Студенти за толерантно друштво

Нимало необично за данашње време, с Изабел Видони  и  Луком Чубрићем, студентима загребачког Правног факултета, разговарали смо преко видео-позива. Осим што су им, као и свим другим студентима, у последње две године активности и обавезе тако изгледале, и студентско-наставничка удружења чији су чланови, оснивала се такође „виртуално“.

– Удружење ЗА-Право је основано на Међународни дан толеранције, 16. новембра 2020. године, у онлајн издању, јер су биле такве околности – присећа се Чубрић.

Пуни назив удружења је „ZA-Pravo LGBTIQА + osoba“, а окупља наставнике и наставнице, те студенте и студентице Правног факултета у Загребу, који „заједнички стварају сигурно, подржавајуће и отворено окружење за студенте без обзира на њихову сексуалну оријентацију и родни идентитет“.

Пандемијске околности нису их омеле да у кратком раздобљу од свог оснивања до данас организују бројне састанке, едукације и окупљања те постигну велику видљивост. Већ су и поносни власници две награде – „Lez of the Jeap“ коју додељује удружење  Збелетрон  и „Жути оквир“ иза које стоје Нешонал Џиографик Хрватска и Адриа Медија Загреб.

Испричали су нам да је потицај за оснивање удружења дошао од изванредне професорице на катедри за социологију загребачког Правног факултета Антоне Петричушић, која је студенте  охрабрила и на крају им препустила самостално вођење организације. Удружење се базира на концепту  геј-стрејт  алијансе који је присутан на америчким колеџима. Алијансе, објашњава  Чубрић, „специфичне су по томе што немају никакве квоте, сви се могу прикључити, без обзира на род или било какво идентификовање – без обзира јесу ли су геј,  стрејт, транс, хетеро и слично“. Таква врста савезништва је новина на домаћој сцени, с обзиром на то да су остала удружења које се баве правима ЛГБТИ+ особа најчешће основане на иницијативу припадника тих заједница.

Поред сарадњи с другим организацијама и бројних активности које су организовали за све заинтересоване, Изабел Видони  истиче једну на коју су јако поносни, а која је намењена искључиво ЛГБТИ+ студентима и студентицама, круг или групу подршке „Queer to queer“ која се састаје једном месечно.

– Правни факултет није изнимка у животу ЛГБТИ+ особа које се с дискриминацијом сусрећу свакодневно. Пошто на нашем факсу, као и на сваком другом, предају професори са својим субјективним ставовима, ти ставови знају изаћи на видело, односно, пропусте их задржати за себе – случајно или намерно. То се људима који нису део ЛГБТИ+ заједнице, примерице студентима који су у дворани, може чинити као нешто безазлено – напомиње Видони.

Додаје и да засад не било случајева директне дискриминације коју је неко пријавио факултету, али не искључује да се ради о страху потенцијалних пријавитељица  или пријавитеља. Стога је један од њихових циљева створити сигурну атмосферу и отклонити такве страхове.

Ни хрватско друштво није, тврди Видони, отворено за ЛГБТИ+ заједницу, а извориште проблема је „генерална необразованост нашег становништва о сексуалној оријентацији, родним идентитетима који су данас, у 2022. години, још увек табу-теме. О њима се ту и тамо нешто чује, највише од погрешних људи“. С тим је повезан и константни страх ЛГБТИ+ особа од неприхватања и одбацивања њима најближих људи.

– Стално је потребно аутовње  које носи са собом ту неизвесност хоће ли те нетко прихватити или не, како ће реаговати. То све утиче на ментално здравље ЛГБТИ+ особа па и на њихове свакодневне обавезе – каже Изабел Видони.

За пример узима изнајмљивање станова које хетеросексуалним паровима углавном не ствара проблеме, док квир  парови помно разматрају требају ли се  аутовати  свом станодавцу или станодавки и какве ће то имати последице.

Зато нису пропустили прилику да у новембру, на Међународни дан изласка из ормара, организују први „Rainbow  Walkway“ испред зграде факултета, односно ректората, како би  јавност још једном освестили о проблемима ЛГБТИ+ особа те „исказали прихватање и подршку различитостима унутар академске заједнице“.

Како је истакнуо Чубрић, на једном од састанака на којему је тема била медијска присутност ЛГБТИ+ особа, приметили су да често ни домаћи медији не доприносе прихватању различитости јер извештавају „јако штуро“.

– Кад упалимо хрватске канале, ретко ћемо видети ишта везано уз то, па чак и геј и лезбејске идентитете који су можда највише мејнстрим од ових свих идентитета, а камоли оне друге, што је поприлично тужно – каже Ћубрић  и додаје да би боља репрезентација заједнице у медијима припомогла њеном бољем прихватању у друштву.

Сложили су се и да је трансфобија  такођер један од проблема овог друштва, а да на њу нису имуне ни организације које себе воле називати прогресивним или феминистичким.

– Не можемо се залагати и хтети укључивост  ако искључујемо  трансродне  особе. На тај начин бришемо све оно за што су се бориле жене и остале ЛГБТ + особе пре нас. Било које организације које искључују  трансродне  и родно варијантне особе јесу  трансфобичне  организације – каже Изабел  Видони.

– Сама историја показује да је већина увек тражила жртве: прво су то биле жене па ЛГБТ-људи па се сад уводи и трансродне  људе. Мало забрињавајуће, не знам што ће бити идуће – надовезује се Лука  Чубрић.

Како су људска права неизоставан део њихове струке, важно им је да њихове колегинице и колеге, будући правници, одветници и социјални радници, они који ће можда и кројити неке будуће правне оквире, буду свесни дискриминације с којом се ЛГБТИ+ особе свакодневно суочавају.

– Јако је битно да се наглашава када је нешто дискриминаторно, и на који начин, јер често то људи не перципирају, у смислу да не препознају категорије дискриминације – каже Чубрић, а обоје додају да ће се правима ЛГБТИ+ заједнице свакако бавити и након завршетка студија.

– Мислим да нам је грађанска дужност да се барем у неком облику бавимо њима – каже Изабел Видони.

– Да, грађанска и политичка, апсолутно. Неовисно о смеру права у којем ћемо бити. Наравно да ме моја струка, моје опредељење у питању правне струке, неће ограничавати у томе хоћу ли политички деловати по питању ЛГБТИ+ права – закључује Лука Чубрић.

 

ПИШЕ : Ања Владисављевић, Нада