Цар је голуб

07.11.2020., Zagreb -Djedici na Cvjetnom trgu golubovi jedu iz rukerPhoto: Emica Elvedji/PIXSELL

„Не разумем зашто би се људи хтели решити голубова. Не сметају никоме“, недавни је твит Мајка Тyсона који је брзо постао виралан. Како механизам виралнога често не иде руку под руку с поштеним времепловом, додаћемо одмах овде да се Тyсон није случајно нашао у голубињак сфери Твитера. Осим што је у животу под руку водао тигрове свакакве сорте, од животињског света највише је и најчешће истицао управо голубове. Први озбиљан боксачки ударац који је некоме задао везује уз смрт голуба Јулиуса, „првог бића које је у животу волео“, а којему је главу заврнуо човек којег је Тyсон због тога уловио и претукао. Голуб је и један од главних и посебно упечатљивих ликова у анимираној серији „Мајк Тyсон Мистерије“ (2014. – 2020.).

Као градску животињу број један, голуба се спомиње свугде и у књижевним крајолицима – од аутобиографије Бекима Фехмијуа „Блиставо и страшно“, „Ловца на змајеве“ Каледа Хосеинија и „Смртних исхода атлетских повреда“ Милице Вучковић до лектирног срцодера Тита Билопавловића о паунашу. Све су то заправо приче о томе што је голуб човеку, али што је човек голубу – о томе појма немамо.

– Голуб је толико присутан у градовима због дуге везе људи и голубова. Више је разлога. Ради се о томе да је узгој голубова започео пре пет хиљада година, али и о чињеници да им је природно гнездилиште, а то су стене, врло слично нашим грађевинама. Једноставно, голубови су били ту уз нас још и пре него што смо имали градове па је било лако одбеглим голубовима поступно се почети гнездити по зградама како су се оне градиле и прилагодити се градском начину живота. Предност им је била и недостатак страха од људи те прилагођавање на разноврстан начин прехране – објашњава Ива Шоштарић из удружења БИОМ која је хрватски представник у кровној светској организацији за заштиту птица.

Голубови су кроз 19. век гурнути у интензивно комерцијалне воде, примарно они којима је одређена улога писмоноше, који су тада почели преносити поруке за финанцијске институције и прве новинске агенције у Европи. Користила их је и породица Ротшлид за слање и добијање финанцијских информација, као и новинска агенција Ројтерс, чији су голубови средином 19. века летели између Ахена и Брисела, преносећи најновије вести и обавести о ценама деоница. Телеграфска служба била је у неким земљама већ успостављена, али је била доста непоуздана, па су голубови остали преферирана метода због своје брзине и поузданости. Век касније, голубовима се за преношење порука служило у оба светска рата. Процењује се да је око шеснаест хиљада голубова кориштено диљем Европе теком Другог светског рата, од чега је мање од две хиљаде ратне путешестве и преживело. Не чуди да је голуба 1972. године опевао бенд Америка, трио састављен од синова радника америчке ратне авијације стационираних у Лондону.

Осим што је голубова способност добре навигације и прецизног враћања кући послужила у ратне сврхе, у бројним су земљама кроз векове заживела и „спортска“ такмичења, трке голубова. Не зна се када су тачно људи почели терати голубове да се мало и тркају, али први спомен голубарских трка какве и данас опстају веже су уз Белгију 1850. године. Врхунац популарности трке су доживеле средином 20. века, када је само у Великој Британији било око 170 хиљада узгајивача голубова, који су их углавном узгајали ради тог уносног „спорта“.

Неупитна је и нимало тајна, дакле, дуга веза голуба и човека, а боме и чињеница да је голуб ни-крив-ни-дужан дао свој обол и развоју капитализма, и прекрајању режима и граница кроз светске ратове. Пожелели смо зато чути нешто више о голубовима у нашим крајевима. По интернетским порталима дуго је колила прича како је Хрватска пошта донедавно имала неколико релација на којима су голубови писмоноше свакодневно летели, а та је услуга била резервисана само за велике кориснике, као посебан бонус на годишњу сарадњу. Наводило се како је најисплативија и најбржа рута била Загреб – Сплит, поготово у доба када није било аутопута. Након доласка у Сплит или Загреб голуб писмоноша се одмарао до идућег дана, а његову повратну руту би преузео „имењак“. Пре десетак година објављена је и вест како Одел за специјалне доставе Хрватске поште продаје последње голубове писмоноше и укида услуге за које су се дуго користили голубови. У потрази за више информација о голубљој радничко-робовској историји обратили смо се Хрватској пошти, да бисмо дознали да се ради о изворном чланку који је првоаприлска шала из 2011. године и који се касније проширио по другим порталима а да нико није проверавао информације у њему наведене. Дезинформација ће вероватно још дуго и снажно живети на интернету, али чињеница је да су голубове писмоноше користили многи, иако Хрватска пошта ипак није.

Из породице голубова, у нашим су крајевима већини људи најпознатији градски голуб, грлица и гугутка. Ива Шоштарић из БИОМ-а објашњава нам како је последњих година дошло до смањења популације грлице.

– Када говоримо о ефекту климатских промена, пре свега мислимо на нестабилне и промењиве временске услове. На пример, пролеће долази нешто раније па станарице, као што је гугутка, имају предност над селицама, као што је грлица, у заузимању територија и започињању гнежђења. Такођер, ненадани периоди хладноће теком касног пролећа и топлотни валови који их убрзо замењују имају негативан утицај на успешност гнежђења код ове врсте. Једна од највећих претњи за грлицу је нестанак станишта и недостатак хране. Количина мозаичних пољопривредних површина какве јој одговарају се смањује, а посебно је проблематично и коришћење пестицида јер се грлица у великој мери храни семењем различитог корова. Нестанак повољног станишта такођер јој прети и у Африци у којој зимује, а теком селидбе бројне птице страдају и у неодрживом лову и криволову – каже наша саговорница.

Док су се над грлицу надвиле разне претње, станарка гугутка се добро држи. У народу је због свога гугутања најпознатија као „купуј крух“ птица.

– Заправо не знамо како је настала та ономатопеја, но занимљиво је да се чини да се у народу појавила прилично брзо након појаве саме птице. У „Речнику народних зоолошких назива“ (Мирослав Хирц, 1947.) се не спомиње ова ономатопеја јер гугутке тада уопште још није било на нашим подручјима, али се зато спомиње „купуј“ као ономатопеја за кукавицу. У књизи „Птице хрватске обале Јадрана“ (Драгутин Руцнер, 1998.) се спомиње „купуј крух птица“ као народни назив за гугутку код становника Метковића, а у разговору с колегама из Међимурја сам недавно дознала да се код њих гласање гугутке опонаша с „дуго спиш“ – објашњава нам Шоштарић.

Онима које занима више о народним називима и причама и етимолошкој и културној повести птица, уз две већ споменуте књиге, Шоштарић препоручује и „Птице – природописне и културне цртице“ (Степан Гјурашин, 1901.). За грађане и грађанке Загреба користан би могао бити и „Атлас птица гнездарица града Загреба“ који садржи попис стотињак птица које су забележене на гнежђењу у главном граду, од Врапча на западу до Дубраве и Трновчице на истоку, од Мирогоја до Слобоштине.

Градски голуб је врста голуба коју у Загребу, али и другим градовима, најчешће имамо прилику видети. С временом се и архитектура у градовима све више окреће контра голубова, па се на великом броју зграда могу видети метални шиљци чија је намена да се голубове растера и онемогући им да се гнезде.

Архитектиња Селена Савић и дизајнер Гордон Савичић, двојац иза блога и књиге „Unpleasant Design“ (2013.), годинама се баве непријатељском архитектуром, обликовањем градова које је усмерено контра животиња и бескућника. За једну студију случаја, названу „Неугодно за голубове“, Савић и Савичић прикупили су податке о различитим методама терања и злостављања голубова у градовима. На њиховом се подужем попису могу наћи разнолике и инвентивне методе, од мрежа, електрификованих жица, комада пластике који равне површине претварају у косине, лажних птица грабљивица и, наравно, металних шиљака. Као што се, примерице, јавне клупе у многим градовима раде све неудобније како на њих не би могли лећи бескућници па се тако људе који немају где сили да вазда тумарају ни у где, тако и се голубове тера да непрестано проналазе друга места на којима ће можда моћи застати и постојати. Није, наравно, непријатељска архитектура једини проблем за голубове у градском саживоту који се кроји по мери људи. Разине на којима се домишља како голубове мењати и измицати карикирао је уметнички дуо Ревитал Кохен и Тур ван Бален, који у раду „Златни голуб“ из 2010. године нагађају о храњењу голубова посебним бактеријама које би њиховом измету дале својства сапуна. Један од артефаката које изводе у „Златном голубу“ је сукоб између голубова и паркираних аутомобила, а које би произведени сапун закељило директно на ветробранско стакло.

– Често нам се знају обраћати узнемирени грађани и грађанке који хране голубове јер им други људи прете да ће их пријавити због тога што раде. Неки су доживели и вербално узнемиравање па и претње физичким насиљем. Храњење голубова у Загребу је у потпуности дозвољено те нема прописа који то брани, то људи требају знати. Дапаче, Законом о заштити животиња забрањено је животињама ограничавати приступ храни и води. У пар наврата смо примили и дојаве о тровању голубова па упућујемо грађане да то пријаве надлежним институцијама, ветеринарској инспекцији и полицији, јер тровање спада у казнено дело убијања животиња. Ми у удружењу немамо законске овласти поступати у таквим случајевима. Пре пар година смо добили и дојаве о особама које су обојиле голубове у кричаво ружичасту боју и представљале их као туристичку атракцију на главном загребачком тргу, што смо наравно пријавили инспекцији – прича нам Лорена Херцег из удружења Пријатељи животиња.

У разговору о проблемима голубље свакодневице, као главни се отежавајући фактор, нимало изненађујуће, поново појављује човек.

– Голубови су дивље птице и у граду имају пуно доступне хране, иначе се не би овде нити задржавали. Проблем је што им је лети у урбаним срединама теже доћи до воде па зна доћи до помора великог броја голубова. Проблем им раде људи који их виде као „напаст“ и проблем који треба „решити“. Свакако би Град Загреб, а и други градови, требали омогућити увек доступну питку воду. Такођер треба припазити на отпад да буде правилно збринут како не би био доступан животињама. Наиме, „прекомеран“ број голубова узрокује управо неправилно руковање отпадом, односно човек – објашњава Херцег.

Причамо још мало о решењима, о начинима на које сви голубовима можемо помоћи или им барем мало мање одмагати у овом простору и времену које сви скупа делимо.

– Најважније је голубовима омогућити приступ води теком врућих летних дана, не узнемиравати их и пустити да живе што природније могу у нашој, али и њиховој околини. Такођер треба припазити у промету да их се не озледи, што се често догађа. Ако неко примети озлеђеног голуба, или неку другу птицу, на подручју Загреба треба о томе одмах обавестити градско склониште Думовац, које ће га онда збринути. Морамо се помирити с тиме да су голубови, као и вране, галебови и слични „непожељници“, становници у нашим градовима и зато морамо заједно пронаћи начин да коегзистирамо – поручује Херцег.

 

ПИШЕ: Ивана Перић, Нада