Sedite duboko zavaljeni u svom naslonjaču iz kojega, preko računara ili telefona, pratite kako rastu vaše paradjzi, tikvice ili blitva. Kad je povrće spremno za berbu, dobijate obaveštenje. Ono što stoji pred vama nije pozadina nekad popularne računarske igrice FarmVil koja simuliše farmu, nego veb-aplikacija Grunteka, nedavno pokrenutog projekta koji stanovnicima grada Zagreba omogućava iznajmljivanje vrta, praćenje radova i, u konačnici, uživanje u ekološki uzgojenim plodovima.
Gruntek se prostire na površini od 22 hektara, a nalazi se u Prokljuvanima kraj Čazme, što je sat vremena vožnje od glavnog grada. Jedna uspešna sezona je iza njih, a u toku su pripreme za nadolazeću. Kako nam je objasnila Marinka Tadić, voditeljka marketinga i komunikacija, sledeće će sezone urbani vrtlari moći birati između dva paketa „Zajednički vrt“, u kojem se na zajedničkoj parceli sadi i obrađuje povrće više korisnika, te „Moj vrt“, koji donosi više personalizovanih mogućnosti, uključujući odabir povrća i naziv same bašte.
— Trenutno se može unajmiti bašta, a mi ćemo sa sadnjom početi u proleće. Prve kašete očekujemo u maju, a one najbogatije su, naravno, sredinom leta i možda pred kraj jeseni, kad stiže batat – najavljuje Tadić.
Svaka bašta na Grunteku nadzire tehnolog, a obrađuje tim poljoprivrednika. Korisnike se uredno obaveštava o celom procesu, a kada krenu prve berbe, nudi im se opcija branja plodova iz bašte ili dostava na kućni prag. Tadić kaže da ovim projektom žele stvoriti urbane poljoprivrednike koji putem svojih uređaja mogu upravljati vrtovima.
— Oni su zapravo baštovani bez motike – govori ona.
Ideja digitalnog vrta nastala je tokom pandemije koronavirusa, kada je preduzeće koje stoji iza Grunteka teško poslovalo. Umesto nautike, odlučili su se baciti u drugi sektor, poljoprivredu. Tadić kaže da su uspeli osmisliti „zeleno rešenje koje spaja digitalnu, modernu poljoprivredu s urbanim življenjem“.
Iako je digitalno baštovanstvo osmišljeno za ljude koji žele uzgajati vlastito povrće, a za to nemaju previše vremena, Tadić ističe da se korisnici često požele uključiti u rad Grunteka, kroz berbu ili učestvovanje na različitim radionicama. Dakle , nije samo stvar u tome da svako obrađuje svoju baštu, već postoji i snažan socijalizacijski i edukativni moment.
— Želimo stvoriti održivu budućnost i zajednicu koja u svemu tome funkcioniše. LJudi su se prilagodili jedni drugima. Ako dve osobe beru iz svoje bašte, a neko ima premalo paradajza, drugi previše, onda sa komšijom podeli svoje plodove. A što se tiče aktivnosti na Grunteku, to su radionice ili edukativna predavanja – objašnjava Tadić.
Na tim se radionicama uči o recikliranju, ekološkoj poljoprivredi, ali i pripremanju hrane. Veliki deo Gruntekove zajednice čine vegetarijanci i vegani, čija se prehrana bazira na povrću, te porodice s decom, koje žele biti sigurne u ekološko poreklo hrane na svom stolu. U poslednje vreme, posebno u urbanim sredinama, uočljiv je trend „napravi sam“, pa se građani sve češće odlučuju za izradu predmeta ili obradu prehrambenih proizvoda za ličnu upotrebu u kućnoj radinosti – od zimnice, pekmeza i sokova, preko uzgoja začinskog i drugog bilja, do izrade sapuna – pri čemu je poseban naglasak na zdravom i održivom načinu života. Tadić , međutim, veruje da nije reč samo o pomodarstvu.
— Mislim da se u zadnjih desetak godina dosta promenila svest ljudi oko toga odakle dolazi naša hrana i čime se mi to zapravo hranimo. Primetili smo da su naši klijenti u potpunosti osvešteni o trenutnom stanju i da baš razmišljaju o održivoj budućnosti i o tome šta će ostati iza njih – napominje ona.
Ono na što moderni Gruntovčani obraćaju posebnu pažnju je ekološki uzgoj povrća. U svojim baštama ne koriste veštačka gnojiva i pesticide, te traže prirodne načine rešavanja štetnika i korova. To, kaže Marinka Tadić, troši Gruntovčanima ogromnu količinu vremena. No otkrila nam je i da odnedavno imaju nove pomoćnike.
— Pomažu nam i mace koje smo dobili od dva udruženja iz Zagreba. One nam zapravo služe kao čistači na Grunteku, hvataju miševe i ostale štetočine koji bi nam mogli uništiti povrće.
Uz to, pazi se i da sve povrće koje je nastalo ne bude odbačeno te ga se proda ili donira, a sav otpad od propalih biljaka koristi se kao kompost ili dalje u preradi zemlje kako bi osigurali da je zemlja što bogatija. Ekološki uzgoj je za nas dosta zahtevan. Teško je rešiti neke probleme koji se inače u tradicionalnom poljoprivrednom uzgoju rešavaju vrlo lako – govori Tadić.
Ministarstvo poljoprivrede ističe da se u Hrvatskoj beleži „značajan trend rasta ekoloških poljoprivrednih subjekata kao i površina pod ekološkom poljoprivrednom proizvodnjom“. Prema podacima Ministarstva, 2013. godine u ekološkoj proizvodnji bilo je 40.660 hektara zemlje, što čini udeo od 2,6 posto u ukupno korištenim poljoprivrednim površinama. Do 2019. godine ta je površina narasla na 108.169 hektara, što je 7,2 posto od ukupno korištenih poljoprivrednih površina. No to i dalje za mnoge nije zadovoljavajuće. Na razini Evropske Unije, u 2019. godini, članica s najvećim udelom poljoprivrednih površina koje se koriste za ekološki uzgoj bila je Austrija, s 26,1 posto, dok je prosek Unije 8,1.
Prošle godine Evropska komisija donela je strategiju za održivu hranu nazvanu „Od farme do vilice“ u kojoj se organsku hranu spominje kao ključni sektor za postizanje prehrambenih ambicija Evropskog zelenog plana. Komisija je kao cilj definisala da „najmanje 25 posto poljoprivrednog zemljišta EU-a bude pod ekološkom poljoprivredom“ do 2030. godine. Koliko će se pojedine članice, uključujući i Hrvatsku, tome prilagoditi, tek ostaje za videti.
Istovremeno, za domaće poljoprivrednike koji obrađuju velike površine zemlje, a koji su ionako u nezavidnoj situaciji jer im svako malo prete prirodne nepogode, to bi značilo potpuni zaokret koji nije jeftin niti jednostavan. Tadić također tvrdi da je takav način proizvodnje još uvek slabo zastupljen:
— Jednostavno, eko uzgoj se možda ljudima čin previše zahtevan i traži dosta znanja i razumevanja prirode.
Što se tiče Gruntekovih planova za iduću godinu, kaže da žele povećati broj najmova bašti, odnosno zajednicu urbanih baštovana. Dugoročno , plan je da Gruntek s godinama raste i da se širi ideja održivosti.
— Kada popunimo Gruntek koji je pored Čazme, planiramo se širiti dalje, možda po Hrvatskoj ili negde u inostranstvo. Imamo velike planove i nadamo se da ćemo ih moći ostvariti – zaključuje Marinka Tadić.
piše Anja Vladisavljević