{"id":8552,"date":"2026-04-12T08:20:26","date_gmt":"2026-04-12T06:20:26","guid":{"rendered":"https:\/\/sdf.hr\/nada\/svetlana-spajic-nastupi-u-strmici-imaju-posebno-mesto-u-mom-srcu\/"},"modified":"2026-04-27T15:19:47","modified_gmt":"2026-04-27T13:19:47","slug":"svetlana-spajic-nastupi-u-strmici-imaju-posebno-mesto-u-mom-srcu","status":"publish","type":"nada","link":"https:\/\/sdf.hr\/hr\/nada\/svetlana-spajic-nastupi-u-strmici-imaju-posebno-mesto-u-mom-srcu\/","title":{"rendered":"Svetlana Spaji\u0107: Nastupi u Strmici imaju posebno mesto u mom srcu"},"content":{"rendered":"

Na stolu raspisane note za pjesmu “Aj kad zapjevam ja i seja mila”, na \u0161poretu se kr\u010dka ru\u010dak, a iz lon\u010di\u0107a se pu\u0161i \u010dajna mje\u0161avina sa Zlatara. Proveli smo jedno u\u0161u\u0161kano popodne u gostima kod umjetnice Svetlane Spaji\u0107<\/strong>, pjeva\u010dice srpske tradicijske muzike s me\u0111unarodnom karijerom i \u010duvarice arhai\u010dnih vokalnih formi. Sjede\u0107i u njenom beogradskom stanu, prisjetili smo se kako je nedavno u zagreba\u010dkoj Mo\u010dvari, nastupaju\u0107i s Lenhart Tapesom, otpjevala “vrlo umiljate stihove”: Varivode selo u dva reda \/ iz daleka ko gradi\u0107 izgleda \/ Varivode me\u0111u dvije vode \/ u tebi su momci ko jagode.<\/p>\n

Svetlana za Nadu govori o tehnikama podu\u010davanja groktalice, o svojoj bliskosti sa \u017eegarskim narodnim umjetnikom Obradom Mili\u0107em<\/strong> te kako je naricala za Titom<\/strong> na izlo\u017ebi Marine Abramovi\u0107<\/strong> “Balkan Erotic Epic”.<\/p>\n

Prvi put vas vidim u ti\u0161ini. Oko vas je obi\u010dno graja \u2013 gdje ste vi, tu je pjesma. Kako ste posljednjih dana? Imate li umjetni\u010dku pauzu ili ba\u0161 suprotno?<\/strong><\/p>\n

Anja<\/strong>, dobrodo\u0161la u moj dom! Dobro sam, hvala Bogu. Mir kod mene preovladava, barem u prepodnevnim satima jer u ti\u0161ini \u010dovek mo\u017ee da se pomoli, sabere i da mu do\u0111u ideje na um. A ovih dana se pripremam za jedan novi umetni\u010dki poduhvat: saradnju sa engleskim umetnikom Martinom Grinom<\/strong>, koji je poznat u \u017eanru engleske i \u0161kotske folk muzike, za projekat “Folding songs”. Premijera \u0107e biti u Pertu krajem aprila, a onda na festivalu Sonika, u Glasgovu, imam veliki festivalski nastup i jo\u0161 jedan samostalni koncert. Pri\u017eeljkivala sam 20-ak godina da odem u \u0160kotsku, me\u0111u hajlendere, gor\u0161take sa ostrva, i evo, sad se to napokon i ostvaruje.<\/p>\n

Ovo je ekskluziva. Kod vas je primjetno da se ne bavite mnogo promocijom i ogla\u0161avanjem na dru\u0161tvenim mre\u017eama?<\/strong><\/p>\n

Ovo sam prvi put podelila s predstavnicima medija. Poslednjih desetak godina se podrazumeva da mora\u0161 da bude\u0161 aktivan na taj na\u010din, ako ima\u0161 profesionalnu saradnju sa izdava\u010dkom ku\u0107om i ako se ide na koncerte. Nije da ja to bojkotujem, ali nalazim druge na\u010dine. Na primer, pripremim vrlo opse\u017ene materijale i opise pesama koji se onda mogu deliti. Sve \u0161to je nama danas nametnuto je dobrim delom nepotrebno, barem po meni. Zato \u0161to se \u017eivot stara, ljudi se staraju, da se pove\u017ee\u0161 na kraju sa ljudima sa kojima treba da se pove\u017ee\u0161. Treba malo stati i tihovati, da bi mogao doga\u0111aj tebe da sretne i sustigne.<\/p>\n

Uvijek isti\u010dete da treba dati prednost \u017eivim susretima s ljudima jer se od njih najvi\u0161e mo\u017ee nau\u010diti. Pjesmom ste se po\u010deli baviti u ranim 20-im godinama. Da biste izu\u010dili sve \u0161to vas zanima, morali ste slu\u0161ati starije. Tko su ljudi koji su s vama podijelili znanje?<\/strong><\/p>\n

Nakon svih decenija bavljenja tradicionalnim pevanjem, umetno\u0161\u0107u uop\u0161te, to je i dalje sama sr\u017e mog pristupa, poruka koju postavljam i \u0161aljem drugima. Prvo interesovanje se odigralo u detinjstvu. Nisam imala prilike u\u017eivo da slu\u0161am pesmu na selu. Kasnije, u studentskim danima, postala sam \u010dlan Paganki, jedine urbane grupe koja se tada bavila tradicionalnim pevanjem. Tu je bio Darko Macura<\/strong>, \u010duvena peva\u010dica iz Homolja Svetlana Stevi\u0107<\/strong> i moj veliki prijatelj, po\u010div\u0161i Milinko Stefanovi\u0107<\/strong>, kulturni poslenik i vanserijski umetnik, fotograf. On je osnovao Biljeg i tako nekako smo napravili grupu Moba. Vremenom sam nalazila svoj put, saradnju u duetu Drina sa Minjom Nikoli\u0107<\/strong> i deset godina saradnje sa Belim platnom. Pjeva\u010dka dru\u017eina oformljena je 2009.<\/p>\n

Ali stalno je bila prisutna te\u017enja da upoznam najizvornije, najstarije peva\u010de. Bilo je tu u po\u010detku malo stida i neslobode, \u0161to mislim da je dobro. Danas imamo drugu pojavu, kao neki kulturni safari, mo\u017eemo to tako nazvati, gde ljudi banjavaju u selo i tamo ne\u0161to “istra\u017euju”. Sve te sintagme kod mene izazivaju odbojnost, kad se ka\u017ee: “Idem na teren.” Ne, ide\u0161 me\u0111u ljude, ide\u0161 u zajednicu koja ima svoja pravila. Dobro je uvek imati nekog insajdera, prijatelja. Nau\u010di\u0161 se redu i da si tu najmla\u0111i. Dr\u017ei\u0161 se, da ka\u017eemo, osnovnog ku\u0107nog i srpskog reda. Na taj na\u010din se obrazuje\u0161 za bilo kakav rad i u pozori\u0161tu i na sceni. I takav mo\u017ee\u0161 u svet, mo\u017ee\u0161 dalje, \u0161to se ka\u017ee, i pred englesku kraljicu.<\/p>\n

Da li ste nailazili na otpor kod starih pjeva\u010da, da nisu htjeli pjevati?<\/strong><\/p>\n

Nikad se nije desilo da neko odbije da barem ne\u0161to podeli, ako ve\u0107 ne mo\u017ee da zapjeva zbog korote, \u017ealosti. Bokan Stankovi\u0107<\/strong> mi je pomogao u isto\u010dnoj Srbiji, \u017eiva enciklopedija, najbolji gajdar u Srba, jedini koji svira po starinskom uzoru svrlji\u0161ke gajde. Jednom smo i\u0161li u selo Marinovac i tamo su bile peva\u010dice Rumena Stankovi\u0107<\/strong> i Anka Kosti\u0107<\/strong>. I onda se desilo da se Anka, prvi i drugi dan, tek pone\u0161to prise\u0107ala. Onda se odjednom kao zdenac sve otvorilo i po\u010delo je da izlazi iz Anke mnogo, mnogo pesama, od kojih su neke veoma duge balade.<\/p>\n

Za vreme mojih studenskih dana su jednom godi\u0161nje bili koncerti tradicionalnih izvo\u0111a\u010da. Se\u0107am se sa kakvim trepetom i po\u0161tovanjem sam \u010dekala da do\u0111e grupa iz Crnu\u0107e, Crnu\u0107anka i Olga Krasojevi\u0107<\/strong>. Se\u0107am se prvih kontakata sa njom. Kolika ljubav, kolika blagorodnost… Od 2007. ili 2008. po\u010dinje na\u0161e intenzivno drugovanje i u\u010denje. Pomogla sam da Olga podu\u010di druge, uglavnom gradsku omladinu u Beogradu i Kragujevcu. Radila je i sa ansamblom Kitka kad smo ovde imale mini turneju. Za mene su najva\u017eniji i meni najbli\u017ei Olga i Obrad Mili\u0107.<\/p>\n

Obrad Mili\u0107 iz sela \u017degara, ravnog nema u deset kotara. To nas dovodi do va\u0161e saradnje na albumu “\u017degar \u017eivi” iz 2008. Tamo dolazite u specifi\u010dnu situaciju po\u010detkom 2000-ih, kada nema gotovo vi\u0161e ni\u010deg, one seoske zajednice kakva je postojala nekoliko decenija ranije. Kako pamtite taj period?<\/strong><\/p>\n

\u017degarane sam srela u manastiru Krka. Vojo Radmilovi\u0107<\/strong> mi je rekao: a \u0161to ti ne bi do\u0161la da napravimo grupu? A ja pitam: je l’ \u017eiv Jandre. Jest, ka\u017ee on, ‘ajmo sad do Bili\u0161ana! I tako je to krenulo. To je moj li\u010dni legendarijum, moj \u017eivot. Ti ljudi su toliko moj \u017eivot obogatili i oplemenili. Sve je bilo zasnovano na redovnim odlascima u \u017degar. Kako je Hrvatska u\u0161la u Evropsku uniju, stvari su po\u010dele da se uru\u0161avaju. Bila je tu porodica Radmilovi\u0107, Obrad, Lujo Vukanac<\/strong>, Jandrija Baljak<\/strong>… Album je imao fantasti\u010dne odjeke, emitovan je \u010desto na BBC-ju, pojavljivale su se recenzije u vode\u0107im svetskim muzi\u010dkim \u010dasopisima, velika reporta\u017ea u Frootsu, pa i u Jutarnjem listu i Slobodnoj Dalmaciji.<\/p>\n

\"\"
Svetlana Spaji\u0107 (Foto: Marko Pavlovi\u0107)<\/figcaption><\/figure>\n

Jeste to sve bilo i stra\u0161no, sva ona zgari\u0161ta, ali uz tu pesmu se i \u017eivot obnavljao. Tu se iskristalisala ljubav i vezanost Obrada i mene. Vezanost za Bogatnik, za zaseoke Mili\u0107i i Zeli\u0107i. Ti divni Mili\u0107i, to je moja \u017eegarska dru\u017eba i familija. Bili su to dugi razgovori i plod tih razgovora je Obradov album. To je jedna audio monografija koja donosi celu njegovu biografiju i predstavlja presek kompletnog njegovog rada kao diplara, guslara i pripoveda\u010da. Hvala World Music Association Srbije koja je izgurala sve te albume i sa Olgom i sa Smiljom Kotur<\/strong>. Ima\u0107emo koncert u \u017degaru ovo leto posle Strmice, ovo je prilika da to najavim.<\/p>\n

Koliko dugo vam je trebalo da izu\u010dite groktalicu?<\/strong><\/p>\n

Trebalo mi je 15 godina. Paralelno je to i promi\u0161ljanje, metodika kako to dalje preneti. Moj cilj je da sa\u010duvam ba\u0161 onako kako to jeste. To je jedan drugi jezik, a mi ne govorimo vi\u0161e isti jezik kao na\u0161i preci. Kad slu\u0161a\u0161 kako klinci repuju, vidi\u0161 da se namerno pomeraju akcenti, jo\u0161 je lu\u0111e u novoj pop muzici. Imamo i tu usmenu, pesni\u010dku dimenziju jezika. Kad zna\u0161 i pesni\u010dki jezik svog naroda, onda mo\u017ee\u0161 da govori\u0161 da si potpuno pismen. Mnogo od tih oblika pevanja nestaje, ali verujem da \u0107e uvek biti neko ko \u0107e to uspe\u0161no prenositi dalje.<\/p>\n

Zatra\u017eila sam jednom od Obrada da opi\u0161e groktalicu. Rekao je da je to kao zvuk iz prirode ili \u2013 kao zapre\u017ena kola kad klepe\u0107u.<\/strong><\/p>\n

Razne su asocijacije koje \u0107e on imati. On je istinski umetnik, stvaralac, ima jednu metafizi\u010dku dimenziju i razumevanje pesme i sveta oko sebe. Veruju\u0107i je \u010dovek, u stanju je da sve to transcendentira. Slogan koji smo stavili na njegov album, njegova izjava, glasi: “Ja sam prvu polu izu\u010dio na ovome svijetu, a onu drugu \u0107u usavr\u0161iti na onome svijetu.” Gde god se Obrad pojavi, pleni i osvaja svojom li\u010dno\u0161\u0107u. Direktorica HKV-a u Berlinu ga je uz po\u010dasti dovodila do scene, bila je potpuno o\u010darana. Do\u017eiveli smo nezaboravne trenutke.<\/p>\n

Svake godine ste u Strmici na Sijelu trome\u0111e. Pri\u010da se da ste prva \u017eena koja je povela na Sijelu?<\/strong><\/p>\n

Tako je. Bili su Drvar\u010dani, pjesma “Kad oblaci krenu s mora”. I do\u0111e jedan drugar iz Plavna, smeje se, ka\u017ee: ko si ti, \u0161ta si ti, \u0161ta je ovo? Volim ja, naravno, scenu, ali nastupi u Strmici imaju posebno mesto u mom srcu. Globalno je situacija te\u0161ka za \u017eive susrete. Sve se rasta\u010de, pogotovo tamo gde se desio rat. Kad se \u010dovek spusti na mikro plan, na ljudski plan, onda mo\u017eemo da se dogovorimo. U Strmici je uvek sve super. Problemi su u medijima i politi\u010dkim klikama.<\/p>\n

Pro\u0161le godine smo imali prvu radionicu, do\u0161le su devojke iz Grahova i Knina. Mila <\/strong>Mizdrak <\/strong>je fantasti\u010dna, propevala je groktalicu. Moram da pohvalim Igora Matija\u0161a<\/strong> i An\u0111elka Kne\u017eevi\u0107a<\/strong>. Dokle god to bude imalo seosku organizaciju, to \u0107e biti dobro. Tu nema \u017eiriranja i uplitanja estradnih momenata.<\/p>\n

Kako podu\u010davate groktalicu na vremenski ograni\u010denim radionicama?<\/strong><\/p>\n

Razvila sam sa vremenom odre\u0111eni metod predavanja. Sa grupom Izvor iz Stani\u0161i\u0107a i Draganom Para\u0111inom<\/strong> imam vi\u0161egodi\u0161nju saradnju. Treba vremena i strpljenja da bi se savladalo starije pevanje, metrika, prozodija, akcentovanje. Potrebno je dosta ume\u0107a da bi se brzo menjala postavka glasa, kako bi se pravilno izveli svi elementi groktalice. Ja to ponekad zovem alotropi istog glasa: kako \u0107e\u0161 postaviti glas i \u0161ta ta\u010dno uraditi da bi dobio ta tri ili \u010detiri alotropa, grokte\u0107i ton, pevani ton, potporni ton itd. I da to na kraju bude groktalica, a ne ne\u0161to otpevano sa kvocaju\u0107im tonovima, \u0161to je velika stilska gre\u0161ka.<\/p>\n

Da ne govorimo tek o tome koliko se groktalice melodijski kod po\u010detnika deformi\u0161u. Jedno je kad to upija\u0161 od detinjstva, kad je to tvoj maternji jezik, a drugo je kad do\u0111e\u0161 sa strane. Po meni je idealno kad se uspostavi dugotrajna saradnja i prijateljstvo. Ako radim neku radionicu kratkog daha, ja \u0107u u\u010diniti sve da za dva-tri dana polaznici savladaju neke lak\u0161e pesme i da im dam instrukcije za ve\u017ebanje.<\/p>\n

Nastupate kao dio sastava Lenhart Tapes. Zajedno ste u\u010dinili da se sada uz stare kraji\u0161ke pjesme mo\u017ee i dobro zaplesati.<\/strong><\/p>\n

To su moje divne i tajne veze vezane za muzi\u010dare i umetnike underground<\/em> beogradske scene. Meni se mnogo svi\u0111a ono \u0161to Lenhart radi, a jo\u0161 su mi interesantnije njegove pri\u010de iz Kova\u010dice, pri\u010de o njegovom dedi Janu<\/strong> koji je ostavio trajne snimke u Radiju Novi Sad i o Katarini Ki\u0161ovoj<\/strong> koja mi je bila glavni uzor prilikom u\u010denja slova\u010dkih pesama. On je mene na lep na\u010din uveo u tradiciju na\u0161ih Slovaka. Za goranske je specijalista Tijana Stankovi\u0107<\/strong>, a tu je i Zoja Borov\u010danin<\/strong> za posebne komade. I naravno, tu je ne\u0161to i od kraji\u0161kog repertoara. U Mo\u010dvari su bila dva koncerta, ovaj drugi je trajao dva i po sata. Nikad dosta! Ljudi naru\u010duju i pevaju stihove. Sa Vladom<\/strong> je ta starinska tradicija na\u0161la svoj put do omladine.<\/p>\n