У потрази за шљивом

28.08.2013., Sibenik - Trznica je pred kisu prepuna voca i povrca. Bistrica iz Provica, zaboravljena domaca autohtona vrsta sljive. Photo: Dusko Jaramaz/PIXSELL

Вековна свађа између „нас“, који смо ближи ракији, и „њих“, које више привлачи слатко, завршила је нерешеним исходом. Најгорим за све. Ни ове године, наиме, нема шљива, па неће бити ни уобичајене свађе где ће завршити овај слатки плод – у котлу или лонцу. Статистички подаци касне, али према процени Ђорђа Докмановића, воћара из Горског котара, који већ годинама неуморно обилази просторе Лике, Кордуна и Баније бринући о воћкама, шљива је ове године страдала на чак 70 посто територија Хрватске. Нема је ни за џем ни за ракију. На неким подручјима нема је ни за убрати и појести. Све је похарао мраз па ће се мало ко гостити кнедлама или дан започети шљивовицом.

– Стање је катастрофално. Према мојој процени, око 70 посто подручја Хрватске ове године неће имати шљиве. На подручју Глине и Петриње практички ниједна воћка није остала. У Славонији, посебице у низинама, такођер је све похарано. У Лици су преживеле оне које имају повољну ружу ветрова. Код мене су опстале само шљиве које су ближе селу па имају друкчију температуру или неке посађене на вишим пределима, у правилу оне с каснијим цватом – објашњава Докмановић, истичући да су се као најиздржљивије показале домаће сорте попут бистрице или пожегаче.

Да не цвату рано, терет би издржале и белица и рана мађарка, популарна ранка из песме, али овако за њих нема никакве шансе.

– Пре би хладноћа била до половине трећег месеца, а сада је то раздобље продужено. Воће би заправо преживело мраз, али не може поднети недељу дана хладног времена. Без сумње ћемо морати размислити о новим сортама, попут можда неких немачких шљива које касније цветају. Требамо се прилагођавати – наглашава Докмановић, који у свом воћњаку има више од 130 сорти воћа.

            Мирослав Кускуновић, пољопривредни консултант из агенције Комбинат 1969, објашњава да уз климатске разлоге производња шљива стагнира и због премало плантажних воћњака засађених у правилу са старим сортама.

– Јако се мало улаже у нове технологије узгоја, бербе или прераде. Напросто је нестало интереса за ову производњу, посебице јер су годинама увозници увозили јефтиније, а ипак квалитетне шљиве из регије, па су домаћи произвођачи имали тржишне вишкове које нису могли продати због чега су почели масовно крчити шљивике. Проблем је и то што се из Хрватске масовно исељава и често се догађа да људи који имају шљиве не могу наћи радну снагу која би их брала или сакупљала – говори Кускуновић и такођер саветује произвођачима да промене сорте због климатских промена и више улажу у модерне насаде и технологију.

– Некада је Хрватска имала велике прехрамбене индустрије које су откупљивале шљиве и радиле мармеладе и џемове попут Подравке и других, да би 2000. године, када је склопљен Споразум о стабилизацији и придруживању, отворила тржиште. Након тога се прехрамбена индустрија, због похлепе за профитом, окренула увозу јефтине шљиве, а запоставила сарадњу и домаћу производњу. Генерално, Хрватска има све мању производњу воћа. Један од основних разлога је да сви они силни потицаји који одлазе на село нису стимулативни, него су постали главни кривац за пад производње. То је трагедија хрватске пољопривреде која годишње даје преко осам милијарди куна потицаја, а има вредност производње нешто већу од 19 милијарди куна. Некада је, примерице, почеком 1990-их, вредност пољопривредне производње била преко 30 милијарди куна, и то без потицаја. Хрватска је данас пала на производњу јабука испод 5000 тона, а имамо ораха на 8000 хектара уз производњу од једва 500 тона – тврди Кускуновић.

С друге стране, суседне земље попут Србије те Босне и Херцеговине, па и Северне Македоније и Румуније, успешно развијају производњу те, уз конзумну шљиву, све више пласирају друге производе на бази овог воћа – од ракије, сушених шљива и компота до пекмеза. Суседна Србија производи око 500.000 тона шљива, производња у БиХ креће се од 150.000 до 200.000 тона, док је Румунија такођер на 500.000 тона, при чему су у 2018. имали рекордну производњу од чак 830.000 тона. Подаци Државног завода за статистику за Хрватску показују да је још 2008. године ова производња досезала 48.614 тона, од чега је више од 32.000 тона било за властите потребе у екстензивном узгоју, док су се 2019. произвеле само 9.403 тоне. Последњи подаци за 2020. годину, наставља Кускуновић, говоре да је производња шљива износила 12.639 тона, док се ове године очекује још мање, јер климатски увети нису били добри, што се одразило и на цене па су тако на тржницама у септембру ове године, у односу на лањски септембар, биле више за 19,9 посто и износиле око 11 куна за килограм.

– Србија има традицију производње шљива, а оно што су направили задњих година је да су се окренули преради, сушењу и извозу. Познато је да је Србија један од лидера у пласману суве шљиве, што у Хрватској готово не постоји – закључује Кускуновић.

У квалитету српских производа од шљиве потрошачи су се могли уверити на трећем Међународном оцењивању ракија и ликера одржаном пре две недеље на Агрономском факултету у Загребу, где је прво и треће место са својом шљивовицом препеченицом освојио Лука Перић из твртке Стари Витез с подручја Подгорине у северозападној Србији. Његова стара препеченица из 2001. године освојила је максималних 20 бодова, што се први пут догодило, а један од чланова жирија казао је како је шампионска шљивовица препеченица једна од најбољих које је пробао. Перић каже да је ово први пут да су се такмичили у Хрватској и да нису очекивали тако високу оцену.

– Тајна добре ракије је посвећеност комплетном процесу, од узгајања шљиве до финалног сазревања производа. Традиција бренда „Стари витез“ датира из 1990. Производњу је започео Слободан Перић на свом сеоском имању у општини Крупањ. Таленат, наслеђен од предака, Слободан је пренео на потомке па сам ја као његов син наставио производњу 2013. године. У нашим крајевима што се сорте пожегаче тиче, постоји велики проблем са загађењем околине у последњих неколико година, а шљива пожегача је позната по томе што успева и рађа у изразито чистој природној средини на обронцима планина. Истина је да је наша шампионска шљивова препеченица у рангу са водећим брендовима вискија и француских коњака – објашњава Лука Перић, који своје производе продаје у Србији, Аустрији и Аустралији, а нада се ускоро и у Хрватској.

 

ПИШЕ: Горан Борковић, Нада