Iako mnogi kupuju polovne stvari iz potrebe, danas je to \u010desto na\u010din da se izrazi individualnost, posebno me\u0111u milenijalcima i generacijom Z. U takvim radnjama mo\u017eete prona\u0107i unikatne i vintage<\/em> komade koji odstupaju od aktuelnih modnih trendova. Za ljubitelje second handa<\/em>, kupovina nije samo ekonomi\u010dan izbor, ve\u0107 prilika da se otkrije ne\u0161to posebno i druga\u010dije.<\/p>\n – Brojne su predrasude o kupovini u second hand<\/em> prodavnicama \u2013 od toga da su sve stvari u njima lo\u0161e kvalitete jer su izno\u0161ene, da je polovna roba “prljava”, da nema dovoljno izbora, da je kupovina u second hand<\/em> prodavnici pokazatelj na\u0161eg niskog ekonomskog statusa, a s tim u vezi i da je sramota kupovati u njima. Specifi\u010dnost second hand<\/em> radnji je u tome \u0161to se u njih ne ide po konkretan komad ode\u0107e, ve\u0107 po principu “\u0161ta na\u0111e\u0161, na\u0161ao si”. Nekad ne prona\u0111ete ni\u0161ta, a nekad otkrijete pravo blago, \u0161to i jeste dra\u017e ovih prodavnica. Ipak, ko ume da tra\u017ei, u second handu<\/em> se mogu prona\u0107i izuzetno kvalitetni komadi, a neretko i oni sa etiketama. Lanci second hand<\/em> prodavnica imaju stroge standarde po pitanju higijene, a i \u017eivimo u vremenu ve\u0161-ma\u0161ine pa to i nije neki segment koji treba toliko da nas brine \u2013 govori Kristina Dori\u0107<\/strong>, sociolo\u0161kinja iz Novog Sada.<\/p>\n Kristina se ponosno hvali svojom Pradinom krpicom, kupljenom za samo 450 dinara, dok An\u0111elka Peji\u0107<\/strong>, jo\u0161 jedna ljubiteljka second handa<\/em>, ka\u017ee da su neki od njenih najdra\u017eih komada iz takvih prodavnica.<\/p>\n – Moram da priznam da sam veliki obo\u017eavalac second hand<\/em> trgovina. Ne mogu ta\u010dno da se setim kada sam po\u010dela kupovati u njima, ali znam da nikad nisam imala taj ose\u0107aj stigme i sramote \u0161to nosim ne\u0161to \u0161to nije novo. Neki od meni najdra\u017eih komada ode\u0107e su upravo iz second handa<\/em>, a tamo idem u potrazi za “klasi\u010dnim” komadima: sakoima, hla\u010dama i suknjama. Jedini problem koji imam je \u0161to ne znam tamo kupovati bez mame. Ne znam kako uspe da prona\u0111e ba\u0161 ono \u0161to meni treba i \u0161to \u0107e mi se svideti. Na\u0161i odlasci u second hand<\/em> izgledaju tako da ja sednem na neku fotelju ili stolicu, a ona mi samo donosi \u0161ta da probam. I nikad nije proma\u0161ila, za razliku od mene \u2013 nekoliko puta sam i\u0161la sama, ali retko sam uspela da iskopam ne\u0161to dobro kao \u0161to ona to uradi \u2013 govori An\u0111elka Peji\u0107 te dodaje da osim second hand <\/em>trgovina voli i da razmenjuje ode\u0107u sa drugaricama.<\/p>\n Ako joj je ne\u0161to malo ili jednostavno dosadilo, a u dobrom je stanju, prosle\u0111uje dalje.<\/p>\n – Isto tako volim dobiti od nekoga ode\u0107u i rado je nositi. Mislim da u ovom momentu u ormaru imam vi\u0161e ode\u0107e koja je “nasle\u0111ena” i iz second handa<\/em> nego nove iz trgovine \u2013 ka\u017ee ona.<\/p>\n Globalna industrija ode\u0107e oslanja se na fabrike \u0161irom sveta, od Azije do Latinske Amerike, ali uslovi u kojima se ta ode\u0107a proizvodi \u010desto su nepravedni. Radnici, uglavnom \u017eene, suo\u010davaju se sa niskim platama i neadekvatnim radnim uslovima. Istra\u017eivanja pokazuju da mnogi od njih rade prekomerne sate, ali i dalje ne zara\u0111uju dovoljno za \u017eivot. Kampanje poput Clean Clothes, pokrenute 1989. godine, bore se za prava radnika u tekstilnoj industriji, zagovaraju\u0107i bolje uslove rada i po\u0161tene plate. Cilj ovih kampanja je da se osigura po\u0161tovanje osnovnih prava radnika i postigne transparentnost u globalnom lancu snabdevanja.<\/p>\n Kupovina u second hand<\/em> prodavnicama ima i ekolo\u0161ke prednosti \u2013 smanjuje potra\u017enju za novim proizvodima, \u010dime se \u0161tede resursi i smanjuje zaga\u0111enje. Pored toga, polovna ode\u0107a je \u010desto pristupa\u010dnija i nudi jedinstvene komade koji se ne mogu lako prona\u0107i u redovnim prodavnicama. Procenjuje se da modna industrija u svetu uzrokuje skoro deset posto globalnih emisija ugljika, \u0161to je vi\u0161e od me\u0111unarodnih letova i pomorskog saobra\u0107aja zajedno. Prema podacima Europske agencije za okoli\u0161, kupovina tekstila u Uniji 2020. proizvela je oko 270 kilograma emisija uglji\u010dnog dioksida po osobi, \u0161to zna\u010di da su tekstilni proizvodi u EU-u uzrokovali 121 milijuna tona emisija stakleni\u010dkih plinova.<\/p>\n Na Balkanu, iako je sindikalna organizovanost u tekstilnoj industriji relativno niska, sve vi\u0161e ljudi prepoznaje va\u017enost eti\u010dke i ekolo\u0161ke potro\u0161nje. Online platforme poput Vinteda, Etsyja, eBayja, Depopa i Vestiaire Collectivea omogu\u0107avaju jednostavniju kupovinu polovnih stvari, \u010dine\u0107i second hand<\/em> kupovinu pristupa\u010dnijom i popularnijom \u0161irom sveta.<\/p>\n – Kako \u0107e okru\u017eenje reagovati na na\u0161u odluku da kupujemo polovnu garderobu zavisi isklju\u010divo od okru\u017eenja koje smo sami izabrali. U okru\u017eenju koje visoko vrednuje materijalne stvari, mo\u017ee do\u0107i do negodovanja i zgra\u017eavanja. Ipak, u okru\u017eenju koje vrednuje individualizam, slobodu svake osobe da se izrazi na svoj na\u010din i ekolo\u0161ku svest, to nije slu\u010daj. Ipak, najvi\u0161e zavisi od nas samih \u2013 da li se mi stidimo toga, pa izmi\u0161ljamo pri\u010de gde smo prona\u0161li neki komad za koji nas svi pitaju ili imamo finansijsko samopouzdanje koje cena krpice ne mo\u017ee da poljulja \u2013 govori Kristina Dori\u0107 te dodaje da joj je primarno da njena garderoba bude \u010dista, opeglana i uredna.<\/p>\n U second hand<\/em> radnjama mo\u017eete na\u0107i kvalitetnu ode\u0107u, obu\u0107u, name\u0161taj i druge predmete po povoljnim cenama, \u0161to je idealno za one koji \u017eele da u\u0161tede. Kada su globalni opskrbni lanci neprozirni, potro\u0161a\u010dima \u010desto nedostaju zna\u010dajne informacije o tome gde je njihova ode\u0107a proizvedena. Na etiketi majice \u010desto mo\u017ee pisati “Made in China”, ali u kojoj je od hiljadu fabrika u zemlji proizveden ovaj odjevni predmet? Ili jo\u0161 ve\u0107e pitanje je pod kojim uslovima radnika? Samo po sebi, saznanje gde je neki komad ode\u0107e napravljen ne\u0107e vam re\u0107i pod kojim okolnostima. Ipak, to je vitalni instrument kada do\u0111e do kr\u0161enja ljudskih prava. Radnici i zagovaratelji radni\u010dkih prava mogu mnogo br\u017ee utvrditi koji brendovi tamo proizvode i po\u010deti anga\u017eovati te brendove da poprave situaciju. I naravno, znati gde se te fabrike nalaze \u2013klju\u010dno je za bilo kakvo zna\u010dajno pobolj\u0161anje sigurnosti rada. Za radnike u Indiji i Indoneziji informacije na platnim listama toliko su nepouzdane da mnogi radnici niti ne znaju kakav je odnos onoga \u0161to primaju s onim \u0161to im je na platnoj listi.<\/p>\n U zemljama centralne, isto\u010dne i jugoisto\u010dne Evrope prisutan je i komparativno ni\u017ei stepen sindikalne organizovanosti, pogotovo kada govorimo o sektoru tekstilne proizvodnje. Kada govorimo o raspodeli tro\u0161kova na primeru jedne majice, ispada da je cena jedne majice u maloprodaji 17 eura, profit brenda 3.61 eura, tro\u0161kovi materijala 3.40 eura, tro\u0161kovi transporta 2.19, posredniku bi pripadalo 1.20, profit fabrike bi bio 1.15, uklju\u010duju\u0107i re\u017eijske tro\u0161kove od 0.27 eura, a plata radnici bi iznosila 0.18 eura. Drugim re\u010dima \u2013 luksuzni brendovi, jeftina praksa.<\/p>\n U industriji koju prete\u017eno pokre\u0107e \u017eenski rad, istra\u017eivanje spomenutog Clean Clothes Campaigna tako\u0111er nagla\u0161ava rodnu diskriminaciju u pla\u0107ama. Na primer, u Indiji \u017eene u proseku zara\u0111uju 88 posto onoga \u0161to dobiju mu\u0161karci. Podaci otkriveni u izve\u0161taju “Out of the Shadows” poja\u010davaju potrebu da robne marke i vlade poduzmu hitne mere te ispune zahteve za pove\u0107anje transparentnosti i kori\u0161tenje referentnih vrednosti minimalne plate za sprovo\u0111enje \u017eivotne plate u \u010ditavoj industriji.<\/p>\n Tekstilna industrija, iako zna\u010dajan deo globalne ekonomije, ima ogroman negativan uticaj na \u017eivotnu sredinu. Brza moda, kao njen deo, predstavlja jeftinu i sezonski orijentisanu proizvodnju, ali dolazi sa visokim ekolo\u0161kim i socijalnim tro\u0161kovima. Uz spomenutu emisiju uglji\u010dnog dioksida, proizvodnja ode\u0107e zahteva velike koli\u010dine resursa poput vode, energije i pamuka. Koli\u010dina ode\u0107e koju stanovnici EU-a kupuju porasla je za 40 posto u samo nekoliko godina, \u0161to je potaknuto br\u017eom dostupno\u0161\u0107u mode na tr\u017ei\u0161tu. Ode\u0107a sada \u010dini izme\u0111u dva i deset posto ukupnog ekolo\u0161kog otiska potro\u0161nje u Europskoj uniji. Iako se potro\u0161nja doga\u0111a unutar granica Unije, njene posledice \u010desto se ose\u0107aju u tre\u0107im zemljama, gde se ve\u0107ina proizvodnje odvija. Procesi poput proizvodnje sirovina, predenja vlakana, tkanja i bojenja zahtevaju ogromne koli\u010dine vode i kemikalija, uklju\u010duju\u0107i pesticide za uzgoj sirovina poput pamuka. Tako je za jedan pamu\u010dni d\u017eemper potrebna koli\u010dina vode dovoljna za pi\u0107e jednoj osobi tokom dve i po godine. Pritom pranje, su\u0161enje u su\u0161ilici i peglanje zahtevaju vodu, energiju i kemikalije, dok se tokom pranja otpu\u0161taju mikroplastike koje dospevaju u okoli\u0161.<\/p>\n Prema podacima austrijske kompanije Lenzing Group, koja proizvodi vlakna na bazi drveta, tekstilni predmeti napravljeni od vi\u0161e od dva tipa vlakana trenutno se smatraju nereciklabilnim. Ovo sve navedeno dodatno komplikuje proces, jer je ode\u0107u potrebno razvrstati po boji, a zatim ukloniti metalne delove poput patentnih zatvara\u010da, dugmadi i nitni. Stru\u010dnjaci isti\u010du da su ovi procesi relativno skupi i zahtevni, iako su u Europi ve\u0107 pokrenuti pilot projekti za unapre\u0111enje tehnologije recikla\u017ee. Lisa Panhuber<\/strong> iz organizacije Greenpeace navodi da su projekti obe\u0107avaju\u0107i, ali da tehnologija za sada ostaje u ranoj fazi razvoja.<\/p>\n Kao odgovor na ove izazove, second hand<\/em> kupovina nudi odr\u017eivu alternativu zasnovanu na ponovnoj upotrebi. Neki od tipova ponovne upotrebe su i humanitarni bazari za razmenu ode\u0107e ili pak akcije koje omogu\u0107avaju zimsku ode\u0107u onima kojima je najpotrebnije. Ovaj koncept smanjuje otpad, \u0161tedi resurse i smanjuje emisije \u0161tetnih gasova, dok istovremeno omogu\u0107ava finansijske u\u0161tede za potro\u0161a\u010de. Upravo zbog toga second hand<\/em> postaje sve popularniji \u0161irom sveta. Pove\u0107ati svest potro\u0161a\u010da, pogotovo mladih \u017eena, o povezanosti ode\u0107e koju kupuju i \u017eivota radnica koje je proizvode, te o prednostima eti\u010dkog konzumerizma i “spore” mode koja ceni kvalitetu proizvodnje samo su neki od primarnih koraka kojima bi se trebalo baviti u budu\u0107nosti. Svi mi, kao dru\u0161tvo.<\/p>\n pi\u0161e Jelena Miri\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Procenjuje se da modna industrija uzrokuje skoro deset posto globalnih emisija ugljika. Istovremeno, u second hand radnjama mo\u017eete na\u0107i kvalitetnu ode\u0107u, unikatne komade, obu\u0107u, name\u0161taj i druge predmete po povoljnim cenama, \u0161to onda smanjuje i bacanje i spaljivanje odje\u0107e<\/p>\n","protected":false},"featured_media":5510,"template":"","tags":[130],"atribut":[],"class_list":["post-5517","nada","type-nada","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","tag-tema"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/sdf.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/Andjelka-Pejic.jpeg\")
![\"\"](\"https:\/\/sdf.hr\/wp-content\/uploads\/2024\/10\/Second-hand-namjestaj-scaled.jpeg\")