Spoj tradicije i savremenog muzičkog izražaja retko ko predstavlja tako uverljivo kao mlada umetnica Neda Nikolić. Frulašica, doktorandica i koncertna izvođačica već petnaest godina gradi međunarodnu karijeru, spajajući zvuk tradicionalne frule sa novim muzičkim pravcima i istraživačkim radom. Između Srbije i Irske, koncertnih pozornica i akademskih obveza, otvara nove puteve tradicionalnom instrumentu, fruli.

Sa 13 godina je počela da svira frulu. Interesovanje ka plastičnoj blok flauti koju je počela da svira na časovima muzičkog obrazovanja u osnovnoj školi dovelo ju je do nečeg mnogo većeg. Očeva ljubav prema narodnoj muzici inicirala je kupovinu frule i dalje bavljenje muzikom. Ubrzo nakon prepoznavanja njenog talenta, upisala je nižu muzičku školu, nakon čega je nastavila ka srednjoj muzičkoj školi, zatim muzičkoj akademiji, master studijama i, kako kaže, konačno doktorskim studijama koje se trenutno bliže kraju.

– U mom slučaju muzika je postala malo više od posla i karijere, pa samim tim sve što radim i na dnevnoj osnovi jeste nekim delom vezano za muziku. Ona je postala moj posao, karijera, ljubav, glavni cilj, hobi i zanimanje. Pored doktorskih studija, rada na akademiji, i pisanja teze kao primarnih aktivnosti u mom životu trenutno, ostatak vremena provodim nastupajući na festivalima i koncertima i planirajući naredne projekte – govori Neda i dodaje kako ideja uvek ima previše, a vremena nekako premalo.

Prve časove imala je kod jednog od najpoznatijih frulaša naše scene, čika Dobrivoja Doce Todorovića. Nastupanje na manjim i ubrzo većim festivalima širom Srbije pomoglo joj je da upozna mnogo ljudi i ostvari korisne kontakte.

– Kao i svakom mladom frulašu prvi uzor je Bora Dugić. Kao legenda frulaške scene i muzičar koji je pomerio granice, njegova virtuoznost je nešto ka čemu većina frulaša teži. U toku srednje muzičke škole otkrila sam rad i delo Slobodana Trkulja, a ubrzo i zasvirala sa njim na sceni, što mi je bilo ispunjenje tog sna – govori Neda te dodaje kako su stvari za koje vezuje frulu mir, radost, duša, povezanost, Srbija, tradicija, nebo i inspiracija.

Nakon toliko godina na sceni, muzika za nju ima razne oblike. Nekad je, kako kaže, apstraktna, a nekad je izuzetno jednostavna. Trenutno se priprema za nekoliko festivala ovog leta u Leskovcu, Baru i Kotoru, kao i Sarajevu početkom avgusta. U toku godine nastupaće u Nišu, Beogradu, Požarevcu, a krajem godine se nada da će realizovati veliki koncert povodom 15 godina karijere. Pored toga u procesu je i rad na njenom dugo očekivanom albumu, kao i na jednom sjajnom projektu sa irskim muzičarima. Iza brojnih planova, koncerata i novih projekata krije se svakodnevica ispunjena izazovima.

– Iako zvuči da je život na relaciji između dve države interesantan i primamljiv, često je veoma teško. Konstantno putovanje, potpuno različite obaveze i način života, školovanje uz nastupe i koncerte. Drugačiji krug ljudi na dve lokacije takođe ima plus i minus. Dok je lepo imati kontakte, neretko odsustvujem sa mnogih privatnih događaja. Ovakve stvari postale su navika, ali i dalje je teško suočiti se sa ovakvim preprekama – govori Neda Nikolić te dodaje kako je, da bi sve postigla, neophodno imati energije, volje i snage za „rasipanjem“ na više strana.

Prethodne dvije godine imala je priliku gostovati i održati nastupe u nekoliko Srpskih kulturnih centara u Hrvatskoj.

– Nakon nastupa u Osijeku, Glini, Rogoži, Gračacu i Udbini stvarno mogu preneti pozitivne utiske. Svako mesto odiše nekom jedinstvenom atmosferom i dobrodošlicom. Zaista nam je drago kada posle koncerta vidimo koliko lepih utisaka ostaje u publici i koliko znači doneti našu muziku u te krajeve. Puno puta sam nastupala za dijasporu u Evropi i Americi i, iako su uvek drugačija iskustva, ono što je zajedničko jeste jedinstvo koje se oseća kroz muziku i razgovor. Ono nešto što svima fali, pogotovo manjinskim grupama naroda u inostranstvu jeste osećaj nostalgije, prihvatanja i prepoznavanja.

Prema njenim rečima uloga žene na sceni se dosta promenila gledajući samo nekoliko decenija unazad. Status žene ranije nije dozvoljavao njenu prisutnost na sceni i javnim nastupima, što je poznato. Danas je drugačije vreme, žene su više prisutne na tradicionalnoj muzičkoj sceni.

– Feminizam na sceni je česta tema današnjice. Nažalost u Srbiji je situacija takva da i dalje imamo manji procenat ženske populacije koja se bavi tradicionalnom praksom. Zahvaljujući školama frule prisutan je i solidan broj devojčica i devojaka koje se odluče za tradicionalni instrument, ali ipak to opredeljenje kasnije pređe na drugi instrument ili nestane. Vremenom napredujemo i zasigurno je da će biti sve više devojaka. Ipak ono što se ponekad javi jeste upotreba feminizma kroz marketing. Popularniji sastavi sa ženskim izvođačima ili solistkinjama bivaju interesantniji, dok sam ja odrasla sa mišlju da izgled nije važan i da treba svirati onako kako dolikuje originalu na najbolji mogući način. Trenutno smo nekad više u fazi gledanja muzike umesto slušanja, tako da je moja logika uvek bila vežba koja će okarakterisati moje sviranje umesto vizuelne pojave na sceni.

– Lepo je videti da čak i moja generacija utiče već na mlađe generacije devojčica da počnu da se bave tradicionalnom muzikom. Čak i umetnice iz drugih polja muzike mogu uticati na devojke i žene sa Balkana da se oprobaju na ovom polju. Dosta promena je dovelo do boljeg muško-ženskog balansa na sceni, ali težimo ka još boljem statusu i normalizaciji i prihvatanju ženskih izvođača – govori naša sagovornica.

Svirati frulu znači povezati se sa samim sobom kroz tradiciju. To se može desiti i kroz druge detalje, kao što su kombinacije zvukova naše i strane muzike, prikazivanje delova ili motiva naše narodne nošnje kroz odeću. Kombinacija zvuka frule, kako kaže, dobro se pokazala čak i sa elektronikom i drugim žanrovima, i na taj način dobila novu publiku. Istraživanje i kombinovanje je dobrodošlo sve dok se u zvuku i dalje čuju izvornost i koreni. U Srbiji ima nekoliko škola frule za mlade polaznike koje dobro funkcionišu. Izazov je i dalje privući i zadržati mlade ljude u ovom polju, ali svakako da ima ljudi koje se bore za to.

– Danas imamo više pogodnosti nego ranije, pa se i sama uloga društvenih mreža i marketinga može videti kao dobro sredstvo za ličnu promociju, ali i očuvanje tradicije. Ono na čemu bi moglo da se poradi jeste postojanje više prostora za prezentovanje i promociju ove muzike u vidu koncerata i festivala. Na taj način se prenosi ova slika i širim narodnim masama i mladim ljudima koji se možda prvi put susreću sa tim – zaključuje Neda Nikolić.

piše Jelena Mirić