Једна од милион

NED, UEFA Frauen EM 2017, Niederlande vs Daenemark 20.07.2017, Sparta-Stadion Het Kasteel, Rotterdam, NED, UEFA Frauen EM 2017, Niederlande vs Daenemark, Gruppe A, im Bild Nadia Nadim of Denmark (right) // Nadia Nadim of Denmark (right) during the group A match of UEFA Women's EURO 2017 between Netherlands and Denmark at the Sparta-Stadion Het Kasteel in Rotterdam, Netherlands on 2017/07/20. EXPA Pictures © 2017, PhotoCredit: EXPA/ Focus Images/ Kristian Kane *****ATTENTION - for AUT, GER, FRA, ITA, SUI, POL, CRO, SLO only***** EXPA/ Focus Images/ Kristian Kane

Недавно су свет обишле сцене хаоса на аеродрому у Кабулу, где су се људи очајнички покушавали укрцати на авион који је напуштао Авганистан. Више је људи погинуло у паду с авиона за који су се придржавали са спољне стране, голим рукама. Један од њих био је Заки Анњари, 19-годишњи фудбалер који је играо за младу репрезентацију Авганистана.

Прије 20 година побећи из Авганистана усела је Надиа Надим, која ће касније у животу постати најпознатије име авганистанског фудбала. Након што је Надимин отац убијен, њена мајка продала је све што је породица имала и са четири ћерке отишла на пут, у нови живот према Великој Британији. Набавила је лажне пасоше и пет жена путовало је прво авионом, затим данима стиснуте у утроби мрачног камиона, без хране и воде. Кад је кријумчар напокон отворио врата, није им требало дуго да схвате да нису у Великој Британији, него у Данској.

Породица  је завршила у избегличком кампу, у нади да ће њихов захтев за азил бити позитивно решен. Управо је тамо млада Надим почела играти фудбал, сваког дана, по читаве дане. Непрестано је размишљала о путевима који воде из сиромаштва, из опоре свакодневице избеглиштва. Након неколико година уочили су је скаути и почела је професионално играти за разне клубове. Прво за Б52 Аалборг, затим Фортуну Хјøрринг с којом је дебитирала у Лиги првака, па за Нењ Јерсеy, Портланд Тхорнс, Манцхестер Цитy и од почетка 2019. за ПСГ. У редовима ПСГ-а била је једна од кључних играчица које су довеле до историјског првог освајања титуле првакиња Француске. Ове је године прешла у амерички Рацинг Лоуисвилле.

Надим још увек игра и за данску репрезентацију. Према данском закону о држављанству, иако је од 12 године живота живела у тој земљи и њена породица тамо добила азил, није се могла пријавити за држављанство све док 2006. није напунила 18 година. Кад јој је држављанство коначно додељено 2008., правила ФИФА-е блокирала су је да игра за Данску, јер је требало проћи још пет година пребивалишта у тој земљи након пунолетности. Како то бива у фудбалском бизнису, ствар се средила ван регула и интервенцијом Данског фудбалског савеза правно одељење ФИФА-е направио је изнимку. Тако је Надим постала прва натурализирана Данкиња која је представљала сениорску фудбалску репрезентацију. Последњих 13 година једна је од најважнијих играчица данске репрезентације, а лане је са два гола осигурала победу у гостима против Италије и пласман на УЕФА-ин женски Евро.

Надимин пут према фудбалској слави догађао се паралелно са ригорозним променама која је Данска уводила за избеглице и мигранте. Данска већ дуго има статус домаћина најмањег броја тражитеља азила у Европи, због сталног увођења нових ограничења, попут одузимања имовине избеглицама при уласку у земљу, смањења износа новчане помоћи тражитељима азила и одгађања поновног спајања породица. Дански парламент ове је године усвојио нови закон којим се тражитеље азила по уласку у Данску пребацује у трећу земљу (изван ЕУ-а), у којој се онда обрађује њихов захтеве и пружа (или не) заштита.

Да Надиа Надим није одлична фудбалерка која Данску гура под светла рефлектора, питање је где би уопште сада и била – живела. Не чуди да се уз фудбал образује да буде лекар  по завршетку специјализације за реконструктивну хирургију. Од никог као од оних из зараћених земаља нећете толико често чути да сањају да постану медицинари, да лече људе.

АУТОР: Ивана Перић, Нада