Jedan od zna\u010dajnih rezultata takvog rada je i interaktivna predstava “\u010cekaju\u0107i ki\u0161u”, nastala iz vi\u0161emese\u010dnih radionica sa zajednicom u Novom Sadu, u kojoj je u\u010destvovalo 20 ljudi uzrasta od 17 do 79 godina, razli\u010ditih profesija i \u017eivotnih iskustava. Predstava se bavi diskriminacijom starijih u svakodnevnom \u017eivotu, a publika je pozvana da u odre\u0111enim delovima aktivno u\u010destvuje i reaguje. Pored igranja u Novom Sadu i Beogradu, predstava je izvedena i na festivalima u Danskoj, Italiji i Portugalu, a tokom avgusta gostova\u0107e u Poljskoj. Do kraja godine planirane su i izvedbe u Austriji, vi\u0161e gradova u Srbiji, kao i zavr\u0161ni festival projekta “Age Against the Machine”, koji \u0107e se odr\u017eati u Novom Sadu sredinom oktobra.<\/p>\n
U vremenu u kojem se generacije \u010desto posmatraju kao suprotstavljene, pozori\u0161te mo\u017ee biti mesto stvaranja me\u0111ugeneracijske solidarnosti \u2013 ne samo simboli\u010dno, ve\u0107 kroz saradnju, razumevanje i zajedni\u010dko stvaranje. U\u010desnici ovakvih projekata neretko ostaju povezani i dugo nakon \u0161to se svetla pozornice ugase.<\/p>\n
– Jedna od klju\u010dnih vrednosti ovakvog rada je osna\u017eivanje \u2013 kako za u\u010desnike, tako i za publiku. U predstavama koje podrazumevaju i interakciju sa publikom, dramaturgija se gradi tako da podr\u017eava motiv snage i zajedni\u010dkog prevazila\u017eenja prepreka. Kada publika aktivno u\u010destvuje \u2013 ulazi u uloge, pru\u017ea podr\u0161ku likovima, reaguje \u2013 granica izme\u0111u scene i stvarnosti se bri\u0161e. U tom trenutku, promena se ne de\u0161ava samo u naraciji, ve\u0107 u svakome ko je prisutan, navodi Branka Baji\u0107 Jovanov.<\/p>\n Umetnost, a posebno intergeneracijsko pozori\u0161te, prema njenim re\u010dima ima sna\u017ean potencijal da menja stavove \u2013 i da istinski smanjuje ejd\u017eizam. Kroz proces zajedni\u010dkog stvaranja predstave, u kojem u\u010destvuju ljudi razli\u010ditih uzrasta, otvara se prostor za me\u0111usobno razumevanje, slu\u0161anje i prepoznavanje, sve ono \u0161to u svakodnevici \u010desto izostaje. Baji\u0107 Jovanov smatra da intergeneracijsko pozori\u0161te omogu\u0107ava starijim osobama da kroz deljenje se\u0107anja i \u017eivotnih iskustava ponovo osete sopstvenu vrednost, va\u017enost i pripadnost, dok mla\u0111i u\u010desnici sti\u010du dublje uva\u017eavanje pro\u017eivljenih iskustava. Taj susret generi\u0161e ne samo empatiju, ve\u0107 i konkretna prijateljstva.<\/p>\n Teoreti\u010dari Ariela Lowenstein <\/strong>i Simon Biggs <\/strong>uveli su pojam generacijske inteligencije, odnosno sposobnosti da razumemo sopstveni i tu\u0111i \u017eivotni tok, i da se stavimo u poziciju drugih generacija.<\/p>\n U ruralnim sredinama dodatno je izra\u017eena kulturolo\u0161ka isklju\u010denost, \u010demu svedo\u010di i ve\u0107i broj pripadnika srpske zajednice u Hrvatskoj. Mnogi od njih nikada nisu imali priliku da u\u010destvuju u kulturnim, obrazovnim ili umetni\u010dkim aktivnostima, iako to \u017eele. Poseban izazov predstavljaju neformalni negovatelji, naj\u010de\u0161\u0107e \u017eene koje brinu o starijim \u010dlanovima porodice, bez finansijske i psiholo\u0161ke podr\u0161ke. One su nevidljive nositeljke brige, koje sistem redovno zanemaruje.<\/p>\n – Kada govorimo o \u017eenama, dimenzija ejd\u017eizma postaje jo\u0161 slo\u017eenija. U dru\u0161tvima koja glorifikuju mladost, starije \u017eene mnogo ranije nego mu\u0161karci postaju “nevidljive” \u2013 u medijima, na tr\u017ei\u0161tu rada, pa \u010dak i u sopstvenim porodicama. Njihova iskustva se \u010desto zanemaruju, dok se njihova starost prikazuje kao problem, teret ili objekt sa\u017ealjenja. \u017dene starije dobi \u010desto ne uspevaju da ostvare ni osnovna prava \u2013 od zdravstvene nege, preko zapo\u0161ljavanja, do kulturnog u\u010de\u0161\u0107a. Istovremeno, one su naj\u010de\u0161\u0107e stubovi brige: \u010duvaju unuke, neguju svoje roditelje i bolesne partnere, volontiraju, prenose znanje \u2013 isti\u010de Baji\u0107 Jovanov.<\/p>\n Kroz vi\u0161egodi\u0161nji rad sa zajednicama, radionice, ankete i neposredne razgovore sa starijim osobama isti\u010du kako se jasno izdvajaju problemi koji ih najvi\u0161e poga\u0111aju. Mnogi isti\u010du da se ose\u0107aju usamljeno, zaboravljeno i izolovano \u2013 kako od dru\u0161tva, tako i od sopstvenih porodica. “Vi\u0161e nemam s kim da popijem kafu, danima ne progovorim ni re\u010d”, \u010desta je re\u010denica koju umetnici i aktivisti \u010duju tokom svojih susreta sa ovom populacijom.<\/p>\n Finansijska nesigurnost je jo\u0161 jedan od glavnih izvora stresa. Penzije \u010desto nisu dovoljne ni za osnovne potrebe, a ose\u0107aj nemo\u0107i raste kada se pojave zdravstveni problemi. Stariji gra\u0111ani ukazuju na sve te\u017ei pristup zdravstvenim uslugama \u2013 od zakazivanja pregleda do nedostatka lekara i specijalista. “Ne tra\u017eim luksuz, samo da mogu da se le\u010dim kad me ne\u0161to boli”, rekla im je jedna u\u010desnica radionice u Novom Sadu.<\/p>\n – Osim toga, sve \u010de\u0161\u0107e se ose\u0107a i nedostatak institucionalne podr\u0161ke. Mnogi imaju utisak da su prepu\u0161teni sami sebi, bez dovoljno pomo\u0107i od sistema. I ono \u0161to mo\u017eda najvi\u0161e boli \u2013 ose\u0107aj da vi\u0161e nisu dru\u0161tveno korisni. “Kao da vi\u0161e nikome ne trebamo, kao da je na\u0161e vreme pro\u0161lo”, poru\u010duju oni koji su decenijama gradili zajednicu i sada ose\u0107aju da su nevidljivi \u2013 navodi na\u0161a sagovornica.<\/p>\n Pored organizacija koje se direktno bave temom starenja, Baji\u0107 Jovanov isti\u010de kako je sve ve\u0107i broj kulturnih institucija koje razvijaju posebne programe namenjene starijim gra\u0111anima i aktivno podsti\u010du me\u0111ugeneracijski dijalog kroz umetnost i zajedni\u010dke aktivnosti. Va\u017enu ulogu ima i institucija poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, koja kao nezavisno telo deluje u prepoznavanju i procesuiranju slu\u010dajeva diskriminacije po osnovu starosti, skre\u0107u\u0107i pa\u017enju javnosti na potrebu sistemske borbe protiv ejd\u017eizma.<\/p>\n – Institucionalni odgovor na izazove starenja kod nas jo\u0161 uvek je fragmentaran i spor. Iako postoji Nacionalna strategija za starenje, njena implementacija je \u010desto nedovoljna i bez sistemskog pra\u0107enja. Ve\u0107ina mera se oslanja na projekte ograni\u010denog trajanja, umesto da se razvijaju odr\u017eivi servisi \u2013 navodi Branka Baji\u0107 Jovanov te dodaje kako su neke lokalne samouprave pokazale pozitivan pomak, otvaranjem centara za aktivno starenje ili organizovanjem edukativno-kulturnih sadr\u017eaja za starije gra\u0111ane.<\/p>\n Ipak, socijalne i zdravstvene usluge su i dalje nedovoljno razvijene, posebno kada je re\u010d o osobama koje \u017eive sa demencijom, kao i njihovim porodicama. Neophodna je mnogo \u0161ira i ozbiljnija institucionalna podr\u0161ka koja ne\u0107e tretirati starije kao socijalni tro\u0161ak, ve\u0107 kao aktivne nosioce vrednosti i prava.<\/p>\n \u010cesti primeri se mogu na\u0107i u zapo\u0161ljavanju \u0161to starijih \u0161to mla\u0111ih osoba. Tako\u0111e \u010dest primer jesu i porodi\u010dni odnosi kada se odlu\u010duje o ne\u010demu, dete se u na\u0161em regionu retko kad pita za dono\u0161enje neke odluke vezane za njega. U jeziku se tako\u0111e neretko nalaze razli\u010diti diskriminatorni oblici ejd\u017eizma, poput “izgleda\u0161 super za svoje godine!” Kao \u010dest primer koji vidimo oko sebe jeste i organizovanje proslava, naj\u010de\u0161\u0107e svadbi na kojima mladenci \u017eele fe\u0161tu bez dece smatraju\u0107i kako \u0107e im uni\u0161titi slavlje i ven\u010danje.<\/p>\n Ljudi pogo\u0111eni ejd\u017eizmom mogu se povu\u0107i iz dru\u0161tva, ose\u0107ati se ne\u017eeljeno ili izbegavati situacije u kojima se ose\u0107aju diskriminisano te tako do\u0107i do socijalne izolacije. To dodatno pogor\u0161ava mentalno zdravlje, smanjuje kvalitet \u017eivota i pove\u0107ava rizik od depresije. Istra\u017eivanja su pokazala da osobe koje imaju pozitivne stavove prema starijima imaju zna\u010dajno manju mogu\u0107nost nastanka neke mentalne bolesti kao \u0161to je anksioznost ili depresija.<\/p>\n – Skoro sam negde pro\u010ditao da su me\u0111u starijim egipatskim hijeroglifima na\u0111eni zapisi koji govore o me\u0111ugeneracijskom sukobu te da su stariji Egip\u0107ani govorili za njihove mla\u0111e nara\u0161taje da ni\u010demu ne valjaju i da ne\u0107e uspeti da odr\u017ee stanje koje su im oni ostavili, dok je sa druge strane staroegipatska mlade\u017e tvrdila kako su stariji ljudi bolesni, dementni i da ne trebaju niza\u0161ta da se pitaju. Ova pri\u010da zapravo govori da su neslaganje i sukobi me\u0111u generacijama stari, tj. da postoje od kad je do\u0161lo do stvaranja ljudske civilizacije. Op\u0161te je poznata geruzija u Staroj Gr\u010dkoj \u2013 navodi pak de\u010dji psiholog Milo\u0161 Rai\u010d<\/strong>.<\/p>\n Istra\u017eivanja su potvrdila da je najbolji na\u010din za redukciju ejd\u017eizma zapravo me\u0111ugeneracijski kontakt i provo\u0111enje vremena sa osobama razli\u010dite starosti. Nikakve metode ili terapijski pristupi nisu u\u010dinkoviti kao provo\u0111enje vremena i direktan kontakt sa starijim ili mla\u0111im osobama.<\/p>\n Rai\u010d navodi kako je glavna uloga psihologa da na formalan, ali i na neformalan na\u010din obja\u0161njava dru\u0161tvu da se ljudi razvijaju i menjaju dokle god su \u017eivi i da razvoj zapravo ne prestaje nikad te dodaje kako je odrastav\u0161i u \u010detvorogeneracijskoj porodici tek sada uvideo koliko su mu dve bake i jedna prababa bile mudre i pune \u017eivotnog iskustva.<\/p>\n pi\u0161e Jelena Miri\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kada govorimo o \u017eenama, dimenzija ejd\u017eizma postaje jo\u0161 slo\u017eenija. U dru\u0161tvima koja glorifikuju mladost, starije \u017eene mnogo ranije nego mu\u0161karci postaju “nevidljive” \u2013 u medijima, na tr\u017ei\u0161tu rada, pa \u010dak i u sopstvenim porodicama, ka\u017ee Branka Baji\u0107 Jovanov \u010diji se teatar zajednice bavi izazovima starije populacije<\/p>\n","protected":false},"featured_media":6811,"template":"","tags":[130],"atribut":[],"class_list":["post-6817","nada","type-nada","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","tag-tema"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/sdf.hr\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Plakat.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/sdf.hr\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Milos-Raic-privatna-arhiva.jpg\")