Фали нам мрака

25.07.2022., Zagreb - Generalna proba otvaranja Peljeskog mosta. Peljeski most, najveci infrastrukturni projekt u novijoj hrvatskoj povijesti 26. srpnja ce biti pusten u promet. Na mostu se susrecu Rimceva Nevera i automobil kojim upravlja Niko Pulic. Photo: Igor Kralj/PIXSELL

На астероиду 329, најмањем планету на којем се Мали Принц нашао, на којем није било ни кућа ни других становника, само је један нажигач уличних светиљки сваке минуте бесомучно гасио и палио светло. На питање зашто то чини, одговорио је да то ради по налогу. Не зна се којем, само да се налог није променио унаточ томе што се планета сваке године све брже окреће: „Некоћ је то било разумно. Гасио бих ујутро и палио навечер. Имао сам остатак дана за одмор, остатак ноћи за сан… И сада, кад се планета окрене једном у минути, немам више ни трен одмора. Палим и гасим једном у минути!“ У непрестаном и заслепљујућем титрању светиљки ноћ је загађена огромном количином светла. Иако се Земља, за разлику од Сент-Егзиперијева астероида, окреће истим темпом данас као и пре 150 година, ноћ је с индустријском револуцијом, урбанизацијом и омасовљењем плинске, а затим и електричне расвете кренула узмицати пред унедоглед продуженим радним даном, као и унедоглед продуженим потицајем на конзумацију садржаја и информација.

На мапама светлосног загађења, које приказују количину уметног светла емитованога на ноћно небо, како показују подаци које је 2016. прикупио истраживачки тим под водством Фабија Фалхија, чак трећина човечанства, међу којима је 60 посто становника Европе и готово 90 посто становника Северне Америке, не може видети и питање је ли икада видела Млечни пут. Добро је ако у овим уветима уопште види ишта осим трага избледеле месечине. Прича сачувана у медијским извештајима каже да су, након прекида опскрбе електричном енергијом услед потреса који је задесио Лос Анђелес 1994., људи махом називали надлежне службе указујући забринуто на „сребрнасти облак“ који је распарао небо; тај облак био је Млечни пут који се након дуго времена на њему могао разазнати. У класу 7 према Бортлеовој лествици светлоснога загађења, где је ноћно небо замагљене, сивкасте боје, с једва, ако уопште заметним Млечним путем, спадају и Загреб и Сплит. Ретко сачувана уточишта тамнога неба у Хрватској могуће је пронаћи, како показује анализа Жељка Андреића и Корада Корлевића с групом аутора из 2011., на отвореном мору, отоцима и на понеким местима у Лици и Горском котару.

– До светлоснога загађења долази због нерационалне и неодговорне употребе расвете. Светиљке су густо распоређене једна уз другу, у незнатним размацима, па и с три светиљке на једном ступу, тамо где би сасвим била довољна и једна. Шеталишта, тргови и улице врве вишком расвете, декоративним и рекламним светлом, чак и у слабо насељеним руралним подручјима, осветљавајући скоро сваки козји пут – појашњава Борис Штромар из Астрономскога друштва Бескрај и Удружења за заштиту ноћнога неба Наше небо.

Радно време нажигача у књизи који нема починка одражава нестабилност граница између дана и ноћи у организацији рада и одмора. Та је нестабилност осетна од средине 19. века с инфраструктурном и технолошком модернизацијом расвете, која је, надвладавајући Сунце и месечину, задржавала раднике све дуже у творничким или кућним пословима отуђујући време за предах и доколицу. Више осветљености омогућило је пролонгирање производње и самим тиме згртање вишка рада у задацима на радном месту, посебно погодујући флексибилизацији раднога времена, као и прековременом, несигурном и повременом раду. Капитал у извлачењу додатнога рада застаје само на времену потребном за опоравак и регенерацију радне снаге, времену толико суженом да је одгурнуто што дубље у ноћ, с прањима и пеглањима након 22 сата или касноноћним припремама ручка за сутра. Блештеће рекламе, ужарене улице и дигитални уређаји пролонгирали су, исто тако, и могућност потрошње. У дану прогутаном радом, оптерећујући очи и мисли маркетиншки индукованим жељама, понудили су накнаду дневнога одмора украденим временом за читање или гледање серија у који глуви сат ноћи.

У надраживању будности и продуктивности, штетни ефекти претеране употребе светла не смањују се пуком контролом потрошње електричне енергије јер на свакодневно функционисање и околиш, упућује Штромар, утиче и врста расвете.

– Скривањем иза уштеде електричне енергије на многим се местима уграђује интензивна ЛЕД расвета температуре боје светлости од 4000 до 6000 К. Висок удео светлости плавога спектра који ЛЕД исијава опонаша дање светло нарушавајући циркадијски (биолошки) ритам и људи и животиња с бројним здравственим и околишним последицама – каже Штромар.

Губитком мрака смањује се концентрација мелатонина у телу, чиме се повећава и ризик од неких врста рака, међу њима и рака дојке, а са светлосним загађењем повезује се и развој депресије, анксиозности и дијабетеса.

– Морске корњаче прате одсјај месеца како би стигле с блискоисточних и афричких обала у Јадранско море, но загубе се и озледе дезоријентисане светлом лампи. У градовима птице суочене са заслепљујућим светлом и нарушеним путевима миграције угибају сударајући се са зградама и прозорима. Светлосно загађење погубно делује и по свице, лептире, бумбаре и бројне инсекте – говори Штромар, осврћући се и на испразност изјаве Хрватских цеста да је недавно отворени Пељешки мост 55 метара изнад разине мора и да зато екстензивна осветљеност не може утицати на животињски и биљни свет.

Иако Закон о заштити од светлоснога загађења тражи да на заштићеним подручјима корелирана температура боје светлости не сме прелазити 2200 К, вредност мегаломанске расвете којом је пресвучен Пељешки мост у резервату природе Малостонски залев и Мало море сеже и до 3000 К.

– У три године од доношења Закона, расвета се могла прилагодити и уштедети при том на накнадним заменама, али у интересу расветне индустрије није рационално покрити неко подручје, него свако толико интервенисати понудом нових расветних производа на којима је могуће зарадити – примећује Штромар.

Почетком 2020. загађено је и небо на Петровој гори, једном од два међународна парка тамнога неба у Хрватској (уз даруварски Врани камен), где се годинама организиују астрономска посматрања. Тада је фирма Одашиљачи и везе поставила 60-ак метара висок одашиљач затирући поглед снажним осветљењем. Заштита ноћне таме, као и воде и зрака, тражи контекстуализацију проблема у разлагање околишних политика и капиталистичке економије. На локалној разини, уз уклањање сувишне расвете, смањењу светлоснога загађења могу допринети сејалице жућкасте или наранџасте температуре испод 3000 К. Лампе би требале бити усмерене на површину коју осветљавају тако да се светлост не распршује изнад хоризонта неба и не удара о прозоре.

Ни 1440 сунчевих залазака, колико их је Мали Принц избројио у 24 сата на астероиду 329, не би могло намирити недостатак тишине, мрака и звезданога неба.

– Људи требају знати да се смеју бунити и да се морају бунити јер ако се не бунимо, проблем се неће решити – закључује Штромар.

 

ПИШЕ: Нина Чоловић, Нада