Тето важи

У Ресавској улици у Београду, на броју 33, по целе дане зује машинице за тетовирање. Ту се сместио тату колектив ТЕТО ВАЖИ, салон који по много чему одскаче од безброј других тату салона. ТЕТО ВАЖИ је, наиме, први квир и феминистички тату колектив не само у Београду, већ и у регији. У њему данас ради седам уметница различитих доби и стилова тетовирања: Кристина Кастелец (Kastelec Tattoo), Мирјана Радовановић (Šindivila), Наталија Божиновић (Kasiopeja), Ива Богдановић (Serious Nonsense Tattoo), Јована Ристић (Brinem.o), Маја Арделан (Woman.at.work) и Сара Јовановић (Nigra_feles). Заједно доносе, говори оснивачица салона Кристина Кастелец, читаву дугу идентитета и идеја. Разлог покретања колектива 2019. године, каже, била је жеља да направе феминистички и антифашистички простор у којем „уметнице, али и жене и квир особе које се долазе тетовирати знају да могу да буду опуштене јер су у њему безбедне“. Салон у којем раде само жене није честа појава – тату индустрија још увек је по много тога бојз клаб.

– Иако све више жена тетовира и цењене су, ретко је да жена води студио, а поготово студио у ком је нагласак на безбедности и осећају пријатности – говори Кристина.

Осим за саме уметнице, салон вођен императивом сигурности и солидарности важан је и за људе који се тетовирају. У много других салона и даље често влада мачо атмосфера у којој се не осећају сви добро – коментарише се нечији изглед или постављају неугодна питања.

– Знале смо чути да се цуре шејмује (понижава, оп. ур.) ради килаже или ожиљака, а некада се десе и непријатније ситуације попут додиривања. Наравно да има коректних студија, али људима је значило што смо ми јавно нагласиле да смо феминистички квир студио, да не морају нагађати – говори Наталија.

Од девојака чују разна негативна искуства, примерице да тату уметници не желе направити паузу иако се особа жали да ју боли или се укочила.

– Ако би неке цуре рекле да их боли, знале су добити коментар „а како вас нису бољели ожиљци од самоповређивања“ – говори Кристина.

Мирјана се надовезује и каже да неке девојке, када их пита сме ли их обријати на месту на које ће доћи тетоважа, кажу да их нико то пре није питао.

У салону ТЕТО ВАЖИ сви се могу скинути без да брину хоће ли им бити постављена неугодна питања о телу или ће неко исмејавати њихов одабир тетоваже. Мирјана се сећа цуре којој је недавно тетовирала њену прву, малену тетоважу. Девојка је рекла да ју је у ТЕТО ВАЖИ послао старији брат.

– Иако се он тетовира у другим салонима, послао ју је код нас јер је ту нико неће шејмати ради прве, мале тетоваже – говори Мирјана.

Наталија се надовезује и објашњава да пуно људи има комплексе јер су били понижавани:

– Доста жена мисли да треба да нас упозоре да се нису обријале или да су се угојиле. Питају ме да ли је њихов белег, младеж, стрије или ожиљак проблем за тетоважу. Одговор је увек – наравно да није. О ожиљцима не постављам никаква питања осим ако их особа сама не помене. Није то лака тема за сваког.

Све се уметнице слажу да је тетовирање изнимно интиман процес који захтева поверење. Важно је да то буде, наглашава Ива, процес уживања и слободе. Тетовирање у студијима у којима се осећаш непријатно, као да те неко не поштује и осуђује чак и ако то не изговори, може јако нарушити самопоуздање, објашњава Кристина. С друге стране, напомиње, опуштено искуству тетовирања током којег ти неко говори да је свако тело лепо може имати улогу у томе да особа заволи своје тело.

– Доста девојака којима сам тетовирала бутине су ми рекле да су се стиделе својих ногу, али да су ради тетоваже након пуно година први пут обукле шорц – говори Кристина.

Ива се слаже и каже да кад особа направи тетоважу, често схвати да може креирати себе како жели.

Еманципаторни и оснажујући учинак тетовирања у овом салону је изнимно важан, не само када је реч о изгледу, него и суочавању с искуствима проживљеног сексуалног насиља, која нажалост многе девојке носе са собом. Зато је Кристина одлучила да једну тетоважу заувек тетовира бесплатно – симбол претрпљеног сексуалног насиља. Осмислила га је уметница Жаклин Лин током припрема за заједнички наступ с Лејди Гагом и педесет других жена на додели Оскара 2016. године, када су отпевале песму „Till It Happens To You“ коју су Лејди Гага и Дајен Ворен написале за документарац о сексуалном насиљу на америчким кампусима „The Hunting Ground“.

– Лин је понудила свима да слободно тетовирају тај симбол. Мени је требало годину дана да се окуражим да га сама себи тетовирам. Зато сам га одлучила понудити другима бесплатно. Кад знаш да новац није потребан и да је особа која ће те тетовирати прошла исто што и ти и да ће се према теби понашати ОК, то су већ две препреке мање. Персонализујем тај знак по жељи – стил, боје, величину, детаље или текст – говори Кристина.

Она претпоставља да то не би могла радити у другим студијима јер пуно тату мајстора тетовирање види примарно као извор прихода, док га она види као уметност и начин да се некоме помогне.

Осим овог симбола, још једна ствар у салону ТЕТО ВАЖИ нема цену: заједништво. Управо су колективни рад и међусобна подршка оно што све његове чланице највише оснажује: и уметнички и политички. Јасно је то како из њихових речи, тако и из начина на који говоре о колективу – пуне ентузијазма и топлине.

Међу њима не влада конкуренција, што у тату индустрији, кажу, није тако често. Када мисле да ће нека од њихових колегиница боље од њих извести тетоважу, препоруче их муштерији. Осим тога, спремно деле знање једна с другом. И Наталија и Мирјана сећају се властитог изненађења када су дошле у колектив и добиле пуну подршку нових колегиница.

– Од неких старијих уметника се може чути да не треба да се учи младе јер је сада јефтина опрема и сви могу тетовирати – каже Мирјана.

Наталија истиче да је од колектива пуно политички научила и додаје да на њега гледа као на породицу, а Ива јој се придружује истичући да јој женски колектив на који се може ослонити много значи. Овакве речи особито су важне за разбијање мита о природном „женском ривалству“ о којем се још увек може посвуда чути.

– Стрејт жене се често учи да су им друге девојке непријатељице. Пуно људи који први пут чује за женски тату колектив нас пита како се нас седам не поубијамо – каже Кристина.

– Ствар је тога да се одучимо од свега токсичног што нам друштво од малих ногу набија. Када би мушкарци знали шта их све чека ако се одрекну токсичног маскулинитета, колико би били срећнији. Немам речи да објасним колико ми значи овај колектив – додаје она.

Атмосферу заједништва препознају и људи који се код њих тетовирају па долазе, каткада, само ради дружења.

– То што се спријатељимо с муштеријама је знак да радимо нешто добро – закључује Кристина.

И ја се потпуно слажем. Јер, ко се не би хтео вратити на место из којег је изашао са својом новом тетоважом, и то тетоважом која подсећа на солидарност и мириши на другарство, две најлепше ствари на свету.

 

Дуња Кучинац