Википедија женама

Менсплјенинг је начин на који мушкарац разговара с неким, углавном женом, арогантно и с висока говори о нечему што му је непознато, с погрешном претпоставком да он зна више о тој теми од особе/жене с којом разговара – читамо у једном од новијих чланака на хрватској Википедији. Иако тај поприлично раширен начин понашања различито делује на особе које су му биле изложене или које су га уочиле – од љутње, фрустрације, разочарања или пропитивања властитог знања и способности – ауторица овог текста држала се заданих правила писања и уређивања, приступивши му енциклопедијски и уравнотежено. Дефинисала је појам, објаснила његово порекло и навела критике његова коришћења, а све је поткрепила веродостојним изворима.

То је само је један у низу текстова на Википедији које су написале и уредиле жене окупљене око пројекта ВикиОна. Оне су прошле године кренуле стварати нове садржаје на најпознатијој интернетској енциклопедији, ухвативши се у коштац с, условно речено, једном врстом менслпјенинга. Ивана Занзе из удружења Рода, која је покретач пројекта, каже нам како је знање које је тренутно доступно на свим вики-пројектима писало тек 20 посто жена уредница.

– Википедију можемо сматрати и глобалном онлајн евиденцијом људског доприноса, а на Википедији на енглеском језику је међу биографијама присутно тек 18 посто биографија жена. У нас је стање још и пуно горе – објаснила је.

Каже и да је очекивано да је мање таквих садржаја кад жене чине тако мален постотак међу уредницима те да ће мушкарци пре писати о другим мушкарцима. Уочила је и да су занемарене теме из подручја женских права и здравља жена, репродуктивне правде, људских права, равноправности и видљивости жена и рањивих скупина. Тих тема су се стога ухватиле нове уреднице на Википедији, махом чланице организација цивилног друштва, активисткиње, феминисткиње и новинарке. Старосна ограничења за сараднице такођер не постоје, па су, примерице, на Вики-маратону у септембру учествовале и две петнаестогодишњакиње, а у пројект је укључено и неколико пензионерки.

– Досад смо у овом нашем приоритетном подручју написале 55 нових чланака, уредиле и поправиле најмање 25 постојећих, лекторисале још низ других. Тешко ми је сад издвојити неки од текстова, али, на пример, текстови о феноменима попут менсплјенинга или техника доминације су одличан пример колико је Википедија моћна у презентовању информација јер је раније било теже наћи јасну дефиницију тих феномена на претраживачу, а чим смо текстове ставиле на Вики они су одмах били на врху резултата код претраживања – додаје Занзе.

На темама насиља над женама раније је било доста релативизације.

– И то полако уређујемо – каже Занзе.

Присетила се да су их неки садржаји о женском здрављу и шокирали. Примерице, дојење је било обрађено само под темом „Сисање с аспекта зоологије“. Поред тога, Википедију на хрватском језику обогатиле су с 12 нових текстова о женама – активисткињама, феминисткињама, боркињама за људска права или примаљама.

Наша саговорница каже да се идеја за уређивање Википедије појавила пре две године, на једном састанку Родина тима, када се разговарало о потешкоћама наставе на даљину и немогућности проналаска проверених информација на интернету.

– Ми нисмо баш користиле Википедију на хрватском језику као извор па нисмо ни обраћале пажњу на недовољан или погрешан садржај за основношколце и средњошколце на њој, док нисмо почеле тада промишљати о томе да они можда управо тај садржај, јер им је први предложен на претраживачу, користе као релевантан – објашњава.

Бојазан да је ученицима Википедија на хрватском језику примарни извор знања појавила се и раније у нашем друштву јер је све донедавно тим сервисом доминирала радикална десничарска група, односно администратори који су га пунили ревизионистичким и националистичким садржајем. С обзиром на такву репутацију хрватске Википедије, није лако изнова вратити поверење корисника.

– Кад неком кажемо да уређујемо текстове на Википедији, догоди се да морамо објашњавати да не доприносимо тиме њеном контроверзном, националистичком и шовинистичком садржају и да је важно не одустати од идеје слободне енциклопедије јер је и идеја, али и њен досег, огромна – каже Занзе и додаје да ће хрватској Википедији сигурно требати дуже време да се ослободи таквог имиџа и садржаја.

– Важно је и нагласити да има уредника који кроз све те године нису одустали од уређивања Википедије на хрватском језику, да су се супротстављали админима и уредницима који су направили да се нашу Википедију доживљава „смећем“ и да су они и изгласали трајни бан и/или одузимање администраторских овласти тим уредницима. Наравно, тиме нису решени сви проблеми, али је отворен неки мирнији простор за наше учествовање – додаје.

Сараднице на пројекту прошле су већ основну едукацију и неколико радионица, а Занзе напомиње да је за уређивање Википедије једнако важно упознавање с културом и правилима саме заједнице, познавање интерфејса, поштовање ауторских права те познавање теме о којој се пише и способност њеног непристраног презентовања. Велик потицај и охрабрење добиле су од неколико искусних уредника и једног админа те ХрВ иницијативе која се бави праксама на Википедијиним пројектима.

– Да бисте допринели Википедији, било у добром, било у лошем смислу, то можете направити и са својег мобитела, не требате бити ни улоговани, па зато има и доста вандализама. Дакле, нема страха да су за основно уређивање или уношење текста потребна нека познавања кода или слично. Нема ни бојазни да ћете нешто заувек уништити, избрисати грешком туђи рад и слично, јер Википедија чува све измене и свака се случајна погрешка може поправити – објашњава Ивана Занзе.

Каже и како су неке од учесница одустале кад су освестиле да се на Википедију ставља сасвим друкчији садржај од оног који иначе пишу јер он треба бити „енциклопедијски, огољен на разину информација, а не активистички, покретачки, острашћен“. Ипак, наша саговорница сматра да је сам чин постављања дотад непостојећих тема, исправљања намерно написаних погрешних информација и боље позиционирање жена на Википедији, а тиме и на интернетским претраживачима – активистички чин.

Иницијаторицама пројекта ВикиОна у овом је тренутку важно створити поверење потенцијалних уредница, жена које су стручне у својим подручјима, и охрабрити их да учествују у стварању „велике базе квалитетних информација“.

Што се тиче осталих корисника, Занзе мисли да Википедија вероватно неће никад имати поверење оних људи који ионако имају приступ другим изворима знања и који информације редовито проверавају.

– Али наш уобичајени цинични став према Википедији неће променити чињеницу да је она први, а често и једини извор информација свима онима који такве ресурсе немају, а првенствено деци – и многим одраслима, а поготово старијим генерацијама – која некритички приступају информацијама с интернета – закључује Занзе.

 

ПИШЕ: Ања Владисављевић, Нада