Шест ракова мање

Ко би пропустио шансу да заштити своје дете од рака? Према истраживању из 2018., чак сваки трећи родитељ никад није чуо да је у Хрватској доступно бесплатна вакцина против хуманог папиломавируса (ХПВ) за ученике и ученице осмих разреда основне школе. Истраживање Града Загреба, проведено у сарадњи с Наставним заводом за јавно здравство „Др. Андрија Штампар“, доноси још гори податак – сваки други родитељ не зна да ХПВ може узроковати чак шест врста рака код жена и мушкараца: грлића, усне шупљине и ждрела, роднице, стиднице, ануса и пениса те полне брадавице.

Пренесено на свакодневни живот, ови резултати значе да ће рака врата материце, најчешће и најпогубније посљедице ХПВ-а, у будућности и даље једнако бити, јер шира примена вакцине у Хрватској тек треба стасати. Скупину хуманих папиломавируса чини више од 200 типова вируса, од којих приближно 40 врста може заразити аногенитално подручје мушкараца и жена, дакле већину полно активних особа.

У Хрватској годинама, ако не и деценијама, важи податак да готово свакога дана једна жена оболи од рака грлића, а сваки трећи дан једна умре од посљедица злоћудне болести које је проузроковао ХПВ. Црне статистике се континуирано понављају широм планете, осим у неким земљама, примерице у Аустралији. Тамо је ова болест заступљена са само 1,1 посто, и то захваљујући примени вакцине у последњих 15 година.

Чари савремене медицине и фантастичних научних достигнућа доступне су и код нас већ десет година. Међутим, ширење свести о значају вакцине против ове врсте рака, као и пука информација да се бочице деветвалентне вакцине Гардасил 9 налазе у оближњим здравственим установама, још увек се тешко пробијају до свих родитеља и деце којима је ово вакцина намењено. Када је реч о заштити од ХПВ-а, родитељи су незаобилазна карика, јер је имунизација препоручена у преадолесценцији.

Студент Медицинског факултета у Загребу Марко Гангур, уједно и координатор јавноздравственог едукативног пројекта „Буди мРАК“, заједно с колегиницама и колегама обилази основне и средње школе где у току једног школског сата едукују ученике и ученице о ХПВ-у. У разговору за Наду појашњава како изгледа један њихова посета деци.

– У школском сату едукатори играју „кахут“ квиз с ученицима. Квиз се састоји од десет питања, сва су везана за ХПВ: што је то, како се преноси, што узрокује. Тај квиз нам помаже да сазнамо колико су ученици упознати с тематиком. Након квиза, мРАК едукатори уз помоћ презентације говоре о ХПВ-у. По завршетку презентације, едукатори поновно одиграју квиз с ученицима, исти као и на почетку сата, како би добили повратну информацију што су ученици научили – говори Гангур.

Најважније што желе пренети ученицима, али и целој јавности путем различитих кампања, је превенција инфекције ХПВ-ом. Примарна превенција обухвата здравствени одгој и вакцинисање, а секундарна превенција се односни на организовани преглед (енгл. screening) жена на карцином грлића, Папа-тест.

Такођер, важно је разбити стигму да је ХПВ искључиво, или у већини, „женска“ болест, како се често зна чути. Наиме, код мушкараца је чак већа учесталост инфекције ХПВ-ом него код жена, али се код мушкараца ређе манифестује. Зато што су мушкарци битан фактор у ширењу ХПВ-а, подједнако је важно заштити и дечаке и девојчице у раној доби.

Будући да је у непосредном контакту с децом и родитељима, питамо Марка да ли се помало мења свест о томе колико ХПВ може бити опасна болест, а вакцина учинковита.

– Рекао бих да се свест мења и да се пуно више прича о том проблему. Главни разлог је континуирана едукација и разговарање о овој теми. Наиме, вакцина је у Хрватској доступна од 2007. године, но тек уназад пар година резултати вакцинисања се значајно побољшавају. У школској години 2020./2021. око 40 посто ученика средњих школа вакцинисало се против ХПВ-а. Конкретно, две дозе примило је 38 посто ученица и 24 посто ученика у средњим школама, а једну дозу 39 посто девојчица и 27 посто дечака. У 2019./2020. години вакцинисано је 20.800 ученика основних школа, а у школској години 2020./2021. цепљено је 26.400 – објашњава Марко Гангур.

Раст броја вакцинисаних против ХПВ-а је охрабрујући, но на примеру тренутне пандемије коронавируса знамо да је за општу вакцинисаност потребно преко 90 посто популације. Исто важи и за сузбијање полно преносивих болести, односно вируса, од којих је ХПВ најчешћи.

У јануару, месецу борбе против рака грлића материце, лепе вести стижу и из Србије. Током 2022. биће омогућено вакцинисање девојчица и дечака против ХПВ-а о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, саопштено је с Института за јавно здравље Србије Милан Јовановић Батут.

На основу најновијих процена за 2020. годину, жене у Србији се са стопом оболевања од 23,3 на 100.000 становника налазе на петом месту у Европи, после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Наша саговорница Марија Ратковић, теоретичарка и активисткиња, не припада медицинској струци, али је својим дугогодишњим, педантним и ширим приступом проблему – наглашавајући да је здравље класна привилегија – борбу за доступну вакцину у Србији подигла на вишу разину. Неуморним давањем интервјуа и снимањем „сторија“ за Инстраграм, она свакодневно користи прилику да путем свих доступних платформи говори о ХПВ-у. Марија је крајем 2019. покренула петицију „Хоћемо доступну заштиту од рака за све“, стога не чуди да многи људи задњих дана честитају баш њој.

Главна окосница њеног активизма је подсећање да вакцинисање против ХПВ-а нипошто није индивидуална ствар, већ да је то питање јавног здравља. Сматра да је државни, готово па сигурносни проблем када се годишње разболи 1200 жена и непознат број мушкараца.

– Јавни је проблем када само у једној болници у Београду 1000 жена годишње остане без материце. Зато нема потребе да се упире прст ни у једну особу зашто није бринула, зашто није отишла лекару, зашто се није вакцинисала. Како су то друштвени проблеми, друштво треба и да их решава, да омогући да се што јефтиније што већи број људи заштити – појашњава Ратковић.

Секс је сам по себи табу тема у патријархалним срединама у каквим углавном живимо. Информисање о ХПВ-у тако нужно води у причу о односима, док се имунизација препоручује у раној доби детета, рекло би се – онда када је „непримерено“ причати о полним односима пред децом. Активисткиња наглашава да не полази баш све из куће, него да се кроз образовање, социјални рад, здравство и медије треба борити за простор говора о сексуалном здрављу.

– Ко ће данас да заштити оне који су вишеструко маргинализовани, ко ће да се обрати девојчицама из руралних средина које одлазак код гинеколога стигматизују, ко ради са ЛГБТ+ заједницом? Ко ће да помогне девојчицама и дечацима са инвалидитетом да брину о репродуктивном здрављу, ко ради са сексуалним радницама и жртвама дечјих бракова или трговине људима, избеглицама и лицима без докумената? Из мог искуства све што је урађено на пољу превенције, учинио је цивилни сектор. Без организација које раде на терену наше државе не функционишу. Мени је зато важно да полако образујемо лекаре, просветне раднике, да сви знају све о последњим научним достигнућима из медицине, а не да јавне личности на телевизији причају о вакцинама. Верујем у систем, не желим да правим паралелну реалност у којој са камиона делимо вакцине или хлеб – поручује Ратковић.

Она има и личну историју у борби против рака грлића материце. Маријино искуство и познанства из периода лечења имају посебну вредност, поготово у домену разбијања свих врсти стигме које постоје, било да је реч о превенцији или лечењу.

– Ни све мајке, баке, сестре, тетке и другарице, које су нажалост умрле од рака грлића материце, нису опаметиле родитеље да почну да причају колико је секс важан и леп, али и пун опасности. Док се на страницама о превенцији прича о ризицима раног ступања у сексуалне односе, мењања великог броја сексуалних партнера, истина је детаљнија: сретала сам у болници жене које су за цео живот имале само једног партнера и које нису разумеле ризике. Ако ХПВ добије 80 посто одраслих сексуално активних људи, то су и наши родитељи, тете, учитељице, лекари, рођаци са села – јасна је Марија Ратковић.

Важно је подцртати да свака сумња у сигурност вакцине против ХПВ-а треба бити отклоњена. Оно је тестирано на учинковитост и примењује се у свим развијеним земљама света.

Некад изнимно скупо вакцина, недостижно нашем стандарду, у вредности између 100 и 150 евра, сада је бесплатно. Марија Ратковић зато поручује да је то најбоља одлука коју родитељи дечака и девојчица могу донети, јер је заштита од рака непроцењив дар.

 

ПИШЕ: Ања Кожул, Нада