„Кокошарке“ кошарке

Сенда Беренсон Абот била је, уз оснивача кошарке Џејмса Наисмита, највећа пионирка тог спорта и ауторица првог кошаркашког водича за жене. Прва је особа која је увела и прилагодила правила за женску кошарку на Смит Колеџу у САД-у 1899. године. Потакнула је своје ученице да предложе алтернативна правила и различите методе играња како би побољшале игру. На том су се колеџу још 1892. играле прве женске кошаркашке утакмице и то су заправо били почеци кошарке какву данас познајемо. Није познат тачан датум прве утакмице, али једна је студентица у писму мајци у марту 1892. описала нову игру, у којој је циљ убацити лопту у кош противника, као „сјајну забаву“. У првој утакмици као кошеви су послужиле корпе за смеће. На прелазу века кошарка је међу америчким женама постала најпопуларнија спортска игра, а из САД-а се ширила диљем света.

С ове стране Атлантика, кошарка је заживела пар деценија касније. Почетком 1929. године у Загребу је одиграна прва јавна кошаркашка утакмица забележена на подручју Хрватске. У павиљону Загребачког збора у Мартићевој улици утакмицу су тада одиграле хазенашице Грађанског и Академскога спортског клуба. Мало касније те исте године и у Задру је одиграна прва службена кошаркашка утакмица, а 1930. онде је основана и прва кошаркашка организација. Понуђени су курсеви за суце и записничаре, а кошаркашке су се утакмице играле на вањским, бетонским игралиштима. Од самих почетака у Задру су кошарку играле и жене и мушкарци, а Женски кошаркашки клуб Задар основан је 1936. године.

Управо су Задранке пред Божић 1945. отишле у Сплит играти против спортисткиња које су се онде спремале одиграти прву јавну кошаркашку утакмицу, и то на фудбалском игралишту. Прве лопте које су кошаркашице Сплита користиле биле су фудбалске, а први кош била је гурла у дворишту Хајдука. Кошаркашице су углавном тренирале босе, а забележено је и да су им неки дежурни навиривачи добацивали да су „кокошарке“.

Кошарка се, иначе, и другде у свету прво играла с фудбалском лоптом, а лопте израђене искључиво за кошарку биле су смеђе боје. То је била уобичајена боја све до 1950-их када је амерички кошаркаш и тренер Паул Тони Хинкле, у потрази за лоптом која би била уочљивија (како играчицама, тако и публици), у оптјецај увео наранџасту лопту, која је и данас стандардна.

На старом Хајдуковом игралишту кошаркашице Сплита 1945. године су заиграле против Задранки у предигри фудбалске утакмице између Хајдука и московскога ЦДК-а, пред хиљадама гледалаца и гледатељки. Сплићанке су наступиле у саставу: Завагни (капетаница), Царбонини, Ковачић, Гиздавчић, Лучић, Бакић, Матулић и Пркић. За Задар су играле: Калмета (капетаница), Совитти, Бубле, Бајло, Цоцетти, Шимуновић, Ћурковић и Сакара. Победа је на крају отишла у Задар, а Сплиту је остао пробуђени интерес за нову игру, коју су мало касније организовано почели играти и мушкарци.

Крајем 1940-их одиграна је и прва кошаркашка утакмица у Огулину. На игралишту које се налазило на улазу до трибина садашњег стадиона НК Огулин, кошаркашице Огулина заиграле су против оних из Делница. Забележено је да су се пре утакмице девојке пресвукле у оближњој дрварници, а с те утакмице постоје и две фотографије, које су уједно и први сачувани фото материјал о кошарци у Огулину. Током 1949. године одиграно је више кошаркашких утакмица и у женској и у мушкој конкуренцији у Карловцу, Дуга Реси, Реци и Госпићу. „Кокошарке“ су кошарку пронеле по читавој земљи.

 

ПИШЕ: Ивана Перић, Нада