Добри дух ФЕР-а

Пролетно сунце таман је ове године први пута заграктало кад сам, шетајући Јаруном, угледала накићену школску плочу, на њу прислоњен бицикл, а испред њега човека који нешто здушно објашњава и камеру која га снима. Човек је затим по плочи кредом исписао разнолике математичке знакове. Застала сам, подбочила се на оближње стабло да чујем ко је и шта то говори. Испало је да је човек професор по струци и да се зове Мерван Пашић. Да будемо прецизни, редовни је професор Завода за примењену математику на загребачком Факултету електротехнике и рачунарства (ФЕР). Откако је лани почела пандемија, велик део наставе на факултетима попримио је онлајн облике, а Пашић је управо на Јаруну изводио један облик такве наставе. Много је оправданих замерки на такав тип учења и поучавања, али неки су их професори и професорице настојали ублажити и умањити, адаптирајући се креативно, па чак и ентузијастично, на новонастале увете.

Такав иновативан приступ онлајн настави пригрлио је и Пашић, па није требало дуго да привуче позорност јавности и скупи пун нарамак позитивних реакција на друштвеним мрежама ФЕР-а. Од почетка пандемије води и редовно ажурира свој ЈуТјуб канал, на којем је у почетку објављивао снимке предавања из учионице, како би студенти и студентице могли поновити градиво пре испита. С временом је такво градиво запањило и шири круг људи, случајне намернике и луталице опчињене математиком и човеком који о њој занесено говори.

Уз редовиту је наставу Пашић одлучио почети снимати и видео-дела понављања градива на различитим локацијама у Загребу, али и ван тога града. Снимати није престао ни током божићних и новогодишњих празника, па је у њима посебно празнично расположен, а одећу му красе божићни модни додаци. Изазов преношења знања студентима у новим условима, али и задржавања живог и живахног људског контакта кроз технологију, оберучке је прихватио, премда му је досад такво подучавање било потпуна непознаница. Прича нам како до пре коју годину, две, није нити знао шта је снимање, како се то ради за ЈуТјуб и је ли уопште могуће пренети преко видео-снимака позитиву која постоји на предавањима уживо.

– Идеју за снимање предавања су ми дали моји студенти. Боље речено, натерали су ме, јер смо након четири недеље уживо наставе у летном семестру 2019./20. морали сви ићи у локдаун. Због тога сам лани у априлу кренуо са снимањем предавања у празним дворанама ФЕР-а, претварајући се да су дупком пуне, као на предавањима уживо – објашњава нам Пашић почетак своје ЈуТјуб каријере. Недуго након тога, своју је плочу одлучио изместити на Јарун.

– Још сам као студент, а поготово после као математичар и научник, обожавао читати и писати математику у природи. На Максимиру, Јаруну, Сљемену и уз обалу нашег мора. Но будући да сам често на бициклу и као такав сам бициклирао по Јаруну, још много година пре сам уочио изврсну плочу за писање у парку за децу на отвореном, на јужном делу Јаруна. Тад сам одлучио нешто подузети и скренути пажњу студентима на то да, ако већ не можемо учити на ФЕР-у, онда то можемо било где другде на отвореном, па макар и по хладноћи и киши на магловитом Јаруну. А будући да је Јарун симбол вежбања духа и тела на отвореном, није се било тешко одлучити где снимати – прича Пашић.

Његова су предавања постала нека врста симбола неодустајања, конструктивне позитиве, проналажења мало простора за дисање и инспирацију учења у загушујућим, тешким и за многе пасивизирајућим околностима.

У једном од новијих овојесенских видеа Пашић тако уз пропратне звукове пијанина објашњава лимес низа на примеру песме Антуна Густава Матоша, док седи уз кип Матоша на клупи на Стросмаyеровом шеталишту. „У Матошевом сонету Лакрдијаш 14 је стихова који су потрпани у четири строфе по принципу 4-4-3-3. Не знам јесте ли приметили низ стихова који описују особине лика, а у лимесу је управо тај лик. То је као кад имамо низ рационалних бројева, а лимес тог низа је онда ирационалан. Низ је у једном скупу, а лимес у другом. Овде, које ли случајности, управо лимес, а то је Петрица Керемпух, јест ирационалан лик из истоимене баладе Мирослава Крлеже„, објашњава у видеу.

Да су његове снимке популарне, говоре и бројке – многе имају више од хиљаду прегледа. Од почетка пандемије снимио их је 60-ак, а како је време пролазило, тако су се мењали атмосфера и окружење на снимцима. Није при том математици привукао само студенте који снимке гледају, него је својим јавним предавањима запањио и бројне случајне пролазнике током самих снимања.

– Много пута су ме запиткивали пролазници. Не привлачи их само математика, него и декорација плоче с плишанцима, која је привукла пажњу многих. Ево неколико примера. Будући да се плоча налази у малом дечјем парку на отвореном на јужном делу Јаруна, онда њега посећују и родитељи с малом децом. Једном је једна мама узвикнула свом мужу и својој кћеркици: „Гледајте на плочи, па то су интеграли функција, ја сам их растурала кад сам била на Економском факсу!“. Или, један тата је са сином чекао да завршим са снимањем предавања, да би си узели за успомену једног плишанца који је висио поред плоче, као моја декорација том предавању. Тај се плишанац јако свидио његовом сину. Дао сам му два таква – говори Пашић.

Да су његови студенти и студентице посебно одушевљени, потврђује и то да су га након јарунске серије предавања, коју је објавио на свом каналу, масовно наговарали да почне снимати и на другим локацијама.

– Наговарали су ме да почнем снимати и на Сљемену, у снежним, висинским уветима, те у летном семестру уз обалу нашег мора. То сам ја и учинио. На Сљемену сам, у комбинацији с Јаруном, за потребе зимског семестра 2020./2021. снимио целу серију предавања „Матхс & Натуре“ и објавио на ЈуТјуб више од њих 16, а посебно се истакнуло предавање „04-1-Матхс & Натуре“, које је снимано под снегом од пола метра, који је пао ноћ пре снимања – препричава професор.

Не било му тешко, за потребе летног семестра, Пашић је снимио нову серију предавања „Наше Море“, која садржи 13 предавања на Јадранској обали: пет на плажи у Сукошану, поред античке луке Барбир, пет на плажи у Бибињу те три на отоку Муртеру. Овакав га рад испуњава и радује и за њега су, каже, природа и математика неминовно повезане.

– За мене је математика слобода егзактног изражавања. С друге стране, у природном се окружењу, као што су дрвећа, планина или море, осећам потпуно слободно, и духовно и ментално. Веза између математике и природе је, дакле, слобода – закључује Пашић.

У посебно тешким условима пандемије, свој је слободарски дух Пашић очувао и наставио ширити, и то је веројатно најважнија и најлепша лекција коју један професор уопште може поделити и подарити.

 

ПИШЕ: Ивана Перић, Нада