Kako se opredijeliti za životni poziv u moru mogućnosti, interesovanja i distrakcija na svakom ćošku – pitanje je koje često muči mlade. Za arhitekticu Lenku Zdravković iz Kruševca nije bilo puno dilema. Skejtbord ju je doslovno otkotrljao u naručje urbanizma, discipline koja se bavi planiranjem i projektiranjem gradskih sredina. Članica beogradskog skejterskog kolektiva Samit nesvrstanih pustila je da je kroz akademski i profesionalni put vodi za nju neprocjenjivo važna daska na kotačićima. I to itekako ima smisla: skejterica s Arhitektonskog fakulteta u Beogradu javni prostor i sve uobičajene objekte posmatra multifunkcionalno, najviše u službi ulične vožnje i izvođenja raznih trikova.

– Urbanizam je ono što stvara gradsko okruženje koje svi koristimo, a pogotovo skejteri. Ja sam alergična na enterijer, imam utisak da se trenutno 80 posto arhitektonskih biroa time bavi. Kad si na skejtu svakodnevno koristiš ulicu, drugačije doživljavaš prostor oko sebe. Niko ne koristi ulicu na tako direktan način kao skejteri. Mi padamo, prljavi smo, prašnjavi, u konstantnom kontaktu sa betonom i asfaltom. Vidimo i osetimo kako se ulica koristi. To mi je bila dobra vodilja. Kada sam završila master u Portugalu, razmišljala sam gde ću na praksu. I to sam, naravno, birala i iz skejterskog ugla. I tako sam ciljala sever! Infrastruktura, skejt parkovi, ulice i scena, ljudi s kojima ću voziti… Završila sam u Antverpenu – priča Lenka.

Njen kolektiv Samit nesvrstanih čine skejteri, multimedijalni umjetnici, zidari i graditelji koji umiju betonirati. Izgraditi sebi infrastrukturu za surfanje po betonu, raskrčiti put i udružiti ruke, sve su to bitne “uradi sam” stavke u ovoj subkulturi. Samit od 2017. u središtu Beograda organizira festival koji masovno pohode svi, i skejteri i oni koji se iz prikrajka jednostavno dive vratolomijama. Lenka opisuje Samit kao “neorganizovanu organizaciju” u koju se pred septembarski festival uključi mnogo ljudi. Ali Bulala, Gustav Tonensen, Gabirinža, Glen Foks, Soj Pandaj, Sergej Vutuc, sve su to poznata imena iz svijeta skejta koja su bila gosti Samita. Ipak, najduža suradnja je ona između Samita i Vladimir skejt festivala iz Fažane.

Kada je riječ o skejt parkovima u Srbiji, Lenka kaže da je park u njenom rodnom Kruševcu zasigurno jedan u top tri.

– Nadam se da će scena da živne, znam jednog dečka tamo koji je na dobrom putu da izvuče maksimum iz toga. Samo jako, Borise! Beograd nema funkcionalan park. Ada Ciganlija ima jedan mali park koji ispunjava minimalne norme i to je baš tužno za glavni grad. U Hrvatskoj sam vozila fenomenalne parkove. Scena izgradnje parkova je za uzor, svi se divimo Tonbe ekipi. Zagreb isto nema park, ali mislim da je skejt park u Zadru jedan od genijalnijih koje sam videla u poslednje vreme – u obliku je krofne! – priča naša sugovornica.

Napominje da bi vizualni identitet Samita bio siromašniji da se nisu spojili s Matrijaršijom iz Beograda.

– To je nešto najbolje što nam se desilo! Ja sam za Matrijaršiju čula na fakultetu od jednog profesora. Tad sam tek krenula na faks i taman je bio festival Novo doba. Išla sam na radionicu “Điki kolaži” sa drugaricom i toliko sam se stidela! Baš sam mislila, ovi ljudi rade tako ozbiljne i moćne stvari, ja ovde samo mogu da gledam i da se divim. Tad još uvek nisam znala koliki su blejači. Tek godinu dana posle smo kao Samit počeli da sarađujemo s njima. Još nisam štampala u Matrijaršiji, ali hoću, imam puno ideja – obećava Lenka.

Osim po skejtu, Lenka je na domaćoj, ali i međunarodnoj kulturnoj sceni, poznata kao DJ Radio Romansa. Opsesivno izučava folk, s naglaskom na romsku muziku s Balkana, a jednom mjesečno ima istoimenu emisiju na belgijskom radiju “We Are Various”. Nekad je na radiju u ulozi DJ-a, nekad prezentira ono što je istražila. Primjerice, u posljednjoj epizodi Lenka i njen drug su se posvetili klavijaturama, a prije toga su se bavili harmonikom.

– Radio Romansa je moj identitet u koji sam dugo sumnjala, ali je slučajno zaživeo. Radim sve, samo ne stvaram novu muziku, mada bih i to volela. Muzički sam se opismenila u muzičkoj školi. Na muziku sam najviše gledala kao na nešto što me prati kroz dan da preživim i da ga ulepšam. Kada sam krenula na faks, imala sam princip da svaki semestar imam nekog našeg turbofolk ili folk umetnika koji me bukvalno nadahne da završim neki projekt odnosno ispit. I uhvatila sam sebe da za svaki taj period, paralelno s određenim ispitom, preslušavam diskografije. Lepa Brena, Vesna Zmijanac, Ceca… I totalno se zaludim time i kidam učenje! Jednom je bio Goran Bregović. Uh, bila sam opsednuta njime. Ipak, najveća opsesija do danas je Šaban Bajramović. Potpisujem do kraja života da mi je on omiljeni umetnik. On je bio toliko produktivan i plodan muzičar, a nije znao note. Čovek je sa 40 i nešto godina počeo da stvara muziku. To je dokaz da nikad nije kasno. Za mene je on virtuoz i genije – poručuje Lenka.

Kao što je spojila skejt i urbanizam, Nadina sugovornica je u akademskoj sferi istaknula i tematski mapirala romsku muziku s Balkana.

– Ja sam bila jako ambiciozna i imala sam ludačke ideje, ali pošto je to bio jedan semestar, nisam mogla toliko da ludujem. Rezultat toga je jedna geografska mapa Balkana bez administrativnih granica na kojoj je raspoređena upotreba instrumenta na toj geografskoj celini. Tu je deset plejlista koje opisuju muzičke regione na kojima se nalaze QR kodovi. Ideja je bila da predstavim kako je ta muzika nešto što narode sa našeg prostora ujedinjuje. Niko se ne otima oko toga, svi zajedno plešemo. Ona pripada narodu koji ni nema svoje granice. Vidim u tome poetičnost cele ove teme. Bilo je jako zabavno jer sam pronašla mnogo nove muzike. Izdvojila sam geografske celine koje su znamenite po određenom instrumentu, na primer Guča. Rumuni su ludi za žičanim instrumentima, ali ima i truba – opisuje Lenka svoj master rad.

Radio Romansa često gostuje po beogradskim klubovima, a mogla se čuti i u Ljubljani, Hamburgu, Portu, Lisabonu i Antverpenu. U njenoj muzičkoj selekciji prepliću se raznolike muzike naroda svijeta. Lenki je i brazilski funk blizak srcu jer je, kako kaže, jako luckast.

– Volim da zasmejavam samu sebe tokom seta. Brazilci su jako ludasti i perverzni. Volim južnoameričke stilove koje pomešam s klabingom, a u poslednje vreme sviđa mi se kombinacija jungla i romske muzike. To je isto malo ludački, ali nekako se složi! Kad pronađem dobru kombinaciju, to bude najbolje na svetu – zaključuje Lenka Zdravković.

piše Anja Kožul