Pred kraj 2025. godine saznali smo da je francuski Senat usvojio zakon kojim se regulišu giganti ultra-brze mode Shein i Temu, da je globalna proizvodnja krzna opala za oko 85 posto u poslednjoj deceniji, da je femicid u Italiji prepoznat kao poseban zločin, kao i da se na Antarktiku ponovo formira led. Holandija zabranjuje prodaju vatrometa, dok je globalna smrtnost majki opala za 35 posto u jednoj deceniji. Sve ove informacije dolaze sa Instagram profila Održivi glas.
Ovaj profil nije nastao kao još jedan “eko” nalog u digitalnom moru zelenih etiketa. Nastao je iz potrebe – lične, profesionalne i društvene. Iz dugogodišnjeg rada na temama ekologije i društvene odgovornosti, ali i iz frustracije zbog površnih saveta, estetizovane održivosti i sadržaja koji više služe da umire savest nego da menjaju navike. U tom prostoru, između dobrih namera i loših praksi, rodila se ideja o glasu koji će biti iskren, obrazovan i kritičan, ali istovremeno blag prema ljudima koji tek ulaze u svet održivosti.
– Najviše me inspiriše osećaj odgovornosti prema generacijama koje dolaze. Danas živimo na raskršću: s jedne strane je komfor brze potrošnje, a s druge posledice koje ostavljamo prirodi i društvu. Kao ekološki inženjer i neko ko radi s ljudima, jasno vidim koliko se ekologija prepliće s ekonomijom, zdravljem, radničkim pravima i kvalitetom života. Nisam više mogla da posmatram stvari sa strane. Želela sam da govorim o održivosti kao o kulturi brige: za sebe, za druge i za planetu – ističe Marija Petković.
U vremenu preobilja informacija, potraga za istinom postaje jedan od najzahtevnijih zadataka. Pisanje joj služi kao alat za razumevanje, kao način da izdvoji ono suštinsko i primenljivo. Iako obrazovanje u oblasti zaštite životne sredine donosi znanje, pravi izazov ostaje njegova primena u sistemu koji retko razmatra dugoročne posledice. Održivost, prema njenom shvatanju, ne znači odricanje od savremenog života, već odgovornost da svaki početak sagledamo kroz njegov kraj i uticaj.
U vremenu u kojem se “eko” često koristi kao marketinški ukras, potreba za kritičkim glasovima postaje sve veća. Održivi glas postoji upravo da bi razdvojio suštinu od marketinga, stvarnu održivost od greenwashinga. To je platforma koja ne promoviše savršenstvo, već informisane izbore, kritičko razmišljanje i male, ali dugoročno održive korake. Jer bez postavljanja pitanja i razumevanja šire slike, lako ostajemo zarobljeni u iluziji promene.
– Najviše se bavim plastikom, industrijom lepote i potrošnjom jer su to oblasti u kojima se marketing najčešće maskira u “održivost”. Pišem o mikroplastici, toksičnim sastojcima u proizvodima, hiperprodukciji trendova, cirkularnoj i sporoj modi, ali i o odnosu društvenih navika i otpada. Istovremeno, važno mi je da povezujem ekologiju sa telom, zdravljem, ženama, radom i društvenim nejednakostima, jer je održivost uvek i političko i socijalno pitanje – objašnjava Marija.
Društvene mreže, posebno Instagram, u ovom kontekstu postaju važno mesto delovanja. Na njima se oblikuju estetski ideali, potrošačke navike i svakodnevni izbori. Ako u tom prostoru ne postoje kritički sadržaji, reklama ostaje jedini narativ. Održivi glas koristi digitalne platforme kao poligon za edukaciju, dijalog i osnaživanje zajednice. Povratne informacije pokazuju da ovaj pristup ima stvaran efekat. Ljudi počinju da čitaju deklaracije, kupuju manje, propituju trendove i znanje dele dalje. To su mali pomaci, ali sa velikim potencijalom. Umesto osuđivanja, fokus je na razumevanju i vođenju kroz proces.
– Zajednica se pokreće primerom, ne moralizovanjem. Najbolje funkcionišu aktivnosti koje kombinuju edukaciju, zajednički rad i osećaj pripadnosti – govori Marija Petković.
Video-formati i lične refleksije dodatno grade osećaj bliskosti i autentičnosti, što je ključno za stvaranje poverenja. Jedna od najvećih zabluda o održivom životu jeste da se on svodi na kupovinu “zelenijih” proizvoda. U stvarnosti, više ima veze sa smanjenjem potrošnje, produžavanjem životnog veka stvari i promenom svakodnevnih navika. Druga česta zamka je perfekcionizam – uverenje da sve mora biti zero waste ili nema smisla. Suprotno tome, filozofija Održivog glasa zasniva se na realnosti. Mali pomaci koje možemo dugoročno da održimo daleko su vredniji od radikalnih promena koje brzo iscrpe i vode ka odustajanju.
Kao inspiraciju za drugačije prakse, Marija često navodi primere iz sveta. Tako je 2015. godine u švedskom gradu Eskilstuna otvoren prvi reciklažni centar ReTuna Återbruksgalleria u kojem građani doniraju stare stvari, od odeće i nameštaja do igračaka i kućnih predmeta, koje se sortiraju, popravljaju i prodaju u okviru centra. Sve što se tamo nalazi je reciklirano, ponovo upotrebljeno ili proizvedeno na održiv način. Već 2018. godine ReTuna je ostvarila promet od 11,7 miliona švedskih kruna. Pored toga, centar je otvorio više od 50 novih radnih mesta, pretežno u oblastima popravke, obrade materijala i dizajna, čime je fokus sa klasične maloprodaje preusmeren na održive veštine i znanja.
Sličan duh može se pronaći na mestima poput pulskog Rojca, novosadskog Najlona, zagrebačkog Hrelića ili austrijskih buvljaka. To su lokacije na kojima se mogu pronaći kvalitetni, vintage ili unikatni komadi odeće i predmeti za dom. Pravila su jednostavna: doći rano, pregovarati o ceni i poneti gotovinu.
Kada govori o prvim koracima ka održivijem životu, Marija ističe jednostavnost. Početi od onoga što već imamo i produžiti život stvarima pre nego što kupimo nove, smanjiti impulsnu kupovinu postavljajući sebi pitanje da li nam nešto zaista treba i naučiti da čitamo etikete i informacije, jer je informisan potrošač najveća pretnja lošim praksama.
– Ljudi žele da vide da njihov doprinos ima smisla. Kada im damo prostor, znanje i podršku, oni postaju nosioci promene, a ne samo publika – govori ona.
Za pet godina, Održivi glas vidi se kao zajednica sa sopstvenim ekosistemom znanja, ljudi i praksi. Zamišljen je kao prostor u kojem čitaoci nisu pasivni posmatrači, već edukatori, liderke, istraživačice i svesni građani u svojim sredinama, i kao sistem kroz koji se uči oslanjanje na održive veštine i prakse, cirkularni krug znanja, pomoći i brige. Održivi glas podseća da je promena moguća, ali samo ako je stvarna, informisana i ukorenjena u odgovornosti prema ljudima i prirodi.
piše Jelena Mirić