– OPG koji vodim je nasljedstvo moje majke, koja je sad skroz nemo\u0107na. Vodim to i preko svojih mogu\u0107nosti. S mamom sam 20 godina u vinogradarstvu, govedarstvu, ov\u010darstvu, kozarstvu, vrtlarstvu, preradi sira, preradi mlijeka i mlije\u010dnih proizvoda, a onda i prodavanju svega toga na ku\u0107nom pragu. Nas dvije \u017eene s \u010detiri ru\u010dice smo to itekako dobro i uspje\u0161no obavljale. Ostala sam sama u tome. Imam velike resurse i ogromne povr\u0161ine. Me\u0111utim, sto\u010darstvo je kompleksno zanimanje; \u010dovjek je tu na ispitu dosljednosti, ozbiljnosti i odgovornosti. Stoka uzima veliki dio \u017eivota, potrebni su nevjerojatna snaga, upornost, volja i ljubav da bi se opstalo. Nakon toliko godina psihofizi\u010dki sam potro\u0161ena, nemam vi\u0161e kapaciteta da to obavljam sama. \u017divim izme\u0111u mamine zdravstvene situacije, OPG-a, izme\u0111u svojih nekih intelektualnih potencijala i \u017eelje da budem prisutna u kulturnom i dru\u0161tvenom \u017eivotu zajednice. I to me ba\u0161 trga. Uspijem ja to izbalansirati, ali do\u0111e moment kad se \u010dovjek ne\u010deg mora odre\u0107i da bi sa\u010duvao sebe \u2013 govori Mira.<\/p>\n
Na pitanje o polo\u017eaju \u017eena na selu nekad i sad, obja\u0161njava da je uvijek isti \u2013 te\u017eak. Ipak, mo\u017ee se u ovom vremenu vi\u0161e uprihoditi, ali u demografski devastiranim sredinama, kakva je Bukovica, problem je manjka ljudi i solidarnih \u017eenskih i mu\u0161kih ruku. Prije su \u010dak i porodice funkcionirale kao omanje zajednice, a danas, ka\u017ee Mira, sve je spalo na jednu osobu.<\/p>\n
– \u017dena je bila isturena u svim poslovima, u polju, kod stoke, bila je doma\u0107ica, majka i supruga. Sve je to tro\u0161ilo \u017eenu. Iz perspektive djeteta mislila sam da je to normalno, da to sve \u017eena jedna mo\u017ee. Me\u0111utim, sad kad sam ja u ulozi svoje mame, s tim da imam odgovornost samo prema njoj jer nemam familiju, vidim da to puno tro\u0161i \u017eenu. Ja sam neudana i po prvi put mo\u017eda u \u017eivotu osje\u0107am da mi fali ta mu\u0161ka podr\u0161ka, ma makar kao fizi\u010dka snaga, makar da mi istovara sto\u010dnu hranu. Vjerujte, nekad danima vozim u gepeku sto\u010dnu hranu jer mi je nema tko istovariti! Ljudski resurs je ovdje u ozbiljnom deficitu. Kao \u017eena sam sigurno u ote\u017eanoj poziciji, a opet mi je lak\u0161e nego mu\u0161karcu na mom mjestu. Ne bi mu\u0161karac stizao ovo \u0161to ja sti\u017eem. \u017dena je nezamjenjiv dio svake zajednice. Mu\u0161karci nemaju te osobine. Ja bolje kotiram u svom okru\u017eenju od masu mu\u0161karaca. Samci su se pogubili – ocjenjuje na\u0161a sugovornica i dodaje da ovakav \u017eivot nije pri\u017eeljkivala, ali da ga je zavoljela.<\/p>\n – Na\u0161la sam sebi misiju, ja sam zaista \u010duvarica ognji\u0161ta. Iza\u0111em iz \u0161tale i popnem se na pozornicu u Kistanjama i vodim kulturne manifestacije i tribine. Uspijevam odr\u017eati taj intelektualni nivo, ali u \u0161tali nema intelektualnog napredovanja. S druge strane, dok neke \u017eene pri\u010daju o dijetama, ja tra\u017eim na\u010din da dobijem koje kilo. Fizi\u010dki sam jako aktivna, tr\u010dim za ovcama, i to se odrazi na dobroj tjelesnoj figuri. Svoj dan sam maksimalno ispunila i prekratak mi je. Toliko sam u obavezama da ovu pusto\u0161, o kojoj vam pri\u010dam, \u010desto ne primje\u0107ujem. Kod mene je uvijek po gasu, Knin, Kistanje, vozim gore-dolje. Mo\u017eda je to jedini na\u010din da \u010dovjek ovdje ostane psihi\u010dki stabilan \u2013 govori Mira.<\/p>\n Kada je rije\u010d o fondovima EU i mjerama za poljoprivrednike, ona ka\u017ee da, iako se dobro razumije u projekte i ispunjava niz uvjeta, ipak ne mo\u017ee odgovoriti na strogo postavljene kriterije. I to je najve\u0107i problem, odsustvo sluha za povratni\u010dke, nerazvijene sredine i stavljanje u isti ko\u0161 s nekim naprednijim i mnogoljudnijim op\u0107inama na sjeveru Hrvatske.<\/p>\n – Odustala sam od jedne mjere, iako sam dobila novac, jer me upla\u0161ila obaveza da pet godina moram dr\u017eati istu veli\u010dinu OPG-a. Nisam to mogla zamisliti, da u ovoj pustoj sredini narednih pet godina moram to sama, bez oslonca, odr\u017eavati. Ta stroga uvjetovanost me odbila. Ne mogu nikome garantirati da \u0107u pet godina to mo\u0107i raditi, \u010dak i da budem u istom fizi\u010dkom i psihi\u010dkom stanju kao sad. I mislim da to puno ljudi odvra\u0107a od apliciranja. \u017dalila sam se raznim ministarstvima, rekla sam: umjesto da stimulirate ljude da ostanu \u017eivjeti u ovim sredinama, isklju\u010dujete ih u samom startu jer ne mogu udovoljiti kriterijima. Koje god pitanje da sam postavila, oni odgovaraju hladno, stavkama ugovora. \u010cak su i nasljednici du\u017eni vratiti sredstva, ako sve propadne. \u010covjek bi tu lako mogao upasti u financijske probleme. Odnos dr\u017eave prema nama je ma\u0107ehinski. Kao da su povratnici luzeri, nekad imam osje\u0107aj da nas tako do\u017eivljavaju \u2013 tvrdi Mira.<\/p>\n Njena prijateljica Mirjana Bezbradica<\/strong> iz Kistanja, vlasnica OPG-a Sunce, ka\u017ee da kompletan sistem u Hrvatskoj funkcionira nakaradno. Po\u0111ite, ka\u017ee, u centar Kistanja u nabavku i vidjet \u0107ete da je sve iz uvoza, a kod nas hrane ima u izobilju. I ona ka\u017ee da proizvodnja opada, da su ljudi obeshrabreni te da poticaji za poljoprivrednike i poljoprivrednice nisu ispravno kreirani.<\/p>\n – Imam osje\u0107aj da silni novci cure bez konkretnog sadr\u017eaja i bez konkretnih rezultata. Mi mo\u017eemo sami i pojedina\u010dno upirati koliko ho\u0107emo, ali bez udru\u017eivanja ni\u0161ta ne mo\u017eemo posti\u0107i. Ili jako malo. A to nije zadovoljavaju\u0107e. Ja ka\u017eem mojim prijateljima \u010dobanima: hajmo napraviti jednu zadrugu pa da svi zajedno istupamo kod nabavke i prodaje. Jer nas ovako svi ucjenjuju \u2013 pri\u010da Mirjana koja svesrdno podr\u017eava nekada\u0161nju socijalisti\u010dku kooperaciju.<\/p>\n Ipak, kao najve\u0107i problem, pored nedostatka ljudi, isti\u010de imovinsko-pravne odnose, nesre\u0111ene parcele, objekte i vlasni\u0161tvo.<\/p>\n – Ostavinske rasprave nisu sprovedene, zemlja nije u vlasni\u0161tvu, ja moram dokazivati da je zemlja mog tate. Spojili su katastar i zemlji\u0161ne knjige, vratili su stanje na ono od prije sto godina. A katastar na na\u0161em podru\u010dju je pravo stanje vlasni\u0161tva. Meni sve to djeluje kao otima\u010dina zemlje. Ogor\u010dena sam na sve na\u0161e aktere u politici jer se po tom pitanju ni\u0161ta ne radi \u2013 poru\u010duje ona.<\/p>\n U svom sto\u010dnom fondu broji 40 ovaca i 14 magaradi. Uzgaja povr\u0107e, njeguje stare sorte i sve radi prirodno koriste\u0107i stajski gnoj. U posljednje vrijeme draga joj je i permakultura. I u mladosti je u\u010destvovala u poljoprivredi s roditeljima.<\/p>\n – Na\u0161i stari su imali sve. Po novom \u017eargonu, rekli bismo \u2013 zatvoreni sistem. Bili su samodostatni. Sva\u0161tarili su. To je najbolja mogu\u0107a stvar da bi jedno gospodarstvo bilo odr\u017eivo i da bi u svakom momentu imali ne\u0161to konkretno za prodaju, kao izvor sredstava za \u017eivot. Nije jednostavno imati 10 hektara oranica i zaorati jednu kulturu, a onda joj padne cijena na berzi i vi ste ispod nule. Ja radim dosta, zato \u0161to sam sama. Mu\u017e mi poma\u017ee, ali on ima problema sa srcem i nije za te\u0161ke fizi\u010dke poslove. Nama je osnovni problem \u0161to nemamo ru\u010dica. Htjela bih sve raditi kao \u0161to su moji, da imam vinograd, svoje pr\u0161ute, koko\u0161i, tuke, ovce, janjce… Posti\u017eem to nekako, ali na jedvite jade. S vremena na vrijeme platim pomo\u0107 kad su ve\u0107e akcije \u2013 obja\u0161njava Mirjana.<\/p>\n Kao povratnica iz Beograda, i ona, poput Mire, stvara kulturni \u017eivot u Kistanjama. Sve to bi bez \u017eena jako te\u0161ko funkcioniralo, ka\u017ee.<\/p>\n – Mi se znamo zezati da preuzimamo vlast u Kistanjama. Bez \u017eenske inicijative nema ni\u0161ta. Ni\u0161ta lo\u0161e prema mu\u0161karcima, ali sad je naprosto takvo vrijeme, \u010dini mi se da \u017eene bolje plivaju u novim tehnologijama, u komunikaciji i edukaciji. \u017dene ho\u0107e da u\u010de. Ja gledam na predavanjima raznim, mu\u0161karci do\u0111u, ali oni su u zadnjoj klupi, ne zanima ih \u0161ta pri\u010da predava\u010d. Imam tri sina i mu\u017ea, ali ja sam uvijek na strani \u017eena. Moji sinovi su uspje\u0161ni u svojim poslovima, sve je to super, ali nema ni\u0161ta bez \u017eenske organizacije. Ono mi se tamo kuva, ono mi se pe\u010de, ono mi se pere, ja sve to pratim. Prete\u017eno \u017eene kormilo vode, preuzimaju stvari u svoje ruke \u2013 zaklju\u010duje Mirjana Bezbradica.<\/p>\n pi\u0161e Anja Ko\u017eul<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dvije povratnice i prijateljice, Mira \u0106uk i Mirjana Bezbradica, naporno rade da odr\u017ee svoje OPG-ove i istovremeno stvaraju kulturni \u017eivot u Kistanjama. “Mi se znamo zezati da preuzimamo vlast u Kistanjama. Bez \u017eenske inicijative nema ni\u0161ta”, ka\u017ee Mirjana<\/p>\n","protected":false},"featured_media":8284,"template":"","tags":[130],"atribut":[],"class_list":["post-8287","nada","type-nada","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","tag-tema"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/sdf.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/Mirjana-Bezbradica-scaled.png\")