Жене за промене

Када се 2011. године са супругом и троје малолетне деце из Бањалуке вратила у Уздоље, родно село свог супруга, Радмила Берић  није се могла помирити са једним избором који је тада имала, да сви заједно живе од социјалне помоћи. Требало је урадити нешто за себе и своју породицу али, како каже, у оквиру заједнице у којој су желели оставити неки свој траг. Иако  је  факултетски образована,  по струци професорка  разредне наставе, за кратко време добила је око шездесет одбијеница за посао и ни једну прилику за исти у државној служби. Цивилни сектор био је једина извесна опција и прилика да се докаже по принципу  „колико знате – толико вредите“. Могућности које су се отвориле уласком Хрватске у  Европску унију  видела је као плодно тло за оне који размишљају како обезбедити пристојне изворе прихода себи и другима, уједно решавајући низ социјалних и егзистенцијалних проблема у заједници. Потреба  за  самозапослењем  била је и први мотив за оснивање  удружења Жене косовске долине у општини Бискупија.

– Када се ради о радно способним женама,  ситуација на подручју наше  општине у том тренутку није била баш сјајна. До посла је било готово немогуће доћи, проблема је било на свим пољима, а воља и жеља да се то промени никада нису биле упитне. Почетком 2013. нас три жене дошле смо на идеју да оснујемо удружење кроз које ћемо се запослити и  тако  решавати горуће проблеме у заједници. Имале смо визију и циљ, знање које смо до тада стицале, али не превише искуства  за оно  што  нас је чекало. Тако је све и почело, у скромним условима које смо створиле у једној просторији куће, уз радни стол  и дечји рачунар који  смо имале на располагању. Ту смо остале две, три године, аплицирале  на неке ситније пројекте. Тако смо с  временом дошле до  оних  већих и захтевнијих  – присећа се Радмила Берић почетака рада  удружења.

– Уз помоћ Општине, људи из дијаспоре који су препознали наше намере и подршку оних који су нам се  с  временом прикључивали, обновиле  смо  зграду некадашње  основне школе у Риђанима и преселиле  се у мултифункционалан простор у којем се сада налазимо и који нам даје могућности да и даље напредујемо  –  говори Радмила и додаје  да  им је  први успех био запошљавање пет жена са подручја Бискупије  на јавним радовима.

Оно што се у том тренутку наметнуло као насушна потреба у готово сваком од осам села у саставу општине Бискупија јесте брига о становницима треће животне доби. Највећи број њих, по Радмилиним  речима, живели су сами, неретко оптерећени бројним болестима, немоћни да оду до лекара или трговине, уз бројне егзистенцијалне тешкоће са којима су се носили. Уз све то већина њих живели су сами, далеко од најближих чланова породице и очију оних који би се могли или требали бринути  о њима. То је, уједно, и одредило смернице деловање  удружења.

– Реализовале  смо програм  „Помоћ у кући“  кроз који у континуитету запошљавамо жене које на дневном нивоу брину о свим старијим особама на подручју Бискупије. Кроз сваки пројекат  „Зажели“  увећавале  смо ту бројку и шириле  поље еловања на суседне општине Ервеник и Кистање. Преко три стотине корисника обухватале смо кроз различите програме и поносно кажем да  смо,  у односу на наше почетке када ниједна жена није била запослена, успеле доћи до тога да  данас  ниједна жена није без посла. Уз то ,  нема старије, болесне и немоћне особе која нема адекватну негу. Захваљујући сарадњи са Пучким отвореним училиштем из Книна,  већини жена омогућиле  смо бројне едукације, оспособљавања за рад са старијим особама,  али и неке друге курсеве сходно њиховим афинитетима  – наводи Радмила Берић.

– Успоставиле смо добру сарадњу и комуникацију са бројним  министарствима, различитим институцијама, организацијама и појединцима како овде,  тако и у Србији и захваљујући томе успеле наше идеје провести  у дело. Отвориле смо полудневни боравак за особе старије од  65  година у просторијама  удружења, где смо им обезбедиле  услове за дружење, осмислиле различите садржаје и уз то осигурале  долазак медицинске сестре која им редовно мери притисак, шећер у крви,  те  физиотерапеута који им је на располагању  –  додаје она, задовољно истичући како нису дозволиле ни да их  пандемија  у томе ограничи.

Напротив, прилагодиле су се новонасталој ситуацији и реализовале  рад кухиње на коју су посебно поносне. Наиме, захваљујући помоћи  Општине Бискупија у просторијама  удружења комплетно је уређена и оспособљена кухиња у којој се свакодневно припрема више од двадесет оброка за оне којима је то, по процени геронтодомаћица, најпотребније, али са тенденцијом да се та пракса у будућности прошири. Кроз трогодишњи период реализације програма осигурале  су средства за набавку намирница, развожење хране и плате за куварицу и возача. У условима када своје кориснике нису у могућности довозити на дружења и заједнички ручак у просторије  удружења, брижно припремани, здрави и топли кувани оброци свакодневно стижу на њихов кућни праг. Ипак , брига о старијој популацији и њиховим потребама није једина када су у питању ове амбициозне и вредне жене.

– Колико смо осетиле  дуг да бринемо о најстаријима,  толико осећамо исти да бринемо о нашој деци, јер на тај начин желимо одржати живот у селу. Више од стотину ђака различитих доби настојимо објединити кроз  разне  пројекте. Протеклих година организовале смо бројне радионице едукативног карактера, кампове за децу кроз које смо их водиле да упознају готово све веће градове у Хрватској и православне  храмове  у Далмацији. Покренуле  смо  „Школу српске културе“  кроз коју желимо да на један другачији, креативнији начин деци  из  наше  општине приближимо српску историју, културу,  традицију и све оно  друго  што немају прилику да уче у својим школама. У  сарадњи са нашим пријатељима који су имали слуха за потребе деце, водиле  смо их у Србију и чак два пута у Русију  – набраја нам председница удружења  Жене косовске долине.

Успеле су  реализовати  и  штампање првих, локалних новина под називом  „Бац’ де око“, које комплетно осмишљавају, пишу и уређују деца.

– Њима смо пружиле прилику да се докажу, да буду креативни и вредни, да сами истражују како се то некада овде живело, какви су обичаји поштовани, шта је то што је специфично и занимљиво, а везано за место одакле потичу. Новине се штампају у тиражу од 500 примерака, колико је отприлике и домаћинстава у општини, тако да свака кућа има свој бесплатан примерак. Активно смо учествовале и  у припремама уређења првог вртића на подручју наше  општине,  који ће, надамо се, до краја ове године бити у функцији  –  наводи  Радмила  Берић, наглашавајући како су то само неки од већих пројеката на које су поносне.

Бројних дечјих приредби, представа, такмичења и дружења, креативних радионица, више од десет хиљада сати волонтерских акција тешко се у тренутку може и сетити, али зна да ће истим темпом наставити и даље, зарад добробити заједнице и свих оних који су одлучни остати у свом крају.

ПИШЕ : Васка  Радуловић, Нада