Na skroz isto\u010dnoj punti grada, nekad je moj sad kr\u0161ni i odrasli vodi\u010d, \u010distio pla\u017ee. Imao je 13-14 godina, i sa solinskog je Japirka u rano jutro i\u0161ao prema dana\u0161njem Pazdigradu, Duilovu i Stobre\u010du, i tamo bio raspore\u0111en na jednu od pla\u017ea ispod plastenika Jadra, op\u0107inske vrtlarije osnovane 1924., za rezano i ukrasno parkovno bilje. Ka\u017eem mu da me je kulturolo\u0161ki moment Jadra potpuno presko\u010dio, i da sam i ja isto \u010distila pla\u017ee, \u010dak i ne\u0161to mla\u0111a od njega, ali samo \u017enjanske. Zadr\u017eavala sam se u poznatim gabaritima tamo di smo kao djeca i\u0161li ravno s Lokava: Trstenik, \u017dnjan. Zenta, Firule i Ov\u010dice ve\u0107 su bile dubok ulaz u grad u koji smo i\u0161li samo prigodno i nikad opremljeni tek japankama i \u0161ugamanom. Vodi\u010d me vozi putem koji se asfaltira, pa izme\u0111u kamiona koji rikvercaju kao da su sami na cesti, valjaka i fini\u0161era, mi prolazimo kroz pra\u0161inu u crnom karavanu koji neodoljivo podsje\u0107a na pogrebno vozilo. Plastenici Jadra le\u017ee usamljeni, a ostali kojima su u vlasni\u0161tvu bili stanovnici tog dijela grada sad vijore izlupani i po\u010derupani i \u010dekaju na investitora. Lokalna proizvodnja verdure, jasno je, svedena je na \u0161verc i supermarkete, a istok grada na \u2013 investiciju. Vodi\u010d mi govori o tala\u010dkoj krizi koju ostaci privatnih ku\u0107a i zemalja do\u017eivljavaju malo bli\u017ee gradu, na vi\u0161im to\u010dkama Duilova i Pazdigrada. Tu je ovaj, pokazuje mi na jednu ku\u0107u, prije ogla\u0161ava apartmane s pogledom na more. Sad mu od gore, sa zgrade, gledaju direkt u bazen, a pogled iz ku\u0107e je u drugu zgradu. Jedan prijatelj isto tu \u017eivi, gledaju da sve sru\u0161e i sravne i nagode se s nekim investitorom. Ovo nije za \u017eivot, prokomentiram. A di \u0107e, vodi\u010d spu\u0161ta rampu, tala\u010dka kriza. Protiv takvih se argumenata rijetko kad mo\u017ee.<\/p>\n
***<\/p>\n
Kad sam bila mlada i naivna, a ima tome skoro 20 godina, pisala sam jednu kolumnu o tome kako, parafraziram, umire stari Split kojeg smo poznavali \u2013 nema vi\u0161e ni Velog ni Malog Mista, ni tih nekih velikih bardova i brada po kojima smo poznavali strane svita. Bila je to jedna mlada i zelena kolumna, nije znala da je \u017eensko i svojeglava, i s ove distance, gledam tu mla\u0111u sebe kao nekog tko je odrastao u sredini protiv koje se jo\u0161 nije znao pobuniti, nego je od nje tra\u017eio da se ne mijenja, jer nije poznavao ni sebe. Sad kad poznajem dovoljno i ovaj grad, i ovu sredinu, pa i sebe, rekla bih da je u redu da se zidine ru\u0161e i tresu, da se grad i njegova povijest potpuno zametu, da umre i njegova \u201edominantna\u201c kultura, i da iz nje ili na konto nje nikne neka druga, da je u redu da se preispituju i ru\u0161e idoli, ali ne ideje i ideali, i da jednako sr\u010dano treba i simboli\u010dki taracat i graditi, pa i sam samcat, dok se iz svega ne iskobelja neka i geografski i dru\u0161tveno lip\u0161a pri\u010da. Idoli danas \u017eive na grafitima, ideja vi\u0161e nema nego \u0161ta ih ima, a ideali su ostali u tekstovima, poput ovih. Ili jo\u0161 gore, u nostalgi\u010dnim prozai\u010dnim formama kojima sam i sama sklona. Ali meni je obra\u010dun sa mnom nepotreban. Ako ga i bude, neka to rade oni koji dolaze. Jedina je stvarna briga ovog poluotoka kvadratura i njezina cijena. U gradu u kojem u svakom lokalnom kafi\u0107u mali gra\u0111evinari u Hermes i Parkside hla\u010dama prepri\u010davaju pogo\u0111ene poslove i pra\u0161e po meni toliko da mi nos pomisli da je sezona peludi pa crveni i ki\u0161e. Tu vi\u0161e ni\u0161ta nije ni mlado ni naivno, a ovaj je grad jedna nepoznata \u010dinjenica i meni sad i onoj dvadeset godina prije. Neprijatelj mu nije ni vlaj ni fetivi, ni livi ni desni, ni glup ni gluplji, nego kapital. Ukratko.<\/p>\n
***<\/p>\n
Kakvi su nam, pardon, vam turisti, pitam vodi\u010da. Gosti su nan \u0161it, govori, pijana mularija. Svjetski putnici znaju \u0161ta idu vidit, otvore karte i mape i vodi\u010de, \u010ditaju i istra\u017euju, upu\u0107eni su u svjetska zbivanja\u2026 Ode ne\u0107e\u0161 vidit gospodina i gospo\u0111u da idu vidit ne\u0161to, nego sedan, osan kretena. Postali smo destinacija po mjeri Ultre. Ultra-destinacija, dobacim, ali vodi\u010du nije smije\u0161no. Na krajnjoj marjanskoj punti, di se od prvih samostalnih nogu i plu\u0107a koje mogu podnijeti ja\u010di kurenat idem baciti u more, u zenitu sunca trokolica sa tri starije turistkinje, debelo tuku kraj sedamdesetih, ovako odoka, okre\u0107e se na rampi prije Ribarskoga instituta. \u0160ta gledate tako studiozno, pita me \u017eena koja pod hladom \u010dempresa \u010deka svog voza\u010da. Ja i ovo moje nikad pokera\u0161ko lice odlu\u010dimo igrati otvoreno. Pa nije mi jasno, ka\u017eem, nije mi jasno da bi neko da pare da se po ovoj \u017eegi voza da do\u0111e vidit kraj puta na Marjanu, jo\u0161 s ove raskopane strane. Kakva je to turisti\u010dka tura? Mislim, mu\u010di me to na filozofskoj razini, da si realno na kraju puta i onda te ode negdi okrenu na kraju Marjana, usrid ni\u010dega, tako, u tom obojanom karetu na tri kola, i da te ne trese simbolika toga. Je l’ to sve ludo? Vi se, gospojo moja, previ\u0161e zamarate, ka\u017ee mi moja sugovornica. A koji je va\u0161 stav prema ovoj poplavi turista, o\u0107e li ovo jednom sve stat? \u0160ta \u0107e stat, odjednom se ra\u017eesti, stalo je! Mi smo sad zakuvali lonac u kojem smo. U du\u0107anu u mom kvartu malo je koja od moje generacije do\u010dekala penziju. Jutros ulazin tamo, meni \u017eenska govori: Helou. A vi njoj, pitam je znati\u017eeljno. A ni\u0161ta, \u0161ta \u0107u, rekla san joj: Ljube, helou i tebi.<\/p>\n
***<\/p>\n
Vodi\u010du zvoni mobitel, javlja mu se prijatelj kojeg dugo nije \u010duja, komentiraju situaciju u gradu. Znan da si ti desno, i ja san isto Hrvat, ka\u017ee moj domi\u0161ljati vodi\u010d, i nisan bija ni protiv Puljka, a moga san, lipo je o\u010distija grad, ali tek \u0107e nas sad zadesit sranje. Triba do\u010dekat i ovo otvorenje \u017dnjana\u2026 Betonara\u2026 Satrat \u0107e\u2026 Nije to za nas\u2026 Kad ne zna\u0161 ko ti je turist, ne zna\u0161 ni koja ti je kultura\u2026 \u0160tepa sugovornik kao da je glasnogovornik zametenog srca grada. Isklju\u010dujem se dok on ne obavi privatni poziv, tra\u017eim po internetskim forumima koje su to zamke za turiste naj\u010de\u0161\u0107e u ovoj destinaciji koja se do Su\u0107idra i dalje, pretvorila u niz apartmana. Susjed koji je nekad imao gara\u017ee i u njima popravljao aute, sad je te gara\u017ee pretvorio u apartmane s dvije zvjezdice, a svoj karijerni zaokret izveo je na javnu povr\u0161inu. Vi\u0161e ne popravlja aute, nego ih \u0161verca, a javni je parking pretvorio u privatni tako da svoj maliganski kapital, dok ga ne pretvori u zeleni, dr\u017ei u najva\u017enijem gradskom trezoru \u2013 slobodnim parking mistima. Sve legalno, ali siva zona. Kad \u017duvi<\/strong> repa da nema di parkirat, jedan od razloga nije prenapu\u010denost grada i tri auta na jedno ku\u0107anstvo, nego i ovakvi domi\u0161ljati mali \u0161erifi od kojih ne mo\u017ee\u0161 uhvatit sr\u010dani ritam ma da ti \u017eivot ovisi o tome. To je njegov \u0107a\u0107a gradija, i vodu tu dodava ovom dok je asfaltira, ka\u017ee posprdno vodi\u010d. Ni protiv tog argumenta ne mo\u017ee\u0161. Vodi\u010d dobro podnosi gu\u017eve, ali mene pere nervoza vi\u0161e nego njega. On se, kao i ve\u0107ina ljudi s kojima sam u kratkome kontaktu, navikava na ovaj suludi gradski ritam. Turisti se, na forumu, me\u0111usobno upozoravaju oko gluposti. Vodi\u010d pita \u0161to \u010ditam pa mi ka\u017ee: Nema ti ode zamke za turiste, mi lokalni smo ti zapravo u zamci! Mi bi tribali otvorit forum da se upozorimo na to kad krenu oni barski puza\u010di, kako se zovu, kad krenu zapi\u0161avat grad, ostavljat \u0161kovace posvuda, deren\u010dit se u tri ujutro, povra\u0107at po portunima, mi bi tribali govorit na forumima: Ne dolazite, nepoznata je morska neman tu. Po\u0161ast! Kuga! Kolera! A \u0161ta ne bi to uni\u0161tilo najva\u017eniju industriju u gradu, i grad, pitam tako, poluozbiljno. Bila je nekad ode industrija, do\u0107e i neka nova, govori samouvjereno vodi\u010d, a o\u0107e li bit bolja, nije me briga, ko da \u0107e nas tad bit. Ne mogu ni protiv tog argumenta, pomislim.<\/p>\n pi\u0161e Marija Andrija\u0161evi\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Turisti se, na forumu, me\u0111usobno upozoravaju oko gluposti. Vodi\u010d pita \u0161to \u010ditam pa mi ka\u017ee: Nema ti ode zamke za turiste, mi lokalni smo ti zapravo u zamci! Mi bi tribali otvorit forum da se upozorimo na to kad krenu deren\u010dit se u tri ujutro, povra\u0107at po portunima<\/p>\n","protected":false},"featured_media":6712,"template":"","tags":[177],"atribut":[],"class_list":["post-6713","nada","type-nada","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","tag-vrzino-kolo-hr"],"acf":[],"yoast_head":"\n