Rent a башту

Седите дубоко заваљени у свом наслоњачу из којега, преко рачунара или телефона, пратите како расту ваше парадјзи, тиквице или блитва. Кад је поврће спремно за бербу, добијате обавештење. Оно што стоји  пред вама није позадина некад популарне рачунарске игрице ФармВил која симулише фарму, него веб-апликација Грунтека, недавно покренутог пројекта који становницима града Загреба омогућава изнајмљивање врта, праћење радова и, у коначници, уживање  у еколошки узгојеним плодовима.

Грунтек се простире на површини од 22 хектара, а налази се у Прокљуванима крај Чазме, што је сат времена вожње од главног града. Једна успешна сезона је иза њих, а у току су припреме за надолазећу. Како нам је објаснила Маринка Тадић, водитељка маркетинга и комуникација, следеће ће сезоне урбани вртлари моћи бирати између два пакета „Заједнички врт“,  у којем се на заједничкој парцели сади и обрађује поврће више корисника, те „Мој врт“, који доноси више персонализованих могућности, укључујући одабир поврћа и назив саме баште.

– Тренутно се може унајмити башта, а ми ћемо са садњом почети у пролеће. Прве кашете очекујемо  у  мају, а оне најбогатије су, наравно, средином лета и  можда  пред крај јесени, кад стиже  батат – најављује Тадић.

Свака башта на Грунтеку надзире технолог, а обрађује тим пољопривредника. Кориснике се уредно обавештава о целом процесу, а када крену прве бербе, нуди им се опција брања плодова из баште или достава на кућни праг. Тадић каже да овим пројектом желе створити урбане пољопривреднике који путем својих уређаја могу управљати вртовима.

– Они су заправо баштовани без мотике – говори она.

Идеја дигиталног врта настала је током пандемије коронавируса, када је предузеће које стоји иза Грунтека тешко пословало. Уместо наутике, одлучили су се бацити у други сектор, пољопривреду. Тадић каже да су успели осмислити „зелено решење које спаја дигиталну, модерну пољопривреду с урбаним живљењем“.

Иако је дигитално баштованство осмишљено за људе који желе узгајати властито поврће, а за то немају превише времена, Тадић истиче да се корисници често пожеле укључити у рад Грунтека, кроз бербу или учествовање на различитим радионицама. Дакле , није само ствар у томе да свако обрађује своју башту, већ постоји и снажан социјализацијски и едукативни момент.

– Желимо створити одрживу будућност и заједницу која у свему томе  функционише. Људи су се прилагодили једни другима. Ако две особе беру из своје баште, а неко има премало парадајза,  други  превише, онда  са  комшијом подели своје плодове. А што се тиче активности на Грунтеку, то су радионице или едукативна предавања – објашњава Тадић.

На тим се радионицама учи о рециклирању, еколошкој пољопривреди, али и припремању хране. Велики део Грунтекове заједнице чине вегетаријанци и вегани,  чија се прехрана базира на поврћу,  те породице с децом, које желе бити сигурне у еколошко порекло хране на свом столу. У последње време, посебно у урбаним срединама, уочљив је тренд „направи сам“, па се грађани све чешће одлучују за израду предмета или обраду прехрамбених производа за личну употребу у кућној радиности – од зимнице, пекмеза и сокова, преко узгоја зачинског и другог биља, до израде сапуна – при чему је посебан нагласак на здравом  и одрживом  начину  живота. Тадић , међутим, верује да није реч само о помодарству.

– Мислим да се у задњих десетак година  доста променила свест људи око тога одакле долази наша храна и чиме се ми то заправо хранимо. Приметили смо да су наши клијенти у потпуности освештени  о  тренутном  стању  и да баш размишљају о одрживој будућности и о томе шта ће остати иза њих – напомиње она.

Оно на што модерни Грунтовчани обраћају посебну пажњу је еколошки узгој поврћа. У својим баштама не користе вештачка гнојива и пестициде, те  траже природне начине решавања штетника и корова. То , каже Маринка Тадић, троши Грунтовчанима огромну количину времена. Но открила нам је и да однедавно имају нове помоћнике.

– Помажу нам и маце које смо добили од два удружења из Загреба. Оне нам заправо служе као чистачи на Грунтеку, хватају мишеве и остале штеточине који би нам могли уништити поврће.

Уз то, пази се и да све поврће које је настало  не буде одбачено  те га се  прода или  донира, а сав отпад од пропалих биљака користи се као компост или даље у преради земље како би осигурали да је земља што богатија. Еколошки узгој је за нас доста захтеван. Тешко је решити неке проблеме који се иначе у традиционалном  пољопривредном  узгоју решавају врло лако – говори Тадић.

Министарство пољопривреде истиче да се у Хрватској бележи „значајан тренд раста еколошких пољопривредних субјеката као и површина под еколошком пољопривредном производњом“. Према подацима Министарства, 2013. године у еколошкој производњи било је 40.660 хектара земље, што чини удео од 2,6 посто у укупно кориштеним пољопривредним површинама. До 2019. године та је површина нарасла на 108.169 хектара,  што је 7,2 посто од укупно кориштених пољопривредних површина. Но то и даље за многе није задовољавајуће. На разини Европске Уније, у 2019. години, чланица с највећим уделом пољопривредних површина које се користе за еколошки узгој била је Аустрија, с 26,1 посто, док је просек Уније 8,1.

Прошле године Европска комисија донела је стратегију за одрживу храну названу „Од фарме до вилице“ у којој се  органску храну спомиње као кључни сектор за постизање прехрамбених амбиција Европског зеленог плана. Комисија је као циљ дефинисала да „најмање 25 посто пољопривредног земљишта ЕУ-а буде под еколошком пољопривредом“ до 2030. године. Колико ће се поједине чланице, укључујући и Хрватску, томе прилагодити,  тек  остаје  за  видети.

Истовремено , за домаће пољопривреднике који обрађују велике површине земље, а који су ионако у незавидној ситуацији јер им свако мало прете природне непогоде, то би значило потпуни заокрет који није јефтин нити једноставан. Тадић такођер тврди да је такав начин производње још увек слабо заступљен:

– Једноставно, еко узгој се можда људима чин превише захтеван и тражи доста знања и разумевања природе.

Што се тиче Грунтекових планова за идућу годину, каже да желе повећати број најмова башти, односно заједницу урбаних баштована. Дугорочно , план је да Грунтек с годинама расте и да се шири идеја одрживости.

– Када  попунимо Грунтек који је поред Чазме,  планирамо се ширити даље, можда по Хрватској или негде у иностранство.  Имамо велике планове и надамо се да ћемо их моћи остварити – закључује Маринка Тадић.

ПИШЕ : Ања  Владисављевић, Нада