Јунакиња Босне и Бахама

Јонqуел Јонес (Фото: фиба)

Кошаркашице Србије освојиле су недавно Еуробаскет за жене, али највеће изненађење била је репрезентација Босне и Херцеговине, која је изборила пето мјесто и квалификације за Свјетско првенство догодине у Аустралији. У том чудесном топлинском удару истакнула се једна играчица, Јонqуел Јонес. Изабрана је у најбољу петорку Еуробаскета, уз Јулие Аллеманд (Белгија), Ему Меессеман (Белгија), Ендене Миyем (Француска) и Соњу Васић (Србија), иначе најкориснију играчицу првенства.

Колико су хитри и маестрални Јонесини покрети на терену, толико је фасцинантна њена животна прича. Тек јој је 27 година, али као да се у сваку годину уписао по један живот. Рођена је на Бахамима, гђе већину становништва чине потомци робова, и откад се сјећа себе, сјећа се кошарке и слободе играња. С пет је година почела бацати на кош на бетонском терену у дворишту своје баке на отоку Гранд Бахама, најсјевернијем од бахамских отока. Игралиште су саградили њен отац и стриц. Младеначке је дане проводила играјући у граду Фреепорту, познатој порезној оази у којој своје боравиште пријављују бројни иноземни спорташи, па тако и хрватски тенисач Мате Павић. Живјела је у малом стану с родитељима, баком, четири сестре и два брата, а кад није играла кошарку помагала је брати шљиве, манго и јабуке.

Њен талент привукао је пажњу познатог бахамског тренера Гладстонеа МцПхееја званог Моон (Мјесец). Кроз турнирску интеракцију с кошаркашицама које су на Бахаме долазиле с Флориде, Јонес је схватила да у сад-у постоје увјети рада које не може добити на Бахамима. У средњој су је школи повезали с Диане Рицхардсон, главном тренерицом елитне припремне школе Ривердале Баптист у Марyланду. Једини је проблем био што си Јонесина обитељ није могла приуштити годишњу школарину од 10.000 долара. Рицхардсон, која је и сама одрасла у сиромаштву, одлучила је помоћи Јонес. Јонес се с 14 година преселила у Марyланд, гђе јој је Рицхардсон постала законска скрбница. Брзо је напредовала и до сениорске сезоне 2016. године нашла се међу најпожељнијим играчицама на њнба драфту и тиме постала прва играчица с Бахама која је ушла у лигу. Многим је ђевојчицама и ђечацима с Бахама постала узор.

Као професионална спорташица, свој је глас од почетка каријере користила како би подржала иницијативе до којих јој је стало. На друштвеним је мрежама проговарала о расизму, о људима који ‘воле црначку културу, али не воле црнце’. Скупљала је донације када је ураган ‘Дориан’ опустошио Бахаме, а половица становника Гранд Бахама остала без домова. Критизирала је Трумпову политику према мигрантима и објашњавала како је међу ријетким сретницима који су могли започети легалан живот у сад-у и добити визе за себе и обитељ.

Прије двије године почела је отворено причати о томе да воли излазити са женама. Обитељи, пријатељима, као и старој тренерици Рицхардсон, рекла је да је геј. Њезин је одгој на Бахамима био конзервативан и одрастала је чврсто вјерујући да геј људи завршавају у паклу. Кроз играње кошарке, упознала је бројне жене које су се аутале и то јој је помогло да се ослободи и схвати да нема ништа проблематично у томе како и кога воли. Кад игра кошарку, има у њеним покретима давне оточке мирноће, али и снаге и експлозивности коју су јој усадили дуги дани на америчком паркету. Има у њима и слободе и мира особе која дише у својој кожи. У репрезентацију БиХ Јонес је дошла као појачање и уклопила се лако. Нимало случајно, баш када се тиму као менаџерица придружила легендарна Разија Мујановић. Због тог је колектива кошарка у Босни опет популарна, и сигурно има ђевојчица и ђечака из Сарајева, Тузле или Ливна који су овога љета засањали да једнога дана буду као Јонqуел Јонес.

пише Ивана Перић