u010dekali, vi\u0161e od svega. Sadr\u017eaj pisma nikad nisam mogao i ne\u0107u mo\u0107i zaboraviti. Nikad nisam izbjegavao naloge svoga oca, ali uvjet, sadr\u017ean u onoj re\u010denici \u2013 ‘ne daj Tarzanu da boksa’ \u2013 nisam mogao da primim kao zavjet. Mo\u017eda zbog nastavka tog pisma, mo\u017eda zato \u0161to je rekao da sam nejak. Svejedno zbog \u010dega. Ali \u010dinjenica je da su mnogi moji koraci u boksa\u010dkoj karijeri bili vezani uspomenama na to pismo moga oca, koji nikada poslije toga nije vidio svog nejakog sina, zavr\u0161iv\u0161i te\u017eak \u017eivot pod krvlju natopljenom ledinom logora u Jasenovcu”.<\/p>\n
Uvodni je to paragraf memoara Tomislava Krizmani\u0107a<\/strong>, “Ring u vatri”, objavljenih 1962. godine. Krizmani\u0107 je ro\u0111en u Bosanskom Petrovcu 1929., a od 1935. je \u017eivio u Zagrebu. Kao tinejd\u017eer je zavr\u0161io vodoinstalaterski zanat i njime se ve\u0107inu \u017eivota bavio. Bio je i boksa\u010d, vrhunski, boksao u te\u0161koj kategoriji. Prvo je bio \u010dlan boksa\u010dkog kluba Radnik, a zatim Metalca. Nastupao je i za jugoslavensku reprezentaciju, prvak Jugoslaviji bio je \u010detiri godine zaredom (od 1951. do 1954.). Na europskom prvenstvu u Var\u0161avi 1953. osvojio je broncu, na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. bio je peti.<\/p>\n Otac, komunist ubijen u Jasenovcu, u memoarima se pokazuje kao Krizmani\u0107ev bremeniti \u017eivotni kompas. \u017delja da u ringu poka\u017ee sve ono \u0161to izvan ringa nikad nije uspio ocu, vodi ga iz me\u010da u me\u010d. Krunski okr\u0161aj s ocem, zapravo sa samim sobom, Krizmani\u0107 pro\u017eivljava krajem 1953., u dvadeset i \u010detvrtoj godini \u017eivota. “Mo\u017eda je i prije bilo takvih \u010dasova, ali doga\u0111aj u prosincu bio je moment kada sam obavio razgovor s ocem. Slavio sam desetu godi\u0161njicu prola\u017eenja ringovima. Moji drugovi i rukovodioci iz kluba organizovali su reviju s mnogo pozvanih boksa\u010da. Tra\u017eili su protivnika koji \u0107e mi biti ravan i prona\u0161li ga. Bio je to momak velike reputacije, amaterski prvak iz Belgije, protivnik s kojim sam se ve\u0107 jednom susreo.(…) Za taj sam se susret pripremao kao nikad prije ni kasnije”, pi\u0161e Krizmani\u0107. Do\u010darava dalje kako se no\u0107 uo\u010di me\u010da oduljila u vje\u010dnost, kako je palio i gasio no\u0107nu svjetiljku, vodio bitku s vizijama, izjutra satima \u0161etao po Maksimirskoj aleji.<\/p>\n Oko osam sati uve\u010der nova dvorana Velesajma se ispunila. U kut kraj svla\u010dionice povukao ga je trener Hrbi\u0107<\/strong> i odmah pre\u0161ao na stvar \u2013 najva\u017enije je \u010duvati se Marsilleve<\/strong> desnice. Me\u010d je startao, Marsille naglo krenuo, desnicu pru\u017eio u pravcu Krizmani\u0107eve brade. Krizmani\u0107 mu je prepustio inicijativu, ali samo privremeno. U tre\u0107oj mu je rundi “sasuo kombinaciju u facu” i Marsille je bio gotov. U dvorani je zavladalo odu\u0161evljenje, stolice su pucale, ring se ispunio ljudima, novinari su intervjuirali jugoslavenskog \u0161ampiona.<\/p>\n “Ne bih se mogao sjetiti \u0161to sam govorio. Mislio sam tada samo na jedno: \u0161to bi bilo da je sada moj otac \u017eiv i da je ovdje? Bi li i sada rekao da je Tarzan ‘nejak’ ili bi i on, kao i stotine ovih ljudi, aplaudirao i dijelio moje suze radosnice?”, pita se Krizmani\u0107. Na kraju se sa sobom miri, prihva\u0107aju\u0107i da je sve \u0161to je mislio da mora biti izviralo iz toga \u0161to oca nije moglo biti. Da mo\u017ee dobiti jo\u0161 sto me\u010deva, ali ring \u0107e ostati u vatri dokle god si ne dozvoli izgubiti oca.<\/p>\n pi\u0161e Ivana Peri\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Otac, komunist ubijen u Jasenovcu, u memoarima se pokazuje kao Krizmani\u0107ev bremeniti \u017eivotni kompas. \u017delja da u ringu poka\u017ee sve ono \u0161to izvan ringa nikad nije uspio ocu, vodi ga iz me\u010da u me\u010d<\/p>\n","protected":false},"featured_media":5234,"template":"","tags":[40],"atribut":[],"class_list":["post-5235","nada","type-nada","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","tag-dvokorak-naprijed"],"acf":[],"yoast_head":"\n