Meni to zvu\u010di pretenciozno. Mora da se dr\u017ei do integriteta tog imena, prvenstveno jer na ovim prostorima imamo zavidnu pjesni\u010dku kulturu, panteon poezije na evropskom nivou. I kad objavi\u0161 prvu zbirku, da li si ve\u0107 pjesnik? Ne bih rekao. Da li si pjesnik kada si prihva\u0107en od publike i kritike: od koje ta\u010dke mo\u017ee\u0161 sebe da zove\u0161 pjesnikom? Instagram pjesnici sebe tako\u0111er zovu pjesnicima. Kao, ja sam pjesnik i Branko Miljkovi\u0107 isto. Nije to isto, treba napraviti kvalitativnu razliku. Upravo zbog te jake pjesni\u010dke tradicije na nekada\u0161njim zajedni\u010dkim prostorima, mora\u0161 biti oprezan u nazivanju sebe pjesnikom. Bilo je tih spomenutih stereotipova. Ali nikad nisam \u017eeleo koristiti kulturni kapital relativne poznatosti da bih izgurao vlastito pjesni\u0161tvo. Naravno, ako ide\u0161 iz ni\u010dega, to je daleko te\u017ei put. Ipak, pomoglo mi je i to \u0161to sam ve\u0107 prije pisao tekstove i eseje za razli\u010dite novine u regiji i ne samo o zavisnosti sporta, dru\u0161tva, filozofije, pa su valjda uvideli da nije re\u010d o nekom povr\u0161nom fudbaleru koji je eto po\u010deo pisati poeziju iz hira ili \u0161minkanja u javnosti.<\/p>\n
\u0160to je relevantno za vas u poeziji uop\u0107e?<\/strong><\/p>\n Na po\u010detku sam se navukao na poljske autore, premda su hermeti\u010dni, dakle: Mickiewicz, Tadeusz R\u00f3\u017cewicz, Wyzslava Syzmborska, Czes\u0142aw Mi\u0142osz, Zbigniew Herbert. Svi ti pjesnici bili su i dramaturzi, prozni pisci, prevoditelji, dakle celoviti autori, ako poredimo s na\u0161om dana\u0161njom generacijom. Zbog enigmati\u010dnosti kakvu ima Poljska po sebi, ti pjesnici su utoliko privla\u010dniji; velika je to kultura, jo\u0161 kad znamo da su tu zemlju historijski nekoliko puta cepali… Iz toga mora da proiza\u0111e poseban senzibilitet. Spomenuo bih i \u010ditavu posleratnu avangardu, ali i neke na\u0161e poete koji su bili intelektualno, pjesni\u010dki tako\u0111er u rangu s francuskim nadrealistima: Du\u0161an Mati\u0107, Marko Risti\u0107, Oskar Davi\u010do, Milan Dedinac, pa \u010dak i Crnjanski i Krle\u017ea kao pjesnici. Tu su ljudi koji su, neki kao uticajni pisci, a neki na odlu\u010duju\u0107im mestima kulturne politike, nakon razlaza sa Staljinom, spasili na\u0161u kulturu i umetnost \u017edanovizma. Na taj na\u010din i gra\u0111anski pisci su bili kooptirani.<\/p>\n U zadnje je vrijeme, kad ve\u0107 spominjete biv\u0161u zajedni\u010dku kulturu, film o Tomi Zdravkovi\u0107u, tom, uop\u0107eno pjesniku kafane, proizveo odre\u0111eni val jugonostalgije. Kako osobno poimate taj pojam?<\/strong><\/p>\n Posedujem taj deo jugonostalgije, ne mo\u017ee\u0161 da se izle\u010di\u0161 od toga iako sam svega deset godina \u017eiveo u toj zemlji. No jugonostalgija je tako\u0111er i infantilna. \u017delim re\u0107i da, ako Jugoslaviju svede\u0161 samo na neku emociju, u smislu kako je ranije sve bilo bolje i kako su ljudi bili bolji, kako smo letovali po odmarali\u0161tima, onda je banalizuje\u0161 i prazni\u0161 od politi\u010dkog sadr\u017eaja. I tako s tom sintagmom “nekad je sve bilo bolje” novim generacijama name\u0107e\u0161 ose\u0107aj nedostatnosti. A bilo je bolje jer si bio mlad, svakako.<\/p>\n Koliko \u010desto se vra\u0107ate u zavi\u010dajne Ga\u0107eleze, selo nadomak \u0160ibenika, u kojem ste \u017eivjeli do 1991. godine. Kakav je danas, nakon tri desetlje\u0107a, va\u0161 odnos prema rodnom kraju, obitelji, naposljetku odlasku?<\/strong><\/p>\n Prvi put sam se vratio u vrijeme prvog “Fali\u0161a” u \u0160ibeniku 2013. godine, kao jedan od u\u010desnika tog festivala. Nisam tada imao neka intenzivna ose\u0107anja prema selu iako je najve\u0107i deo mog detinjstva bio vezan uz Ga\u0107eleze. Pamtim jasno slike odlaska na trening u \u0160ibenik i povratka u selo radni\u010dkim autobusom, po\u0161ten vonj znoja radnika u autobusu koji se vra\u0107aju s posla. Moj otac je, na primer, voleo slu\u0161ati Arsena Dedi\u0107a i zapravo me on uveo u tu vrstu poetike koja me izvukla od folkloristi\u010dko-seoske tradicije u kojoj odzvanjaju ojka\u010de. Iako naravno po\u0161tujem taj deo folklornog nasle\u0111a, muzikolo\u0161ki se ne mogu s tim poistovetiti. Ali danas sve vi\u0161e navra\u0107am u selo. Po\u010detkom 1990-ih nisam razumeo rat, jer odrastao sam u jugoslavenskom duhu. Ali bio sam svestan da zapo\u010dinje, da postoje dve suprotstavljene strane. No moja izbegli\u010dka pri\u010da nije ni\u0161ta druga\u010dija od mnogih sli\u010dnih. Izbegli smo isprva u Srbiju, boravili u njoj \u0161est godina. Trenirao sam fudbal, dakako, potom odlazim u Australiju. Najvi\u0161e sam nepravedan ispao prema Australiji. Oni su me primili, dali stipendiju u Canberri, dakle ulo\u017eili u mene, \u010ditavu familiju su primili. Ipak, moj klub Perth Glory je dosta zaradio od mog transfera u Juventus. Kasnije, 2010. u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Ju\u017enoj Africi, gledaju\u0107i spisak igra\u010da, shvatio sam da imam vi\u0161e prijatelja u australijskoj nego srpskoj reprezentaciji. I ako me pitate da li Srbija, Hrvatska ili Australija, po\u0161to postoji pri\u010da da sport ujedinjuje, kazat \u0107u da samo u ratu i sportu mora\u0161 da bira\u0161 strane i nu\u017eno igra\u0161 protiv druge strane. To je ono \u0161to je Orwell reka- da je sport rat minus pucanje. I doista, sport ima tu dimenziju.<\/p>\n Va\u0161 sportski put obilje\u017eila je prvo povreda, potom i borba s depresijom. Ve\u0107 tada ste kritizirali surovi svijet profesionalnog sporta, uo\u010div\u0161i izbliza njegove mra\u010dne strane?<\/strong><\/p>\n Svega je tu bilo. Pritisak oko velikog transfera, vrlo mogu\u0107eg povratka u Juventus, nakon \u0161to sam odigrao odli\u010dnu Ligu \u0161ampiona s Baselom u kojoj smo izbacili Liverpool i Celtic, zatim autoritativan trener, usamljenost u \u0160vajcarskoj, dok su moji ostali u Australiji, povreda, kako ste ve\u0107 kazali. Imao sam operaciju prepona koja nije dobro pro\u0161la. Onda, uvideo sam kakvi su to ljudi u Juventusu. Sve se zavr\u0161ilo u poznatoj aferi “Calciopoli” 2006. u kojoj su se name\u0161tale utakmice i ugovori, od mnogih timova koji su sudelovali Juventus je prednja\u010dio. Javno sam govorio o tome. Intimno sam tada spoznao da ne pripadam toj vrsti posla, sveta i tog nehumanog odnosa prema igra\u010dima, korupciji… Razvijao sam otpor prema tom svetu. Kad sam se, me\u0111utim, razboleo, Basel je bio taj koji me je podr\u017eao. Ali i navija\u010di. Sve to mi je dalo snagu kad sam pao, bio na le\u010denju na psihijatriji i dve godine nisam igrao. Moj psihijatar Nemac vi\u0161e je voleo, a to ima u jednoj od mojih pesama, fudbal nego Goethea, i dok sam ja gotovo odustao od fudbala, ma \u010dak i od \u017eivota, bio je taj koji me je ubedio da moram da se vratim zato \u0161to, kako je govorio, ako sad pokleknem, ispast \u0107e da me je ta fudbalska industrija samlela, a moj povratak je upravo \u010din otpora.<\/p>\n O tom iskustvu u pjesmi “Her Kajzer” pi\u0161ete: “A ja sam na le\u010denju dobio pseudonim Kajzer \/ car, na nema\u010dkom \/ o\u010digledno, treba dobro da pati\u0161 \/ da bi dobio mo\u0107an nadimak.” \u0160to je jo\u0161 bio okida\u010d za va\u0161u bolest? To \u0161to ste bili u pravom smislu enfant terrible<\/em> nogometnog svijeta?<\/strong><\/p>\n Dakle, kao \u0161to rekoh, osim fudbala, svakako iskustvo rata, selidbe, neima\u0161tine, patrijarhalan obrazac vaspitanja, samo\u0107a, sve to. U osetljivim \u017eivotnim godinama te\u017eak je bio period emancipacije od roditelja, ali i pritisak od vlastitih o\u010dekivanja, pritisak na nekog tko je kao Juventusov igra\u010d do\u0161ao u Basel koji je tada bio u stasavanju da bude neki relevantan europski klub; konflikt s trenerom koji je i na meni hteo da se doka\u017ee, taj pater familias<\/em>, \u010dega sam se \u017eeleo osloboditi kao osetljiv i plah momak, sve je to bio okida\u010d. Iskustvo na psihijatriji je stoga najbolje \u017eivotno iskustvo koje mi se desilo.<\/p>\n U kojem smislu najbolje?<\/strong><\/p>\n Najbolje je to \u0161to je totalno promenilo moje obrasce pona\u0161anja i razmi\u0161ljanja. Profesor doktor me je toliko ohrabrio, \u0161to pokazuje socijalnu dimenziju hrabrosti. Ipak, dakle, trebaju ti drugi, sama re\u010d ohrabriti ukazuje na to. Jer hrabrost nije ne\u0161to \u0161to je uro\u0111eno, ona se u\u010di. Nakon toga nisam imao problem da ka\u017eem da je Juventus korumpiran klub, da ne \u017eelim da idem u javnu ku\u0107u s kolegama fudbalerima, jer to nije deo mog karaktera. Taj novi Ivan je u\u010dio hrabrost. Hrabrost je ni\u0161ta drugo do stid pred kukavi\u010dlukom. Onda mora\u0161 da napravi\u0161 taj iskorak. Bolest me nau\u010dila hrabrosti. Tada mi se relativizirao odnos prema karijeri, novcu i popularnosti. Ostao sam u klubu koji me je podr\u017eao za bolesti i vi\u0161e nisam pregovarao oko ugovora, dali su mi to \u0161to su mi dali. A oni su me nagradili; postao sam kapiten u Baselu. \u010cak me i taj grad i sve ostalo odredilo u iskustvu onoga \u0161to Karl Jaspers, koji je i sam \u017eiveo u Baselu, bukvalno na sto metara od mog stana, \u0161to je mo\u017eda kuriozitet, naziva “grani\u010dne situacije”. To je iskustvo koje te prodrma, ono je to \u0161to te ve\u017ee mnogo vi\u0161e za neko mesto, ljude, vreme, nego neka druga, povr\u0161na iskustva.<\/p>\n Karijeru ste prije deset godina zavr\u0161ili u Turskoj?<\/strong><\/p>\n Imao sam, kako su neki napisali, imid\u017e fudbalskog disidenta. Ne bih tako reka- sportski disidenti su postojali 1960-ih i 1970-ih godina, oni, primerice, koji su istupali protiv hunte ili imali druge politi\u010dke probleme i boravili u dugotrajnim zatvorima, poput jednog turskog intelektualca kojeg sam upoznao i koji je kao politi\u010dki disident u zatvoru proveo \u010dak 28 godina. Dakle, ne mo\u017eemo se na taj na\u010din uspore\u0111ivati. Verovatno sam, da sam dr\u017eao jezik za zubima, mogao imati mnogo bolju karijeru. Fudbal vi\u0161e nije politi\u010dan u tom u\u017eem ve\u0107 u \u0161irem dru\u0161tvenom smislu. Fudbaleri upravo nemaju \u0161ta politi\u010dki da ka\u017eu, zato ih se dade eksploatisati, bukvalno za bilo koju politi\u010dku ili ekonomsku propagandnu poruku, koje ni sami nisu svesni. Zadnje dvije-tri decenije u tom smislu ne postoje vi\u0161e pravi pobunjenici. Igra\u010d se pobuni iz sujete ako je u nemilosti trenera, a ne jer je video neko nepo\u010dinstvo.<\/p>\n Za\u0161to su nogometa\u0161i pla\u0107eni hiljadu puta vi\u0161e od obi\u010dnog radnika, zanatlije, intelektualca, lije\u010dnika, pilota? Premda u nogometnoj industriji ima i korupcije i nepotizma, utaje poreza (bilo je u toj pri\u010di i hrvatskih igra\u010da) i druge vrste kriminala, fanovi te igre olako prelaze preko svega toga. Stvaraju se la\u017eni idoli, vi\u0161estruko prepla\u0107eni nogometa\u0161i i njihove mecene?<\/strong><\/p>\n Sla\u017eem se. Idol je proizvod masovne kulture, a uzor je proizvod humanisti\u010dkog nasle\u0111a. Ne \u017eelim da ekskulpiram kolege, ali znam kako to izgleda. Nogometa\u0161e zastupaju \u010ditave agencije; u njima ima\u0161 menad\u017eera za sponzore, potom za financijsko planiranje i mnoge druge. I ne radi se tu samo o novcu: presti\u017e igra jo\u0161 ve\u0107 ulogu. Recimo ako Ronaldo ima 20 miliona godi\u0161nje, Messi \u0107e da tra\u017ei 21 milion, ne zato \u0161ta mu treba nego zato \u0161to ho\u0107e vi\u0161e od ovoga, kao presti\u017e. To zna\u010di da mu taj financijski savetnik i sufler do\u0111e i ka\u017ee: vidi taj i taj je sklonio novac negde of \u0161or, za\u0161to bi ti bio glup… I onda se pojavi u nekakvim “papers” aferama. Vidim da su tu i Messi, i Ronaldo, i Mourinho, i Modri\u0107, zato ka\u017eem, sistem nije mogao da na\u0111e idealniju figuru za manipulaciju. I to sve prolazi, njihov imid\u017e i imid\u017e fudbala ne opada, jer je i prevara deo spektakla. Fudbleri nisu svesni svega toga, i kao takvi su intelektualno nevini. Me\u0111utim, postavlja se pitanje koliko ti je dosta.<\/p>\n \u010culi smo da su vam \u010dak i mural napravili u Baselu?<\/strong><\/p>\n Preterana mi je ta vrsta idolopoklonstva, jer uvek sam se trudio da budem antiidol, da budem blizak ljudima, ali verovatno to ba\u0161 moje specifi\u010dno iskustvo autori murala o\u010digledno su znali da uva\u017ee. I danas u tom gradu imam neki svoj mali \u017eivot, imamo tu zajedni\u010dku povezanost, osim sportske i kulturnu poveznicu preko nema\u010dkog jezika s kojim sam stigao do, recimo, Marxa, Frankfurtske \u0161kole, nema\u010dke klasi\u010dne filozofije.<\/p>\n Odavno ste zainteresirani za marksisti\u010dku filozofiju. Kako je to zanimanje krenulo?<\/strong><\/p>\n Odgovor je, opet \u2013 od oca, premda sam u vreme odrastanja bio li\u0161en bilo kakvog kulturnog kapitala, u smislu knjiga i literature, odnosno u smislu u kojem su urbana deca, u smislu Badiouovog kulturnog kapitala, imala vi\u0161e od nas, jer kod nas je jedina knjiga u ku\u0107i bila bakin crkveni kalendar. Ali otac je bio politi\u010dki osve\u0161\u0107en. Se\u0107am se kako je kazao da je Marx pre stotinu godina prorekao da \u0107e kapitalizam da uni\u0161ti svet. Bila je to slu\u017ebena ideologija u Jugoslaviji, ali marksizam je, kao i sve \u0161to postane slu\u017ebena ideologija, oko\u0161tao. Premda je marksisti\u010dka literatura kao prva krenula s mojom punoletno\u0161\u0107u, intenzivirala se u vreme kada sam tra\u017eio politi\u010dke orijentire u \u017eivotu. Mo\u017eda sam se vi\u0161e poistove\u0107ivao s mladim Marxom. Takva literatura bila mi je bliska po senzibilitetu i njegovom prometejskom entuzijazmu i teoriji otu\u0111enja. I onoga \u0161to je Sartre govori- “Dok god imamo ovakve odnose u dru\u0161tvu, marksizam \u0107e biti aktualan”. Zato Sartrea, od svih egzistencijalista, dr\u017eim za najvitalnijeg, jer je uspeo da sve sinteti\u0161e u progresivnu ideju. Jer egzistencijalizam kao takav, koji se oseti u mom iskustvu i u pisanju, zna imati turoban \u0161timung i turobnu sliku \u010doveka.<\/p>\n Smatrate li se u tom smislu ljevi\u010darom? Posebno u okolnostima u kojima ljevica ve\u0107 dugo koketira s desnicom, u kojima su izdana mnoga na\u010dela socijaldemokracije koju je ta ista ljevica, posebno na ovim na\u0161im prostorima morala braniti i obraniti, ali, avaj?<\/strong><\/p>\n Iako me svrstaju u kategoriju levice, ponovno \u0107u se vratiti na ono \u0161to sam ve\u0107 kazao za pjesnike: hajde da o\u010duvamo integritet i dostojanstvo tog pojma, dakle levice u ovom slu\u010daju. Kad se sve ka\u010di na levicu, sve, dakle, ono \u0161to je klasi\u010dan liberalni spektar, sve \u0161to je malo levije od krajnje desnice i sve \u0161to ne doti\u010de na prvom mestu pitanje politi\u010dke ekonomije, bojim se da to ne mo\u017ee biti levica. Upravo je to dovelo do njenog kompromitovanja. Tako da u odnosu na moj \u017eivotni put, u smislu posla kojim sam se bavio i koliko sam zara\u0111ivao, ne mogu da budem deo te levice. Mogu samo da budem simpatizer. \u0160ta je levica? Ja nisam radni\u010dka klasa. Recimo da sam kao nogometa\u0161 bio neka radni\u010dka aristokratija, to je pojam koji sam pomalo i osobno uveo u upotrebu jer ti kao takav, visoko pla\u0107eni radnik, stvara\u0161 vi\u0161ak vrednosti za svog poslodavca. Ustvari, sve je jako perverzno.<\/p>\n Spomenuli ste mi i dramske aspiracije: mo\u017eemo li ih ovdje u\u010diniti javno dostupima?<\/strong><\/p>\n Ose\u0107am da imam afinitet prema dramskim komadima. Napisao sam komediju \u010dija su tema nogometa\u0161i; njeno dramsko tkivo su anegdote koje sam kao igra\u010d do\u017eivljavao u svla\u010dionicama. To je mesto gde se sve \u010duje i sve zna, sve ono o \u010demu gledatelj utakmice ni\u0161ta ne zna. Rekao bih da je svla\u010dionica jedno felinijevsko mest- barem po tim karikaturalnim likovima koje sam upoznavao i spoznavao, a koji su, premda su nogometa\u0161i povr\u0161ni, dovoljno ipak inspirativni za dramatski tok i napetost. Radnja je sme\u0161tena u tre\u0107u nema\u010dku ligu gdje igraju Srbin, Hrvat i Bosanac, ali oni su umi\u0161ljeni i misle da trebaju da igraju za Barselonu. To je ve\u0107 satira po sebi. Fenomen nogometa je toliko masovan i neverovatno je da ne postoji filmska ili serijska obrada, komedija ili drama tog fenomena, a da ne zapadne u puku romantizaciju. No i tu sam tek na po\u010detku. Tako\u0111er, napisao sam i dva filozofska komada: u jednom, alegoriji savremenog dru\u0161tva, spajaju se savremenici \u2013 Dostojevski i Marx. I dok sat otkucava, redaju se njihovi filozofski dijalozi.<\/p>\n razgovarao Dragan Grozdani\u0107<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Hrabrost je ni\u0161ta drugo do stid pred kukavi\u010dlukom. Onda mora\u0161 da napravi\u0161 taj iskorak. Bolest me nau\u010dila hrabrosti. Tada mi se relativizirao odnos prema karijeri, novcu i popularnosti <\/p>\n","protected":false},"featured_media":3032,"template":"","tags":[29],"atribut":[],"class_list":["post-915","nada","type-nada","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","tag-intervju"],"acf":[],"yoast_head":"\nFudbaleri nemaju \u0161ta politi\u010dki da ka\u017eu<\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/sdf.hr\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/Ivan-Ergic2-scaled.jpg\")
Ja nisam radni\u010dka klasa<\/h3>\n