Iako je do\u0161la na poziciju tramvajd\u017eije igrom slu\u010daja, jer je htela da oproba kako \u0107e joj to i\u0107i, \u017daklina se prona\u0161la na tom poslu i ostala zbog ljubavi. Na prvobitno iznena\u0111enje svoje okoline jer, kako ka\u017ee, ima sitnu gra\u0111u spram velikog vozila poput tramvaja, ljubav je postajala sve ve\u0107a i ja\u010da. A ista takva ose\u0107anja gajila je i Biljana, koja je vrsna voza\u010dica tramvaja jo\u0161 od 1995. godine, \u0161to potvr\u0111uje i njena karikatura radnice meseca koja visi u stanici za odmor voza\u010da.<\/p>\n
– Ceo \u017eivot vozim tramvaj iz ljubavi. Kada posao radite dugo, ili ga radite iz ljubavi ili se trudite da nau\u010dite da ga volite. Za mene su vozovi i tramvaji bili ne\u0161to vau \u2013 pitala sam se kako neko tako mali i si\u0107u\u0161an kao \u010dovek mo\u017ee da upravlja takvim vozilom. A kada sam upoznala \u017daklinu, ona me je odu\u0161evila, jer sam, kada je krenula da pri\u010da, u njoj videla sebe. Ima dosta ljudi koji vole svoj posao, ali slu\u010dajnost je da se ba\u0161 ona i ja potrefimo na istom polasku, s jednakom ljubavlju \u2013 pri\u010da nam Biljana Ili\u0107.<\/p>\n
Te 1995. godine, ka\u017ee Biljana, sve je bilo druga\u010dije, jednostavnije. Znao se red. Bilo je manje gu\u017evi, po\u0161tovala su se pravila, manje vozila na ulicama. \u017dena u struci je ve\u0107 tada bilo dosta, a sada se njihov broj, prema Biljaninim re\u010dima, gotovo mo\u017ee izjedna\u010diti s brojem mu\u0161karaca.<\/p>\n
Prema dostupnim podacima, u Javnom komunalnom preduze\u0107u GSP “Beograd” na poslovima voza\u010da linijskog prevoza zaposleno je preko stotinu \u017eena, a u programu poslovanja za 2026. godinu na razni te firme predvi\u0111eno je 4324 zaposlenih mu\u0161karca i 676 \u017eena. Iz Grada Zagreba nedavno su pak saop\u0161tili da ukupno 278 \u017eena rade kao voza\u010dice ili kontrolorke karata u ZET-u.<\/p>\n
Ni Biljana ni \u017daklina nisu nai\u0161le na prepreke na svom putu da postanu tramvajd\u017eije zbog toga \u0161to nisu mu\u0161karci, a ovih dana, iako u manjem broju, mo\u017eemo na ulicama da vidimo i voza\u010dice autobusa, kao i pokoju \u017eenu da vozi kamion. Uslovi konkursa za nove voza\u010de su, kako su ranije naveli iz GSP-a “Beograd”, jednaki za sve, bez obzira na pol.<\/p>\n
– Smatram da smo moje koleginice i ja itekako dobri voza\u010di. Bude lepih komentara i pohvala. Nekada su putnici sumnji\u010davi prema nama, ali ih brzo razuverimo i demantujemo \u2013 ka\u017ee \u017daklina uz hihot.<\/p>\n Sa centralizacijom koja se naizgled pogor\u0161ava svakog dana, prelaskom ogromnog broja ljudi iz sela u grad, ili iz manjih gradova u ve\u0107e trbuhom za kruhom, nastaju haos i gu\u017eve. \u010cesti sudari, neprijatnosti, nervoza nisu nepoznati pojmovi nekome ko \u017eivi u velikom gradu poput Beograda ili Zagreba. Infrastruktura grada i saobra\u0107aja slabo mo\u017ee da podr\u017ei velike koli\u010dine gra\u0111ana koji svakodnevno cirkuli\u0161u ulicama, a da sve pro\u0111e jednostavno. \u0160pic, tj. udarni termini kada putujemo od i do posla, kao da postaju sinonimi za nerviranje.<\/p>\n – Kada sam po\u010dinjala da radim, putnici su ulazili u tramvaj i javljali se. Meni je bilo normalno da mi ka\u017eu: “Dobar dan, majstore!” Ili, kad stanem na stanicu, da bude kao u prodavnici: “Dobar dan”, “Dobar dan.” Mislim da se to odjednom preokrenulo. Ljudi su postali ljuti, ni\u0161ta im ne valja, konstantno negoduju \u2013 ka\u017ee Biljana te dodaje da sada, kada je netko pozdravi od putnika, upamti taj dan.<\/p>\n \u017daklina nagla\u0161ava da putnika ima raznih, a kako se u jednom danu izmenjaju svakojake situacije, posebno je ume\u0107e ostati imun na negativne stvari.<\/p>\n – Kada je neki zastoj, gu\u017eva i ostale situacije u saobra\u0107aju, umeju da se \u010duju lo\u0161i komentari. De\u0161ava se da onda o tome razmi\u0161ljam ceo dan. Ali ja imam svoj privatni \u017eivot i kada iza\u0111em iz tramvaja, sve to treba da ostane u tramvaju. I prosto druga\u010dije i ne mo\u017ee \u2013 govori ona.<\/p>\n Van toga \u0161to svojim radom \u0161alju va\u017enu poruku o tome da nema posla koji ne bi mogle obavljati \u017eene, odgovornost, briga i fokus su klju\u010dne stvari koje kao voza\u010dice tramvaja dr\u017ee na najvi\u0161em nivou svakog dana.<\/p>\n Njih dve isti\u010du da je mnogo ljudi, pogotovo pe\u0161aka, nesvesno ozbiljnosti tramvajskog saobra\u0107aja. Njegov zaustavni put je du\u017ei od puta drugih vozila, pa se tramvajd\u017eija nikada ne sme opustiti niti pretpostaviti da neko gleda bolje nego on sam.<\/p>\n Mali znaci pa\u017enje kao zahvalnost za bezbednost u vo\u017enji, ili prosto kao momenti ljudskosti ono su \u0161to \u010dini razliku izme\u0111u lep\u0161eg i lo\u0161ijeg dana u tramvaju.<\/p>\n – Jedna bakica mi je rekla da svakom tramvajd\u017eiji ostavlja po neku bombonu ili \u010dokoladicu, a jutros je naletela na mene, tako da su to neki neo\u010dekivani gestovi koji budu ba\u0161 prijatni. Danas je, na primer, bila velika ki\u0161a. Tada se \u010desto de\u0161ava haos ili problemi sa skretnicama. Jedan de\u010dko mi je pri\u0161ao i dr\u017eao ki\u0161obran dok sam pomerala skretnicu, a \u010dak se i on ponudio da mi pomogne \u2013 navodi \u017daklina neke od momenata zahvaljuju\u0107i kojima se uveri da jo\u0161 ima ljudi spremnih da pomognu drugima.<\/p>\n I ne samo da majstori iza volana pamte momente koji su im ulep\u0161ali dan, ve\u0107 i pokoji putnik ume da iska\u017ee svoju radost za svaku u\u010dinjenu uslugu ili momenat pa\u017enje.<\/p>\n – Jedna \u017eena je ne\u0161to zaboravila u tramvaju pa sam joj ja to sa\u010duvala, a onda je ona posle par dana meni ostavila knjigu. Setila me se i napisala mi je i posvetu \u2013 prise\u0107a se \u017daklina.<\/p>\n Kada smo bili mali, u\u010dili su nas bontonu, pravilima lepog pona\u0161anja. Jer lepa re\u010d i gvozdena vrata otvara. Pa i ona metalno-staklena od tramvaja. \u017daklina ka\u017ee da joj je najlep\u0161i deo posla upravo interakcija s decom, posebno s devoj\u010dicama. Jer tramvaj, auti\u0107i i vozovi odavno nisu igra\u010dke samo za de\u010dake.<\/p>\n Prelaskom puta od deteta do odrasle osobe nau\u010dimo \u0161to\u0161ta. Mo\u017eda promenimo mi\u0161ljenje o idealnoj karijeri, nau\u010dimo da donosimo prave izbore za nas, da budemo nezavisni. Ali neki od nas tokom \u017eivota izgube de\u010dju zahvalnost i uzbu\u0111enje za naizgled male stvari. Kao kada te neko sa\u010deka po ki\u0161i, ili stane kada vidi da tr\u010di\u0161 ka njemu.<\/p>\n Odgovornost i solidarnost voza\u010dica tramvaja oslikane su time, a nije vi\u0161e ni upitno da li jake \u017eene kao \u0161to su Biljana i \u017daklina bri\u0161u sve nekada postavljene granice izme\u0111u onoga \u0161ta je mu\u0161ko, a \u0161ta \u017eensko i akcentuju ono \u0161to je najva\u017enije \u2013 profesionalnost.<\/p>\n pi\u0161e Vanja Trkulja<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Smatram da smo moje koleginice i ja itekako dobri voza\u010di. Bude lepih komentara i pohvala. Nekada su putnici sumnji\u010davi prema nama, ali ih brzo razuverimo i demantujemo, ka\u017ee \u017daklina<\/p>\n","protected":false},"featured_media":8657,"template":"","tags":[136],"atribut":[],"class_list":["post-8660","nada","type-nada","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","tag-portret"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/sdf.hr\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/Radnica-meseca.jpg\")