Tanja Grgić bi sebe javnosti predstavila kao Romkinju, feministkinju i aktivistkinju posvećenu borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Kao žena koja je lično preživela nasilje, danas snažno podiže glas za one koje još uvek ćute – boreći se za pravdu, osnaživanje i vidljivost svih žena. Ne predaje se, već svakodnevno dokazuje da promene jesu moguće i neophodne.

Predvodi udruženje Uspešne žene Kostolca, fokusirano na borbu protiv nasilja, obrazovanje i stvaranje sigurnog prostora za žene i devojčice. Od 2022. udruženje je koordinirajuća organizacija Romske ženske mreže Srbije (RŽM), koja okuplja preko 30 organizacija širom zemlje. Kroz saradnju sa institucijama i civilnim sektorom realizuju projekte koji osnažuju Romkinje i unapređuju njihov položaj. Kao članice Romske ženske mreže Srbije dale su važan doprinos kroz prvo istraživanje o dečjim brakovima sprovedeno 2022. u Kostolcu koji je na drugom mestu u Srbiji po broju maloletničkih brakova. Na osnovu rezultata, pokrenuta je inicijativa za zakonske izmene – da centri za socijalni rad i sudovi više ne mogu davati saglasnost za dečje brakove. Inicijativa je predstavljena i u Narodnoj skupštini.

Takođe, 2024. organizovan je prvi feministički festival u Kostolcu u saradnji sa Arheološkim parkom Viminacijum. Festival je okupio preko 30 organizacija te bio posvećen Romkinjama. Kao mala organizacija, Uspešne žene Kostolca danas je prepoznata i u feminističkom pokretu, uz podršku mreža kao što su BeFem, udruženje Bibija i Osvit iz Niša.

– Udruženje aktivno sprovodi edukativne radionice, javne kampanje i istraživanja, sa posebnim akcentom na prevenciju ranih brakova, porodičnog nasilja i diskriminacije. Takođe, podstiče žene na uključivanje u javni život i procese donošenja odluka u lokalnoj zajednici – govori nam Tanja Grgić.

Romkinje su često suočene sa predrasudama da su neobrazovane, siromašne, neodgovorne majke ili sklone kriminalu. U stvarnosti, mnoge nemaju pravo da odlučuju o svom telu, obrazovanju, braku ili radu. Unutar zajednice, nasilje se često smatra „porodičnom stvari“, dok većinsko društvo ostaje slepo na njihovu svakodnevicu. Dodatni izazovi sa kojima se Romi u Srbiji susreću je zatvorenost same zajednice, duboko ukorenjeni stereotipi – poput pogrešnog uverenja da su dečji brakovi deo romske tradicije – te visoka stopa napuštanja obrazovnog sistema. Ovi izazovi prema njenim rečima dodatno otežavaju položaj romske zajednice i sprečavaju decu i mlade da ostvare svoje potencijale.

– Rešenja vidimo u sistemskom i koordinisanom delovanju svih relevantnih institucija – od centara za socijalni rad, škola, policije i tužilaštva, do gradske uprave. Posebno je važno da Gradska opština omogući romskoj deci pristup dvogodišnjem predškolskom obrazovanju, čime bi im se olakšalo uključivanje u redovno školovanje, smanjio rizik od ranog napuštanja škole i pružila šansa za ravnopravan početak – govori Tanja.

Brojna istraživanja pokazuju da Romi u Evropi, a posebno na Balkanu, imaju ograničena ili neispunjena prava, a njihova iskustva potvrđuju da u praksi institucije često ne rade dovoljno na primeni zakona. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i lokalne samouprave imaju važnu ulogu u prepoznavanju potreba romske zajednice i u inkluzivnim politikama.

– Umesto da osnažuju građane, njihova uloga se često svodi na puko ispunjavanje socijalnih davanja, bez suštinskog rada na uključivanju Roma u društvo – govori Tanja.

U Srbiji postoje akademski programi koji se bave romologijom, naukom o romskom jeziku, kulturi i istoriji. Univerzitet u Novom Sadu nudi Školu romologije, dok se na ženskim studijama u Beogradu obrađuju teme položaja Romkinja i diskriminacije. Ipak, obrazovanje Roma i dalje prati siromaštvo, diskriminacija i otežan pristup tom sektoru. Mnogi romski učenici ne pohađaju predškolske programe, što doprinosi neravnopravnom startu u školovanju. Strategija za socijalno uključivanje Roma 2016 – 2025. predviđa punu uključenost romske dece i mehanizme protiv diskriminacije.

Feministički kulturni centar BeFem snimio je nedavno film „Uspeh je spasiti jednu ženu“ u kojoj koriste Tanjinu ličnu priču kao centralni element, ali i priče mladih aktivistkinja koje su, kao tinejdžerke, krenule putem kojim je ona hodala. Glavna tema filma je borba protiv nasilja nad ženama i snaga ženske solidarnosti. Proces samospoznaje je ključan za prevazilaženje nasilja i diskriminacije, a svaka žena koja pronađe svoju unutrašnju snagu čini važan korak ka boljoj budućnosti svih žena u društvu.

– Prikazuje se kako smo, suočene sa siromaštvom i nasiljem, koristile obrazovanje i aktivizam kao oružje za promene. Moj lik je centar ovog procesa, ali film se širi na volonterski rad i aktivizam, daje primer žena koje su odlučile da progovore i prekinu ciklus nasilja. Kroz intimne scene koje prate moje emocije i borbe, kao i snimke zajedničke akcije, film simbolizuje oslobađanje i borbu za pravdu – govori Tanja.

– Trenutno ne sarađujemo sa organizacijama iz Hrvatske, ali bih volela da u budućnosti ostvarimo partnerstva, posebno sa onima koje se bave pravima žena i romske zajednice – govori Tanja te dodaje da zajedno možemo biti jače u borbi za prava svih žena, a posebno Romkinja koje su višestruko diskriminisane, kako unutar svojih porodica, tako i od strane šireg društva.

– Njihov put pokazuje da i male organizacije, uz upornost, saradnju i veru u promenu, mogu napraviti velike korake. Obrazovanje daje glas, mogućnost izbora, nezavisnost i snagu da menjamo stvari – najpre za sebe, a onda i za druge. Svaka Romkinja koja se školuje, koja se bori i ostaje dosledna sebi – menja sliku o nama. Neka znaju da imaju pravo da sanjaju, da biraju i da budu ono što žele, bez straha i stida – zaključuje Tanja Grgić.

piše Jelena Mirić