Играчи за раднике

„Молим вас, наставите причати о Светском првенству у Катару. Наставите изражавати своју подршку мигрантским радницима. Навијачи морају причати о томе, новинари морају писати о томе, организације требају то истицати. Играчи поготово. Не говоримо само о Катару, него и о другим међународним турнирима и земљама домаћинима“, написао је недавно фудбалер Тим Спарв, капетан финске репрезентације за „The Players’ Tribune“.

Процењује се да је најмање 6500 мигрантских радника умрло откад је Катар освојио права домаћина Светског фудбалског првенства 2022. године. Многи су радници умрли због лоших радних увета и топлотног стреса, међу њима велик број младих, тек у двадесетим и тридесетим годинама живота, код којих је забележен алармантан пораст смрти од срчаног удара.

Спарв је у свом тексту објаснио како је проблема постао свестан када је у јануару 2019. финска репрезентација ишла на припремне тренинге у Катар. Један од финских репрезентативаца, Рику Риски, одбио је путовати из етичких разлога, што се раније није догађало у репрезентацији. Спарв се тада почео питати зашто би Риски, сада и његов саиграч у ХЈК Хелсинки, одбио наступати и што је то што други играчи пропуштају видети.

„Чини се лудим да сам се, док су мигрантски радници патили, па чак и умирали у Катару, бринуо о игри и удаљености између средине и обране. Но сви ми свој живот стављамо на прво место, зар не? То је природни инстинкт. Стварно мислим да је живот лутрија. Имао сам срећу што сам одрастао у Финској. Радници у Катару раде више сати него ми у нордијским земљама, али нама је далеко лакше изградити добар живот. Добили смо на лутрији“, пише Спарв.

Спарв је позвао друге играче да проговоре о овој теми, да користе своје друштвене мреже, да причају у медијима, да делују у синдикатима. Притом није усамљен у оваквим порукама. Уочи квалификација за Светско првенство фудбалери Норвешке, Њемачке и Низоземске протестовали су због катарског поступања према мигрантским радницима. Низоземска репрезентација носила је мајице с натписима „фудбал подржава промену“, норвешки играчи оне на којима је писало „људска права и на терену и изван њега“, а њемачка репрезентација на терен је изашла у црним мајицама, од којих је свака имала једно бело слово, а заједно су чинила натпис „људска права“.

Пре две године у документарном филму о Катару наратор је био фудбалски тренер и умировљени фудбалер Гарy Невиле, који се, између вожње на девама, шетње пазаром и разговора о доступности алкохола, успео дотакнути и радника који граде инфраструктуру за првенство. У једном тренутку Невиле директно разговара с мигрантским радницима у контејнеру у којем су смештени. Иако филм не посвећује довољно пажње радничкој проблематици, послужио је као први трачак разговора о тој теми према мејнстрим публици.

Овога лета удружења фудбалера разговарала су с удружењима радника како би сазнали више о томе како радници заправо живе и раде док граде велебне стадионе и друге пројекте за надолазеће првенство. Изравни разговори одржани су приликом покретања трогодишње сарадње између глобалног синдиката играча ФИФПРО-а и синдиката „Building and Woodworkers International“ који представља грађевинске раднике. „Знамо да су наша права, права играча, директно повезана с правима радника у Катару“, поручио је тада Алекс Вилкинсон, председник аустралијског синдиката фудбалера, који је играо за аустралијску репрезентацију на Светском првенству 2014. године.

 

Ивана Перић